Iznenađujućim potezom bez presedana, američki predsednik Donald Tramp javno je izneo ideju o kupovini Grenlanda od Danske u avgustu 2019. godine. Iako je to izazvalo globalnu debatu o povratku pitanja kupovine državnih teritorija i podiglo obrve mnogih u diplomatskim krugovima, pokazalo se kao važan signal u svetskoj politici. Poznat po svojoj udaljenoj lokaciji, Grenland je najveće ostrvo na svetu, prostire se na oko 2.100.000 kvadratnih kilometara, što je tri puta veće od američkog Teksasa ili nešto veće od Meksika. Iz ugla Vašingtona on jeste strateški bitan i njegova uloga kroz vreme raste, te Trampova ideja iako deluje kao anahronizam ili šala, u praksi pokazuje veliko interesovanje za ovu teritoriju.

Grenland je naseljen sa samo 56.000 stanovnika, uglavnom inuitskog porekla, ali poseduje značajne neiskorišćene prirodne resurse, uključujući retke minerale, naftu i gas. Trampov predlog je takođe došao u vreme kada je Grenland dobijao strateški značaj na Arktiku zbog klimatskih promena i geopolitičke konkurencije sa Rusijom i Kinom.

Pročitaj

Antarktički ledeni pokrivač se povlači brže nego ikada, ali naučnici sada mogu da povećaju led

Trampov predlog je međutim naišao na brzo odbijanje danskih državnih zvaničnika, koji su jasno stavili do znanja da Grenland nije na prodaju. Danska premijerka Mete Frederiksen nazvala je tu ideju apsurdnom, dok je vlada Grenlanda izdala saopštenje u kojem potvrđuje svoju autonomiju i opredeljenje da ostane u Kraljevini Danskoj. Ideja o kupovini teritorije, praksa koja je poslednji put viđena u 19. veku, kada su SAD kupile Aljasku od Rusije za 7,2 miliona dolara 1867. delovala je zapanjujuće neprikladno u današnjem svetu.

Ipak, neke okolnosti se jesu promenile od 2019. do danas, a Donald Tramp se ponovo nalazi na poziciji najvažnije javne funkcije u Americi. Na Grenlandu je dodatno ojačao sentiment o nezavisnosti ove teritorije od Danske, a zbog svojih prirodnih bogatstava ostrvo je sve više tema važnih međunarodnih aktera. U smeru ove teritorije danas su sem Amerike, fokus stavile i Kina, Kanada i Evropska unija, te zbog navedenih razloga i njena važnost drastično raste. Postavlja se pitanje da li će se kupovina ponovo javiti kao tema i da li ako ta kupovina ne bude u ogoljenom trampovskom stilu, onda može da se desi drugim metodama.

Strateška važnost Grenlanda

Kao što je spomenuto, Grenland je bogat prirodnim resursima, od kojih su mnogi ostali uglavnom neiskorišćeni zbog surove klime i udaljene lokacije ostrva. Kako se arktički ledeni pokrivač topi zbog klimatskih promena, prirodni resursi Grenlanda postaju sve dostupniji. Ovo je izazvalo interesovanje globalnih sila i velikih kompanija koje žele da obezbede dugoročne isporuke kritičnih materijala. Za Grenland, izazov leži u balansiranju ekonomskog razvoja sa zaštitom životne sredine i lokalnom autonomijom. Ostrvska vlada je postavila cilj da privuče održive investicije, sa ciljem da poveća svoj BDP, koji trenutno iznosi tek oko 3 milijarde dolara, negovanjem rudarskog sektora koji posluje pod strogim ekološkim standardima.

Ključni resursi uključuju retke elemente Zemlje (Rare Earth Elements – REE), koji su od ključnog značaja za proizvodnju visokotehnološke robe kao što su moblini telefoni, baterije, vetroturbine, mikročipovi ili stelt avioni. Procenjuje se da Grenland poseduje oko 38,5 miliona metričkih tona rezervi REE, što ga postavlja među najveće potencijalne izvore izvan Kine. S obzirom da se očekuje da će potražnja za REE porasti za 400% do 2040. godine, ležišta Grenlanda bi mogla da igraju značajnu ulogu u diversifikaciji globalnih lanaca snabdevanja i smanjenju zavisnosti od Kine, koja trenutno snabdeva preko 85% svetskih REE.

Grenland takođe poseduje i drugo bogatstvo mineralnih resursa, uključujući nalazišta cinka, olova, uranijuma, litijuma i zlata. Posebnu pažnju generiše lokacija Kvanefjeld na jugu Grenlanda, jer sadrži 11% ukupnih svetskih rezervi uranijuma i jedno od najvećih neiskorišćenih nalazišta REE na svetu. Iskopavanje uranijuma izazvalo je spornu debatu, jer bi moglo doneti značajne ekonomske koristi, a istovremeno kod građana postoji strah za životnu sredinu i zdravlje. Moratorijum na iskopavanje uranijuma ukinut je 2013. kako bi se podstakle strane investicije, ali su se projekti od tada suočavali sa kašnjenjima i protivljenjem lokalne zajednice.

Pored minerala koji su skorije dobili na važnosti, Grenland poseduje značajne rezerve fosilnih goriva poput nafte i prirodnog gasa, prvenstveno na zapadnoj obali. Procenjuje se da vode ostrva sadrže 17,5 milijardi barela nafte i takođe velike rezerve prirodnog gasa. Međutim, napori da se istraže ove rezerve ometeni su trenutno ledenim uslovima Arktika, visokim troškovima eksploatacije i zabrinutosti građana za životnu sredinu. Grenlandska vlada, koja se delimično oslanja na blok grantove iz Danske, merila je potencijalni prihod od fosilnih goriva u odnosu na uticaj na životnu sredinu i do sada je zauzela oprezan pristup u odnosu na fosilna goriva. S obzirom da klimatske promene čine arktičke vode pristupačnijim, istraživanje nafte i gasa bi moglo postati održivije u bliskoj budućnosti, iako bi se svaki razvoj verovatno suočio sa protivljenjem ekoloških grupa i starosedelačkih zajednica.

Naravno, glavno pitanje koje se tiče Grenlanda je konkretna moć ove autonomne teritorije da se odupre mnogo većim silama i korporacijama. S obzirom da se radi o regionu sa populacijom veličine populacije opštine Trstenik, a gigantskim rezervama minerala ključnim za 21. vek i lokacijom koja će biti sa klimatskim promenama sve važnija, pitanje je da li će i koliko imati snage da nameće svoju agendu. Brojne države i kompanije izražavaju sve veće konkretno interesovanje za ova različita bogatstva ili čak direktnu kupovinu poput Trampove ideje.

Strane sile i interesovanje za Grenland

Iako je Trampov predlog o kupovini Grenlanda delovao dosta neobično za uslove 21. veka, on je u ranijim vekovima bio uobičajena praksa. Ono što je važno naglasiti da čak ni konkretna ideja nije originalna, već treći američki pokušaj ovakve akcije u smeru ostrva. Bez obzira što je strateška važnost Grenlanda bila manja ranije, interesovanje je postojalo kod donosioca odluka u Vašingtonu. Cifre o kojima se tada govorilo bile su mnogo manje nego što bi se danas moglo računati, čak i kada se tadašnja vrednost prebaci u sadašnje veličine, jer se za većinu bogatstva nije znalo i klimatske promene nisu bile tema.

Najznačajniji napor dogodio se 1946. godine, kada je predsednik Hari Truman ponudio Danskoj 100 miliona dolara (preko milijardu dolara u današnjoj vrednosti) za kupovinu Grenlanda zbog njegove strateške arktičke lokacije usled hladnoratovskih tenzija. Američka vojska je tamo već uspostavila vazdušnu bazu Thule tokom Drugog svetskog rata, koja ostaje ključno mesto za otkrivanje potencijalnih dolazećih projektila i nadzor svemira. U ranijem periodu, 1867. godine, američki državni sekretar Vilijam H. Sjuard je takođe istraživao ideju kupovine Grenlanda, ali i Islanda, tokom perioda ekspanzionizma SAD-a prilikom kupovine Aljaske. Danska je i tada bila rezervisana oko ove prodaje, a ubrzo je i deo američkih političara krenuo da kritikuje vladinu politiku arktičke ekspanzije kao nepraktičnu i preskupu za poreske obveznike.

Pročitaj

Prvi zeleni carinski rat je počeo

Zbog toga je Grenland ostao u sastavu Danske, iako je zbog pritiska lokalnog stanovništva spomenuta autonomija regiona visoka u odnosu na vladu u Kopenhagenu. Uticaj stranih sila i kompanija se u poslednjim godinama povećao, te nekoliko međunarodnih aktera želi da ga ostvari indirektno i kroz prvenstveno ekonomsko prisustvo. Kina, SAD, Evropska unija i Kanada već imaju različite inicijative na tom polju, ali sa rezultatima koji su još uvek ograničeni.

Akter koji u ovoj areni ima najveću prednost je svakako Brisel, jer iako je Grenland istupio iz Evropske ekonomske zajednice (preteče EU) još 1985. zbog neslaganja oko ribarstva, uticaj je opstao. Evropska unija je potpisala Memorandum o razumevanju sa Grenlandom o strateškom partnerstvu za razvoj održivih lanaca vrednosti kritičnih sirovina u novembru 2023. godine. Ova bilateralna saradnja u dokumentu nastoji da razvije rudarski sektor Grenlanda na način koji je u skladu sa standardima održivosti EU. Evropska komisija otvorila je kancelariju u glavnom gradu Grenlanda, Nuku, u martu ove godine i istovremeno pokrenula program zelenog rasta za ulaganje 22,5 miliona evra u lance vrednosti energije i kritičnih sirovina u ovom regionu.

Kanada već godinama prati dešavanja na Grenlandu zbog pitanja Arktičkog saveta, a tek skoro je došlo i do konkretnih poteza u sferi industrije. Kompanija iz ove države, Brunswick Exploration, dobila je dozvolu za istraživanje litijuma u nekoliko delova ostrva. Neki od prvih koraka u ovom smeru su učinjeni na leto ove godine, a kompanija je pre par nedelja dobila dodatne dozvole za istraživanje. Po navodima ove firme, istraživanja bi trebalo da se intenziviraju naredne godine i trenutno su jedina kompanija koja istražuje ovaj mineral na ostrvu.

Naravno, kada se radi o rudarstvu traženih minerala, teško je očekivati da Kina nije prisutna bilo gde na planeti. To je slučaj i sa Grenlandom, gde su se kineske kompanije počele pojavljivati u sferi retkih elemenata Zemlje sve više. Kineske kompanije, uključujući Shenghe Resources, nastavile su sa ulaganjima u rudarske projekte Grenlanda, kao što je spomenuto nalazište REE i uranijuma Kvanefjeld. Šira kineska inicijativa „Polarni put svile“, deo njene strategije Pojas i put, takođe pokazuje njenu ambiciju da stekne dugoročno prisustvo na Arktiku i da ne izbegne da bude lako izlaktana od strane zapadnih država.

Pre četiri godine, SAD su otvorile konzulat u Nuku na Grenlandu na tragu Trampove inicijative o kupovini. Dve godine kasnije, pod Bajdenovom administracijom, USAID je pokrenuo dvogodišnju Inicijativu za rast vođen preduzećima kako bi podržao komercijalnu koordinaciju Grenlanda i trgovinskih odnose sa SAD-om. Ipak, uprkos ovim naporima, američka industrija se nije još uvek dovoljno zainteresovala. Od 41 strane kompanije u sektoru koje su imale licence za rad na Grenlandu 2021, nijedna nije bila u vlasništvu SAD, a još uvek je malo naznaka napretka. U tom smislu, SAD blago zaostaju u odnosu na ostale sile kada se radi o konkretnim koracima, iako su sa svojim javnim inicijativama bile glasnije od ostalih sila.

Budućnost Grenlanda u novim okolnostima

Kako se klimatske promene ubrzavaju, značaj Grenlanda na globalnoj sceni definitivno nastavlja da raste. Otapanje arktičkog leda sve više otkriva ranije nedostupne resurse, uključujući naftu, prirodni gas i ogromna ležišta retkih minerala ključnih za savremenu tehnologiju. Ova promena je očigledno pojačala interesovanje globalnih sila i korporacija, koje vide Grenland ne samo kao bogat izvor sirovina već i kao stratešku arktičku teritoriju u novom nadmetanju velikih sila. Međutim, ovo zagrevanje takođe ugrožava krhku životnu sredinu Grenlanda i ometa ostrvsku vladu da uspostavi složenu ravnotežu između ekonomskog razvoja i upravljanja životnom sredinom.

Na ovom ostrvu se dešava paradoksalan proces da poseduje resurse koji su važni za zelenu tranziciju i napredak tehnologija koje će pomoći usporavanja efekata klimatskih promena, ali da će isti resursi postati dostupni zahvaljujući ubrzanju klimatskih promena. Velike sile se u svom delovanju izgleda ponašaju kao da su klimatske promene već realnost i da je pozicioniranje na Grenlandu strateški važno za prednost u novoj realnosti koja dolazi ili je već došla. To nije naročito novo, jer i u drugim regionima koji će doživeti promene zbog globalnog zagrevanja i privatni sektor i države menjaju svoje strategije delovanja i evidentiranja rizika.

U svetu koji je sve više vođen održivošću, pristup Grenlanda svojim resursima može predstavljati pozitivan presedan. Dok zemlje kao što su SAD, Kina i članice Evropske unije žele da obezbede ove resurse, Grenland je posvećen tome da obezbedi da bilo kakvo vađenje resursa bude u skladu sa strogim ekološkim standardima. Dok Grenland odmerava svoje mogućnosti u ovom promenljivom kontekstu gde je važniji, klimatske promene ostaju i pokretač prilika i goruća briga, što objašanjava jedinstvenu poziciju ostrva kao ključnog igrača u budućnosti Arktika i verovatno nekoliko svetskih industrija.

Ukoliko 50ak hiljada građana ovog ostrva i njihova vlada budu pametno i strateški delovali u ovoj oblasti, Grenland u 21. veku može da prođe dosta dobro. Interesovanje više sila istovremeno stvara konkurenciju i podiže pregovaračku moć stanovnika danskog regiona sa širokom autonomijom. Istovremena prisutnost više aktera, koja već sada postoji, ostavlja mogućnost lokalnim vlastima da dobro procene koja kompanija ili država ima najbolji pristup i najodgovorniji odnos prema održivosti i životnoj sredini, te u skladu sa tim odaberu partnera.

Iz tog razloga deluje da to što su grenlandske i danske vlasti odbile Trampovu ponudu o prodaji SAD-u nije iznenađenje. Razlog je što izgleda postoje mnogo veća očekivanja i procena da će vrednost Grenlanda rasti kroz vreme i da bi opredeljivanje za jednog partnera u ovoj fazi bilo prerano i neisplativo. EU, Kina, Kanada i SAD kreću da postepeno i paralelno deluju sa svojim prisustvom i deluje da je Brisel u blagoj prednosti u odnosu na ostale. U narednim godinama ćemo videti da li će američki novi-stari predsednik Donald Tramp napraviti neke odlučnije korake i da li će se ideja iz 2019. reaktivirati kada je strateška važnost najvećeg svetskog ostrva dodatno porasla.