Prema Izveštaju o raskoraku u prilagođavanju za 2020. godinu, koji je objavio UN program za životnu sredinu (UNEP), kako se temperature povećavaju i kako se pojačavaju uticaji klimatskih promena, države moraju hitno da pojačaju akciju da se prilagode novoj klimatskoj stvarnosti ili da se suoče sa ozbiljnim troškovima, štetama i gubicima.

„Teška je istina da su klimatske promene na nama“, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP, u saopštenju za štampu u kojem je objavila nalaze.

„Njegovi uticaji će se intenzivirati i najviše će pogoditi ranjive zemlje i zajednice, čak i ako ispunimo ciljeve Pariškog sporazuma da se globalno zagrevanje ovog veka održi znatno ispod 2 stepena Celzijusa i dostići 1,5 stepena Celzijusa.“

Neophodna globalna posvećenost

Godišnji troškovi adaptacije u zemljama u razvoju procenjuju se na 70 milijardi dolara, ali bi cifra mogla dostići do 300 milijardi dolara 2030. godine i 500 milijardi dolara 2050. Gotovo tri četvrtine zemalja ima neke planove adaptacije, ali finansiranje i primena padaju „daleko “od onoga što je potrebno, prema izveštaju UNEP. Stoga je, zaključuje se u izveštaju hitno potrebno pojačati javne i privatne finansije za adaptaciju.

„Kao što je rekao generalni sekretar (Antonio Gutereš prim. a.), potrebna nam je globalna posvećenost da polovinu svih globalnih klimatskih finansija stavimo na prilagođavanje u narednih godinu dana … ovo će omogućiti veliki korak u adaptaciji, u svemu, od sistema ranog upozoravanja do elastičnih vodnih resursa rešenja zasnovana na prirodi “, dodala je gospođa Andersen.

Prilagođavanje je ključni stub Pariškog sporazuma o klimatskim promenama. Cilj mu je smanjenjei ranjivost zemalja i zajednica na klimatske promene povećavajući njihovu sposobnost da apsorbuju uticaje. Rešenja zasnovana na prirodi Izveštaj UNEP takođe je naglasio značaj rešenja zasnovanih na prirodi kao jeftine opcije koje smanjuju klimatski rizik, obnavljaju i štite biodiverzitet i donose koristi zajednicama i ekonomijama.

Na osnovu analize četiri glavna klimatska i razvojna fonda: Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Zelenog klimatskog fonda (GCF), Fonda za adaptaciju i Međunarodne klimatske inicijative (IKI), u izveštaju se primećuje da je u poslednje dve decenije došlo do porasta podrške zelenim inicijativama sa nekim elementom prirodnog rešenja. Kumulativno ulaganje u projekte ublažavanja i prilagođavanja klimatskih promena u okviru četiri fonda iznosi 94 milijarde dolara. Međutim, samo 12 milijardi dolara potrošeno je na rešenja zasnovana na prirodi, mali deo ukupnog finansiranja adaptacije i očuvanja, dodaje se.

Smanjivanje emisija smanjiće troškove

Smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte smanjiće uticaje i troškove povezane sa klimatskim promenama, navodi se u izveštaju.

„Međutim, svet takođe mora da planira, finansira i primeni prilagođavanje na klimatske promene kako bi podržao one nacije koje su najmanje odgovorne za klimatske promene, ali su u najvećem riziku“, dodala je agencija UN.

„Iako se očekuje da će pandemija COVID-19 pogoditi sposobnost zemalja da se prilagode klimatskim promenama, ulaganje u prilagođavanje važna je ekonomska odluka“, navodi se u izveštaju.

Ceo izveštaj možete skinuti ovde.

POVEZANI ČLANCI

Osam biliona dolara neophodno za očuvanje prirode Alarmantni izveštaj: Klimatske promene se ubrzavaju 23 miliona kamiona: Koliko hrane bacimo za godinu dana Koliko električnih automobila može da sačuva planetu