To je posebno dobra vest za najveću svetsku prašumu, Amazon, čija se jedna trećina nalazi u Kolumbiji. Amazon je ključni apsorber ugljenika, što znači da apsorbuje emisije ugljen-dioksida koje bi inače doprinele globalnom zagrevanju.

Pad se desio između 2022. i 2023. godine i rezultat je višegodišnje kampanje domorodačkih aktivista koji zavise od Amazona za svoje domove i sredstva za život.

“Pad znači da je 44.262 hektara šume prestalo da se seče,” rekla je kolumbijska ministarka životne sredine Susana Muhamad novinarima. “To je veoma dobra vest, ali definitivno ne možemo reći da je bitka dobijena. Nastavljamo da se suočavamo sa ilegalnim sečama.”

Podaci su objavljeni dok se Kolumbija priprema da bude domaćin COP16 samita Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu u jugozapadnom gradu Kali u oktobru.

Kako je Kolumbija postigla rekordno nisku stopu deforestacije?

You may also like

Šta se događa kada NASA izgubi pogled na Zemlju? Teodor Ruzvelt prvi ekološki predsednik SAD

Kada je izabran 2022. godine, predsednik Gustavo Petro se obavezao da će zaustaviti rekordno visoke stope deforestacije u Amazonu ograničavanjem širenja agribiznisa i stvaranjem rezervata gde je domorodačkim zajednicama i drugima dozvoljeno da beru gumu, acai i druge ne-drvene šumske proizvode.

Napredak u mirovnim pregovorima između vlade i gerilskih grupa u tom području, zajedno sa finansijskim podsticajima za farmere u Amazonu za pomoć u očuvanju, doprineli su padu. To je usledilo nakon što je deforestacija pala za oko 29% u 2022. godini.

Ekološki stručnjaci su poslednjih godina rekli da je pad deforestacije verovatno povezan i sa naredbama disidentskih grupa gerilaca FARC-a koje zabranjuju deforestaciju.

Šta Kolumbija treba da uradi da bi održala nisku stopu deforestacije?

Ministarka Muhamad je rekla da će snažno prisustvo vladinih oružanih snaga u područjima pod kontrolom gerilaca, kao i napredak u mirovnim pregovorima, biti ključni za održavanje trenda pada.

Međutim, podaci za sledeću godinu ne izgledaju obećavajuće. Značajan porast deforestacije već je zabeležen zbog efekata suve klime izazvane fenomenom El Niño, rekla je Muhamad.

Masovno stočarstvo, ilegalni usevi droge i ilegalna eksploatacija ruda i seča drveća i dalje podstiču deforestaciju u Andskoj naciji, rekla je Muhamad.