Američki predsednik Džo Bajden nedavno je najavio da neće nastavljati trku za reizbor. Nakon nezadovoljavajućeg nastupa u predsedničkoj debati protiv Donalda Trampa, po procenama značajnog dela Demokratske stranke, na aktuelnog predsednika javio se pritisak da se povuče iz trke. Bajden je poslušao savet uticajnog dela svoje partije i odustao je od svoje kandidature u korist potpredsednice Kamale Haris. On će na funkciji biti do formalne primporedaje dužnosti u januaru, ali će imati malo vremena i političkog kapitala da donese nove značajne mere i reforme. U tom smislu, stvorili su se i uslovi da se napravi presek njegovih dosadašnjih dostignuća i grešaka na vlasti u različitim oblastima.

Jedna od oblasti u kojima je odlazeći predsednik SAD bio značajno aktivan i zainteresovan da proizvede rezultat je pitanje zelene tranzicije Amerike. Ta želja se oslikavala kroz simboličke, ali i brojne praktične poteze u vidu novih zakona, programa i izvršnih naredbi u ovoj oblasti. Kritičari su sa druge strane tokom njegovog mandata naglašavali predsednikovu popustljivost prema domaćoj industriji fosilnih goriva i nedostatak međunarodne inicijative. Ukupno gledano, Bajden je na najvišoj američkoj političkoj funkciji proizveo dosta materijala za analizu njegovog delovanja kada se radi o zelenoj tranziciji i stvorio diskontinuitet u odnosu na sve prethodne američke predsednike.

Osim pitanja Bajdenovog „zelenog nasleđa“ postavlja se i pitanje budućnosti njegovih programa i generalnog usmerenja američke ekološke i energetske politike. Nju će izvesno oblikovati predsednikova partijska koleginica Kamala Haris ili njegov republikanski ljuti protivnik sa izbora 2020. Donald Tramp. Oboje imaju nešto različitiji program u odnosu na aktuelnog predsednika, gde je ipak ta razlika drastična kada se poredi sa obećanjima i prethodnim delovanjem najskorijeg republikanskog predsednika. Iz tog razloga, važno je analizirati dokle su SAD u sferi zelene tranzicije stigle i gde se mogu kretati od januara naredne godine kada neka druga ličnost preuzme ovu važnu političku funkciju.

Bajdenovi klimatski rezultati

Ukoliko bi se Bajdenova ekološka agenda opisivala na što jednostavniji način, može se nazvati miksom idealizma i pragmatizma. U svojoj osnovi može se videti autentična želja demokratskog predsednika i njegovog tima da se američka energetska i ekonomska politika pomere ka održivijem modelu. Od prvog dana stupanja na dužnost aktuelni predsednik je vratio SAD u okvire Pariskog sporazuma o klimi i oborio značajan deo Trampovih anti-ekoloških mera u oblastima gde je imao izvršnih ovlašćenja. On je na specijalnu poziciju izaslanika predsednika za klimatske promene postavio iskusnog Džona Kerija. Takođe, kao predsednik je postavio cilj da Amerika do 2030. smanji svoje štetne emisije za preko 50%.

Čitaj i

Prvi zeleni carinski rat je počeo Maroko je budući gigant za e-vozila

Osim ovih mahom simboličkih poteza, Bajdenova konkretna politika u sferi zelene tranzicije bila je ipak i praktično transformativna. Iako je većina demokrata u Kongresu bila dosta tanka, predsednik je uspeo da kroz ovo telo progura dosta ambiciozne zakone koji će značajno promeniti ekološku sliku SAD. Zakon o infrastrukturi, Zakon o smanjenju inflacije i Zakon o čipovima i nauci doneli su značajne ekološke promene kada se radi o američkoj industriji, infrastrukturi, energetici, tehnološkom sektoru i saobraćaju.

Spomenuto usvajanje Zakona o smanjenju inflacije u avgustu 2022. godine donelo je novih  369 milijardi dolara za klimatske i energetske inicijative. Ovaj zakon ima za cilj da smanji emisije gasova staklene bašte za okvirno 40% ispod nivoa iz 2005. do 2030. Pored toga, Bajdenova administracija je postavila ambiciozne ciljeve za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, sa ciljem da do 2035. postigne proizvodnju električne energije bez zagađenja CO2 od 100% i ekonomiju sa nultom neto emisijom do 2050. Kancelarija za kreditne programe Ministarstva energetike je revitalizovana, sa preko 40 milijardi dolara na raspolaganju za inovativne projekte čiste energije.

Osim ovih mahom simboličkih poteza, Bajdenova konkretna politika u sferi zelene tranzicije bila je ipak i praktično transformativna. Iako je većina demokrata u Kongresu bila dosta tanka, predsednik je uspeo da kroz ovo telo progura dosta ambiciozne zakone koji će značajno promeniti ekološku sliku SAD. Zakon o infrastrukturi, Zakon o smanjenju inflacije i Zakon o čipovima i nauci doneli su značajne ekološke promene kada se radi o američkoj industriji, infrastrukturi, energetici, tehnološkom sektoru i saobraćaju.

Spomenuto usvajanje Zakona o smanjenju inflacije u avgustu 2022. godine donelo je novih  369 milijardi dolara za klimatske i energetske inicijative. Ovaj zakon ima za cilj da smanji emisije gasova staklene bašte za okvirno 40% ispod nivoa iz 2005. do 2030. Pored toga, Bajdenova administracija je postavila ambiciozne ciljeve za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, sa ciljem da do 2035. postigne proizvodnju električne energije bez zagađenja CO2 od 100% i ekonomiju sa nultom neto emisijom do 2050. Kancelarija za kreditne programe Ministarstva energetike je revitalizovana, sa preko 40 milijardi dolara na raspolaganju za inovativne projekte čiste energije.

U prvoj godini postojanja zakona, 39 država je zabeležilo najave fabrika i drugih projekata vrednih više od 86 milijardi dolara. Od tada, kompanije su nastavile da ulažu zbog napora Bajdenove administracije da proširi čistu proizvodnu industriju u zemlji i približi lance snabdevanja nazad ka SAD. Nove strane investicije u obnovljive izvore, električna vozila, baterije i druge elemente zelene tranzicije u Americi prešle su 100 milijardi dolara zahvaljujući podsticajima ovog programa. 

Još jedno značajno dostignuće je nastojanje da se električna vozila široko prihvate u državnim institucijama i širem društvu. Pod Bajdenovim rukovodstvom, administracija je postavila cilj da električna vozila čine 50% svih novih vozila do 2030. Da bi podržao ovaj cilj, spomenuti Zakon o infrastrukturi iz 2021. uključuje 7,5 milijardi dolara za izgradnju nacionalne mreže 500 000 punjača za spomenuta vozila. Ova investicija ima za cilj da ublaži strahove građana oko dometa električnih vozila i učini električna vozila dostupnijima široj populaciji. Štaviše, prošireni su poreski podsticaji i rabati za potrošače koji kupuju električna vozila, što je već dovelo do primetnog povećanja njihove prodaje.

Pored spomenutih zakonodavnih dostignuća, predsednik Bajden je takođe dao i prioritet međunarodnoj saradnji na polju klimatskih promena. Ponovno pridruživanje Pariskom sporazumu prvog dana njegovog mandata, koje je spomenuto, bio je ključni korak u reafirmaciji posvećenosti Sjedinjenih Država globalnim klimatskim ciljevima u koju je svet posumnjao u mandatu Donalda Trampa. Bajdenova administracija je obećala 11,4 milijardi dolara godišnje do 2024. za podršku zemljama u razvoju u njihovim naporima za ublažavanje posledica klimatskih promena i prilagođavanje. Na klimatskom samitu COP26 u Glazgovu, administracija je objavila „Globalno obećanje o metanu“, čiji je cilj smanjenje globalnih emisija metana za 30% u odnosu na nivoe iz 2020. godine do 2030. godine, uz preko 100 zemalja koje će se pridružiti ovoj inicijativi.

Bajdenovi klimatski propusti

Osim prethodno navedenih impresivnih poteza u sferi zelene tranzicije, postoje oblasti gde se Bajdenova agenda nije pokazala kao u potpunosti ekološka. Taj deo je mahom bio vezan za pitanja moćne industrije fosilnih goriva, koja je kroz vreme postala važna izvozna grana američke privrede. SAD su kroz vreme postale od neto uvoznika i potrošača energije neto proizvođač i izvoznik energije. Period visokih cena energenata od početka rata u Ukrajini tokom 2022. otvorilo je i priliku da Vašington ima uticaja na njihovu globalnu cenu i da američki giganti zarade značajne svote novca na evropskom i drugim tržištima. Bajdenova administracija nije ignorisala tu priliku i dala je dosta vetra u leđa industriji fosilnih goriva u njihovom radu.

Jedna takva politika je odluka da se nafta u ogromnoj količini pusti iz američkih takozvanih „Strateških rezervi nafte“ (SPR). Kao odgovor na rastuće cene goriva zbog ograničenja proizvodnje od strane Saudijske Arabije i Rusije, administracija je odobrila puštanje 180 miliona barela iz SPR-a 2022. godine, što je najveće oslobađanje u njenoj istoriji. Iako je imao za cilj stabilizaciju energetskih tržišta, ovaj potez se suočio sa kritikama zbog potencijalnog podrivanja napora za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i borbu protiv klimatskih promena privremenim povećanjem dostupnosti i potrošnje nafte. Ovaj potez je imao uticaja da cena barela nafte globalno ne skoči do 100 dolara, koliko je bio cilj Moskve i Rijada, već je ona uspela da se stabilizuje na oko 70 do 80 dolara u proseku. 

Čitaj i

Zašto se rudarstvo vraća u Skandinaviji Zašto je zelena tranzicija avioindustrije toliko teška

Druga kontroverzna odluka bilo je odobrenje novih projekata za ekspolataciju nafte i gasa na zemlji i u vodi u federalnom vlasništvu. Uprkos obećanjima u kampanji da će zaustaviti nove projekte na teritorijama u državnom vlasništvu, Bajdenova administracija je u prvoj godini odobrila preko 3 500 novih dozvola za bušenje. To je bilo više od prosečnih godišnjih odobrenja tokom trajanja Trampove administracije od 2016. do 2020.

Ovo je odmah izazvalo zabrinutost među ekološkim grupama o dugoročnim uticajima na emisije gasova staklene bašte i očuvanja javnog zemljišta. Na primer, projekat Villou na Aljasci, odobren početkom 2023, očekuje se da će proizvoditi preko 160 000 barela nafte dnevno na vrhuncu proizvodnje, potencijalno oslobađajući milione metričkih tona ugljen-dioksida tokom svog životnog veka.

Cilj ovog poteza Bajdenove administracije bio je da se intenziviranjem američke proizvodnje nafte i gasa obore globalne cene i smanji ekonomski pritisak Rusije i bliskoistočnih država na zapadne države.

Dok su Rusija i Saudijska Arabija obarale svoju proizvodnju, SAD su postavile novi svetski rekord u dnevnoj proizvodnji nafte i proizvele više godišnje nafte u nekoliko prethodnih godina nego bilo koja država u istoriji. U svojoj proizvodnji tečnog gasa (LNG), Amerika je pretekla Katar i postala jedan od ključnih izvoznika za evropsko tržište. Čudno može biti da se sve to desilo za vreme predsednika koji teži ekologiji i da umesto da industrija fosilnih goriva doživi pad, ona u istom mandatu doživi ekspanziju.

Ono što je očekivanje demokratske administracije je da će potražnja za naftom početi da nepovratno pada globalno krajem decenije po procenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Paralelno sa padom potražnje u svetu, zbog  američkih programa i usvojenih zakona aktuelne administracije, naročito u sferi električnih vozila, domaća američka potreba za naftom će padati još brže. Iz tog razloga deluje da je strategija Bajdenove administracije da SAD maksimalno uberu benefite američkih rezervi fosilnih goriva kroz izvoz dok cena globalno ne krene da pada zbog manje potražnje, a da ujedno politički ograniči uticaj Saudijske Arabije i Rusije na svetskom tržištu. Druga interpretacije je da se jednostavno radi o moćnom lobiju unutar američke politike, kom ni Bajden nije mogao naročito da popusti, pa i po cenu kršenja svojih predizbornih obećanja u sferi ekoloških pitanja.

Šta možemo očekivati od Kamale Haris i Donalda Trampa

Ukupno gledano, mandat predsednika Džoa Bajdena obeležen je značajnim koracima u pravcu ekoloških reformi i zelene tranzicije čak i po kriterijumima samo demokratskih predsednika. Administracija je uspela da postavi temelje za ambiciozne ekološke ciljeve, kao što su smanjenje emisije štetnih gasova i ulaganje u obnovljive izvore energije koje će dati mnogo više rezultata do kraja ove decenije nego odmah. Za razliku od prethodnika koji su donosili umerenije reformske poteze, Džo Bajden je prvi američki predsednik sa zaista transformativnom zelenom agendom za američko društvo koja je prošla kroz Kongres i postala zakon. Demokrata Bil Klinton nije bio previše zainteresovan za temu, Barak Obama bio je umereniji sa svojim potezima, dok su skorašnji republikanci predsednici redom bili mahom skeptični u odnosu na ove zelene inicijative

Mnoge inicijative posle aktuelnog predsednika istina ostaju i nedovršene ili su se već suočile s kritikama zbog kompromisa sa industrijom fosilnih goriva. Bajdenova administracija je postigla značajan napredak, ali je jasno da će i budući predsednici igrati ključnu ulogu u oblikovanju ekološke politike Sjedinjenih Američkih Država. U zavisnosti od glasanja američkih građana na predsedničkim izborima u novembru, zavisiće u kom će se smeru dalja ekološka politika kretati. Jedan ishod će izvesno dovesti do kontinuiteta, dok će drugi ishod podrazumevati konzervativniju i manje klimatski odgovornu reakciju na dosadašnje Bajdenovo ekološko nasleđe i rad.

Kamala Haris, kao potencijalna naslednica, verovatno bi nastavila Bajdenov put ka zelenijoj ekonomiji u kombinaciji sa pragmatizmom. Njena administracija bi mogla da se fokusira na dalji razvoj infrastrukturnih projekata, podršci za čistu energiju i povećanju međunarodne saradnje u borbi protiv klimatskih promena. S obzirom na njeno dosadašnje angažovanje u ovoj oblasti, javnost može očekivati nastavak i možda čak intenziviranje ekoloških reformi, uz veći naglasak na socijalnoj pravdi i inkluzivnosti u tranziciji ka održivom razvoju. Ona je opet pragmatična političarka, jer je već i u kampanji navela da neće zabranjivati takozvani „freking“, što je bar minimalna garancija za gigante fosilnih goriva da će moći da rade i sa ovom inovativnom, ali po okruženje štetnom tehnikom eksploatacije. 

S druge strane, povratak Donalda Trampa na vlast bi verovatno značio drastičnu promenu pravca. Tramp je tokom svog prvog mandata pokazao u najmanju ruku skepticizam prema klimatskim promenama i povukao SAD iz Pariskog sporazuma, favorizujući u velikoj meri industriju fosilnih goriva. Njegova administracija bi verovatno ukinula mnoge Bajdenove ekološke inicijative i vratila se politici deregulacije i podrške tradicionalnim energetskim sektorima. Ovakav pristup bi mogao da uspori napore za borbu protiv globalnog zagrevanja i imao bi značajne posledice na međunarodnu ekološku saradnju i međunarodni kredibilitet SAD oko ove teme. U svojoj dosadašnjoj predizbornoj kampanji je već relativizovao klimatske promene, najavio ukidanje podsticaja za električna vozila, a svoja velika obećanja garantovao je novcem stvorenim eksploatacijom američkih fosilnih goriva.

Američka i međunarodna javnost može očekivati da će naredni predsednik doneti odluke koje će oblikovati stanje svetske klime za decenije koje dolaze. Pitanja kao što su energetska nezavisnost, održivi razvoj i međunarodna klimatska politika postaće još važnija u narednim godinama, a tip lidera koji će rukovoditi SAD do 2028. imaće ključni značaj. Američki glasači imaju priliku da svojim izborom značajno utiču na globalne ekološke trendove i odgovornost prema budućim generacijama, jer po pitanju zelene tranzicije dvoje predsedničkih kandidata nisu nikada bili različitiji oko ove teme. Bajdenovo  ekološko nasleđe će dobrim delom zato i biti tema izbora, jer je jedan od izbora američkih birača da li će njihova država nastaviti ili skrenuti sa puta koji je najstariji američki predsednik postavio u svom četvorogodišnjem mandatu.