Nakon više od tri sedmice bez kiše, danas su tamni oblaci prekrili nebo iznad Srbije. Olujno nevreme, praćeno jakim pljuskovima, grmljavinom, vetrom i gradom, pogodilo je veći deo zemlje. Aerodrom Nikola Tesla bio je zatvoren skoro pola sata. Krovovi su oštećeni, stabla iščupana, saobraćaj poremećen. No, ova oluja je istovremeno donela i olakšanje – zemlja, isušena rekordnim talasom vrućina i suše, konačno je dobila ono što je danima nedostajalo: vlagu.

Ali pre nego što su stigle prve kapi, vatra je već učinila svoje.

Od početka juna, registrovano je više od 4.137 požara, sa kulminacijom početkom ove sedmice – samo u ponedeljak, od 7 do 19 časova, zabeleženo je 628 požara na otvorenom. Vatrogasne jedinice radile su bez pauze, uz podršku helikopterskih timova MUP-a i dobrovoljnih vatrogasaca. Najteža situacija bila je u Topličkom okrugu, gde su sela jedno za drugim nestajala u dimu i pepelu.

Povezano: Evropa na suvom: Najniži prolećni protok reka od 1992.

U selu Dubovo, vatra je progutala gotovo sve – prema procenama, oko 300 kuća i pomoćnih objekata je izgorelo. Selo je praktično zbrisano s mape. Meštani su evakuisani u okolna mesta, a nekima je privremeni smeštaj obezbeđen u Žitorađi. Zabeležena je i jedna žrtva, a najmanje 14 ljudi je povređeno, među njima i pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica. Na terenu se i dalje saniraju posledice, iako je vatra u većini mesta ugašena zahvaljujući današnjim padavinama.

Slični prizori viđeni su i u drugim krajevima Srbije. U Koštunićima kod Gornjeg Milanovca, požar je progutao više od 100 hektara šume, pšenice i voćnjaka. Samoorganizovani meštani, zajedno sa dobrovoljnim vatrogasnim društvom, sprečili su širenje vatre na kuće. U okolini Bora, vatra je zahvatila teško pristupačne terene, dok je u Zaječaru u jednom danu zabeleženo 12 požara. U Južnobačkom okrugu, tokom prve sedmice jula registrovano je više od 120 požara.

Vatra se nije širila samo zbog suše – u nekoliko slučajeva otvorene su istrage zbog sumnje na namerno izazivanje požara. Na nekim lokacijama pronađeni su zapaljivi materijali, uključujući drvene palete natopljene benzinom. Među stručnjacima i javnošću raste zabrinutost da pojedinci koriste vremenske ekstreme kao pozornicu za destrukciju.

Zapaljeni Balkan

U Bosni i Hercegovini, vatra se širila Hercegovinom i Podrinjem. U okolini Trebinja, požar se približio naseljima, dok je kod Srebrenice i Rogatice vatra danima tinjala u šumama, pri čemu su eksplodirale i mine zaostale iz rata. Crna Gora beleži požare čak i u širem području Podgorice, dok je planinsko područje Banjani uz granicu sa BiH danima bilo pod vatrom. U Hrvatskoj, između Splita i Šibenika, angažovani su kanaderi da zaustave širenje požara.

Severna Makedonija je zatvorila sve šumske puteve do kraja avgusta, ali ni to nije bilo dovoljno da spreči požar koji je zahvatio kuće u opštini Čučer Sandevo. U Albanskoj opštini Finiq, požar je gasila i međunarodna pomoć – kanaderi iz Grčke stigli su preko EU mehanizma civilne zaštite.

Iako su okolnosti različite, obrazac je isti: suvo tle, spaljena vegetacija, temperature preko 40°C i vetar koji raznosi plamen.

Nova realnost

Proleće 2025. bilo je jedno od najsušnijih u poslednjih 30 godina. Reke su imale rekordno nizak protok, a juni je prošao gotovo bez padavina. Vegetacija je bila suva kao barut, a ruralna područja bez resursa i dovoljno ljudi da reaguju brzo.

Klimatolozi već godinama upozoravaju da je Zapadni Balkan jedno od klimatskih žarišta Evrope – područje koje se zagreva brže od proseka. Tokom ovog leta, to se ne vidi samo u statistici, već i u prizorima spaljenih sela, crnih staza kroz šume, i pepela tamo gde su nekad bile njive.

Danas je kiša pala. Ali pitanja ostaju: kako se pripremiti za leto koje počinje u maju, a završava u oktobru? Ko će braniti sela kada meštani ostare ili odu? Kako opremiti i podržati lokalne službe koje više ne gase “izuzetne” situacije – već nešto što postaje pravilo?

Selo Dubovo više ne postoji. To je činjenica, ne metafora. I možda je upravo takva stvarnost najbolji pokazatelj da prilagođavanje klimatskim promenama više nije opcija – već neodložna potreba.