„Mojim današnjim delovanjem ćemo okončati Novi zeleni dogovor i opozvati obavezne mere za električna vozila, čime ćemo da spasimo našu auto industriju i time održim svoje vredno obećanje našim slavnim američkim automobilskim radnicima…“ rekao je Donald Tramp u svom inauguracionom govoru.

I ako je i ranije govorio protiv električnih vozila i generalne elektrifikacije sektora saobraćaja, nije se očekivalo da će im konkretno posvetiti pažnju u svom prvom predsedničkom govoru u drugom mandatu. To se još manje očekivalo ako se uzme u obzir da je nekoliko redova iza njega sedeo ni manje ni više nego Ilon Mask, a koji je u Trampovoj kampanji bio jedan od najistaknutijih zagovornika, donatora i lobista.

Vlasniku čuvene Tesle sigurno nije bilo drago što je novi stari američki predsednik u svom govoru negativno spominjao električna vozila i politiku prema njima, a kao spas za auto industriju navodio ekspanziju industrije fosilnih goriva. Tesla je kao jedan od nekolicine najvećih svetskih proizvođača potpuno električnih vozila i ubedljivi lider u prodaji u samoj Americi, najveći dobitnik svetske i američke ekspanzije e-mobilnosti. Zbog toga, može delovati veoma čudno da Mask podržava političku opciju koja je protiv ove tržišne tendencije i očigledno je spremna da promeni zakonodavstvo ne u korist električnih vozila, već na njihovu štetu.

Zbog toga je važno analizirati kako su se prve mere nove Trampove administracije odnosile na poslovanje najveće američke kompanije za električna vozila, jer će to biti primer i za manje proizvođače. Takođe, u svojih prvih par nedelja rada, novi republikanski lider države najavio je brojne druge mere koje će imati posledice i po Teslu, te bi njihovo sprovođenje moglo da promeni i odnos snaga na tržištu. Maskova korporacija je kao nosilac električne revolucije zato i dobra studija slučaja za razumevanje nove politike administracije prema pitanju saobraćaja.

Pozicija Tesle na američkom tržištu

Kada se analiziraju podaci prodaje i proizvodnje električnih vozila u svetu, kompaniju Tesla je nemoguće zaobići. Ona se svake godine takmiči sa kineskim BYD-em za prvo mestu po broju proizvedenih potpuno električnih vozila na svetu. Prošle godine njena proizvodnja iznosila je skoro dva miliona električnih vozila, što je više od zbirne proizvodnje automobila ovog tipa Folksvagena, Stelantisa i Dženeral Motorsa. Zahvaljujući tehnološkim inovacijama, ekonomiji obima i dobroj organizaciji, Tesla je za kratko vreme uspela da pobedi etablirane i više decenija prisutne automobilske gigante u novoj oblasti poslovanja. U mnogim državama je čak i postala sinonim za električna vozila, iako se zbog ekspanzije kineskih brendova i ta slika postepeno menja.

You may also like

Zašto vozila na vodonik nisu zaživela

Na samom američkom tržištu električnih vozila, Tesla ima apsolutnu dominaciju u udelu u prodaji. U poslednjim godinama ova kompanija imala je u proseku oko 60 odsto udela u prodatim novim vozilima na litijum-jonske baterije, te je sama prodavala skoro duplo više ovih automobila od svih ostalih proizvođača zbirno. Jedan od faktora su svakako ogromne carine na kineske konkurentske brendove, te su oni na američkom tržištu prisutni samo u tragovima, dok su u ostalim delovima sveta najveći izazivač Maskovoj korporaciji. Ovoj kompaniji su odgovarale i brojne regulacije i programi koji su uvedeni u mandatima demokratskih predsednika koji su videli vrednost u električnim vozilima, a naročito od programa Džoa Bajdena.

Tokom protekle decenije, nekoliko američkih saveznih zakona i propisa značajno je koristilo Tesli kroz poreske kredite, subvencije i regulatorne prednosti. Zakon o smanjenju inflacije poznatiji i kao skraćeno IRA iz 2022. proširio je i produžio poreske povraćaje od 7500$ dolara za električna vozila i uveo obaveze za domaće izvore baterija, favorizujući time Teslin lanac snabdevanja sa sedištem u SAD-u. Dvopartijski zakon o infrastrukturi, godinu dana pre toga, izdvojio je 7,5 milijardi dolara za infrastrukturu za punjenje električnih vozila, od čega je direktnu korist imala i Teslina mreža Supercharger.

Druge poreske politike, kao što su Zakon o američkom planu za spašavanje (ekonomije) iz 2021. obezbedile su finansiranje čiste energije koje je povećalo Teslinu profitabilnost. Ranije su poreski povraćaji za električna vozila iz Obaminih mandata omogućili kupcima Tesle da primaju 7500$ po vozilu, a na koju su se kao bazu naslonile i spomenute kasnije Bajdenove mere.

Regulatorne politike su takođe igrale ključnu ulogu u Teslinom uspehu. Kalifornijska ZEV obaveza, podržana saveznom podrškom za politiku vozila sa nultom emisijom (ZEV), omogućila je Tesli da zaradi milijarde dolara prodajom regulatornih „zelenih kredita“ drugim proizvođačima automobila koji nisu ispunjavali ovu obavezu. Slično tome, stroži korporativni standardi prosečne potrošnje goriva (CAFE) povećali su potražnju za Teslinim ZEV kreditima. Osim vozila, Teslini sistemi za skladištenje energije Powerwall i Megapack imali su koristi od federalnih poreskih kredita za čistu energiju i grantova Ministarstva energetike (DOE). Federalne politike nabavke, kao što je izvršna naredba iz 2021. koja zahteva od vlade SAD-a da prebaci svoj vozni park na električna vozila, stvorile su dodatnu potražnju. Tesla je takođe dobila kredite od DOE i grantove za istraživanje baterija, čime je podržala svoju ekspanziju proizvodnje u SAD-u. 

Ove politike su zajedno ojačale Teslinu tržišnu poziciju smanjenjem potrošačkih troškova, podrškom infrastrukturi neophodnoj za ekspanziju električnih vozila i podsticanjem prihvatanja čiste energije u široj populaciji. Zbog toga se postavlja pitanja koji je bio biznis interes Ilona Maska da se bori protiv Demokratske stranke i podržava Donalda Trampa, ako su mahom politike promovisane od demokratskih administracija doprinele velikom rastu Tesle i njenoj ekspanziji poslovanja unutar same Amerike. To se pitanje dodatno postavlja ako se analiziraju potezi Donalda Trampa nakon dolaska na vlast i koji napadaju značajan deo prethodno navedenih programa.

Tesla i Trampov napad na električna vozila

Kao što je već spomenuto, u svom inauguracionom govoru Donald Tramp je govorio protiv električnih vozila i najavio da će zaustaviti aktuelne programe pomoći tranziciji ka ovom vidu vozila. On je relativno brzo oborio Bajdenovu meru da do 2030. u Americi najmanje polovina prodatih automobila bude na električni pogon, kao i obavezu tranzicije saveznog voznog parka ka elektrifikaciji. Radilo se o nizu lakih mera, koje je ovaj lider mogao veoma brzo da inicira, jer se nalaze u okvirima njegovih ovlašćenja i nije imao potrebu da se konsultuje sa Kongresom.

Tramp je u inauguracionom govoru takođe najavio da će ukinuti program podrške od 7500 dolara za kupovinu ovih vozila, čime bi dao prednost tradicionalnim vozilima. Ovaj program  je ipak teže oboriti, jer je potrebno da Kongres donese novi zakon koji će ovo pitanje regulisati i zameniti trenutne subvencije. Takođe, republikanska najava ukidanja „Velikog zelenog dogovora“ dovela je i do svojevrsne konfuzije, jer program takvog naziva nikada nije usvojen. Pretpostavlja se da se radi o spomenutom Zakonu o smanjenju inflacije – IRA, a koji je sadržao veliki broj programa u korist zelene tranzicije automobilske industrije i podrške električnim vozilima. Međutim, s obzirom da zakon ima popularno i potencijalno zbunjujuće ime u odnosu na mere koje je doneo, Donald Tramp u retorici koristi raniji zeleni predlog kongresmenke Aleksandrije Okasio Kortez, iako on nikada nije usvojen. Ipak ni IRA nije lako boriti, jer podrazumeva donošenje novog zakona, a ukidanje postojećeg bi pogodilo većinski republikanske biračke jedinice.

Uprkos svim ovim najavljenim i realizovanim merama protiv električnih vozila i potencijalnim novim zakonima protiv njih, Ilon Mask načelno deluje bezbrižno. On je u svojim izjavama najavio da ni Tramp neće moći da spreči ekspanziju električnih vozila, jer je u pitanju superiorna tehnologija u odnosu na tradicionalna vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje. Kao jedinu brigu spomenuo je pitanje dometa ovih novih vozila, ali i da je ovo pitanje „praktično rešeno“, te da će u ravnopravnoj tržišnoj utakmici električna vozila svakako pobediti. Ta načelna ravnodušnost proizilazi i zbog još nekoliko faktora, a ne samo vere u tehnologiju. 

You may also like

Nuklearna energija u Srbiji – rešenje ili još jedan problem?

Prvi faktor je to što ukoliko Kongres bude inicirao zakonske promene koje bi ukinule subvencije za električna vozila, to će više pogoditi druge proizvođače, dok bi Tesla tako izvesno još lakše pobedila domaće konkurente. Potražnja za vozilima ovog tipa bi verovatno ukupno pala zbog manjka federalnih podsticaja, ali bi Tesla uzela veći udeo tržišta. Zbog novih najavljenih Trampovih carina na uvozna vozila, Tesla bi lakše pobedila i konkurente koji dolaze iz inostranstva na američko tržište, poput japanskih, korejskih, kineskih ili prvenstveno evropskih marki automobila.

Drugi faktor je to što koliko god bio blizak Donaldu Trampu u svom pohodu protiv demokrata, progresivnih krugova i „woke kulture“ iz demokratskih država, u biznis smislu Teslinim interesima najviše pogoduje demokratska država Kalifornija. Ova savezna država ima darežljive programe za električna vozila, koji će opstati čak i da Kongres ukine sve savezne subvencije. Osim toga, Kalifornija ima preko 8.000 punjača širom države (2/5 svih punjača u Americi) i država je čiji su građani kupili ubedljivo najviše Tesla vozila u svakoj od prethodnih godina. Kalifornija tako trenutno čini čak 40 odsto tržišta za električna vozila, te koliko god republikanci menjali nacionalne zakone, Masku će demokratska Kalifornija ostati glavno i sigurno tržište. 

Zanimljiv je i podatak da najveći broj proizvođača vozila svoju proizvodnju adaptira u odnosu na kalifornijske, a ne federalne standarde i regulacije, jer je ova država najveći kupac vozila, pa samim tim i ključna kao regulator. Iz tog razloga, navedene Trampove mere mogu da pogode Teslu i demotivišu deo američkih potrošača da nastave da kupuju ovaj vid vozila ili se ne odluče za njih, međutim očigledno je da će to biti destruktivnije za Teslinu konkurenciju nego za samu kompaniju u Americi.

Mere koje mogu da ugroze Teslu

Uprkos ovoj ravnodušnosti, postoje elementi Trampove politike koji mogu da imaju negativne efekte i po Maskov posao, ako dođu do momenta usvajanja. Postoji nekoliko primera manje vidljivih politika koje su već imale manje negativne efekte po Teslu, ali se protivljenje mahom svodilo na gunđanje po kuloarima. Politika koja bi imala najviše negativnih efekata bilo bi Trampovo ukidanje regulatornih „zelenih kredita“ spomenutih u ranijem delu teksta, jer bi ono pogodilo u Teslin poslovni model globalno.

Tesla je kao najveći američki proizvođač električnih automobila zaradio preko 10 milijardi dolara od prodaje takozvanih „zelenih kredita“ kreiranih vladinim klimatskim programima. Ovaj element činio je ukupno trećinu Teslinog profita u poslednjoj deceniji, prema analizi hartija od vrednosti sajta Politico. U prvih devet meseci 2024. godine, oko 40 odsto svog neto prihoda Tesla je dobijala od navedenih kredita, koje je Tesla prodavala rivalskim proizvođačima automobila nakon što je premašila klimatske ciljeve u spomenutoj Kaliforniji i u drugim državama. Tesla je sa premašenim ciljevima dobila zakonsku mogućnost da proda navedene kredite drugim proizvođačima automobila koji moraju da se pridržavaju propisa i ciljeva vezanih za klimu, a koji nisu uspeli da dobace do navedenih ciljeva. Ukoliko se Tramp odluči da napadne „zelene kredite“, to može da bude destruktivno po Teslu.

Takođe, carinska politika Donalda Trampa iako mahom pogađa tradicionalna vozila ili svu robu istovremeno, delom pogađa i Teslu. Ova kompanija zavisi u svom lancu snabdevanja od velikog broja delova koji dolaze iz različitih delova sveta, te će navedene carine pogoditi i njeno poslovanje. Pojedini poslanici u evropskim državama i Kanadi govorili su o carinama na Teslina vozila kao targetirani odgovor na Trampove najavljene carine na uvozni čelik i aluminijum. Do tih mera još uvek nije došlo, ali dalje eskalacije trgovinskih barijera ne isključuju i taj vid opasnosti. 

Ipak, od mera koje nisu hipotetičke već realne, najveći efekat po Teslin rad u Americi imale bi i najavljene Trampove carine na uvozni grafit iz Kine. Dok američki proizvođači tvrde da se kineski grafit prodaje po nepravedno niskim cenama, kompanije za električna vozila, uključujući Teslu, lobiraju intenzivno protiv ovakve mere. Oni upozoravaju da bi ove carinske barijere, koje bi mogle da budu i do 920 odsto na grafit, značajno podigle troškove proizvodnje električnih vozila prvenstveno kroz skok cene baterija, što bi na kraju dovelo do povećanja cena za potrošače. Iako će Trampove deregulacije kroz NEPA skratiti procedure i vreme čekanja za velike rudarske i projekte prerade u samoj Americi, bilo kakva eskalacija u trgovini sirovinama potrebnim za električna vozila su opasnost za sve proizvođače električnih vozila podjednako, pa i za Teslu kratkoročno gledano.

Zbog toga, iako Ilon Mask može delovati samouvereno i njegov stav prema Trampovim politikama mahom pomirljiv, privatno verovatno postoji određeni vid brige. Ukoliko novi stari predsednik bude išao ka radikalnijim promenama u sferi saobraćaja i regulacija povezanih sa vozilima, biće sve teže balansirati političke ciljeve i ekonomske interese. Osim toga, potencijalna eskalacija u trgovinskom ratu koja bi izgubila kontrolu bi bila problem za ceo svet, ali i za kompaniju ovog biznis lidera. Zbog toga, iako su dvojica milijardera politički bliski i imaju pojedine srodne ciljeve, njihove ekonomske vizije Amerike nisu previše slične, te je Maskova mnogo bliža demokratama. Da će se ovaj biznis lider vratiti svom starom jatu malo je verovatno, ali da se zbog Trampovih mera koje pogađaju Teslu može odaljiti od samog predsednika, nije isključeno.