Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) Fridriha Merca osvojila je 28,6 odsto glasova u nedelju i sada treba da formira novu koaliciju sa socijaldemokratama (SPD). Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je drugi najveći procenat glasova, ali „vatreni zid“ protiv krajnje desničarskih partija, prisutan još od Drugog svetskog rata, znači da neće biti pozvani u vladu.

U međuvremenu, Zeleni, koji su bili deo prethodne koalicije koja se raspala u novembru, doživeli su pad podrške na 11,6 odsto glasova. Za neke, to je „pristojan rezultat“, dok je za druge „poraz“.

Ovo je još jedan znak koliko se „zeleni talas“, koji je dostigao vrhunac na izborima 2021, povukao širom Evrope. Zeleni su ispali iz vladajućih koalicija u Austriji, Belgiji i Irskoj, a pretrpeli su gubitke i na izborima za Evropski parlament prošlog leta.

Šta izbori govore o nemačkim klimatskim prioritetima?

Za razliku od 2021. godine, kada su se sve stranke osim AfD-a glasno obavezale na postizanje nulte neto emisije do sredine veka, klimatska obećanja su bila upadljivo odsutna iz ove izborne kampanje.

Tamo gde su kandidati pominjali klimu, često su to činili na negativan ili mlak način.

„Zaštita klime zahteva jaku ekonomiju“, bila je ključna poruka CDU-a. Lider CDU-a i budući kancelar, Fridrih Merc, jasno je stavio do znanja da ekonomija ima prednost, rekavši u govoru pred izbore da će voditi politiku „za većinu koja može razumno da razmišlja… a ne za neke zelene i levičarske fanatike“.

Konzervativni blok je u svom manifestu obećao da će poništiti niz zelenih politika prethodne vlade, uključujući povećanje prodaje električnih vozila i toplotnih pumpi.

„Izborna kampanja CDU/CSU-a nije bila samo ignorantska – umesto da ponudi rešenja za stvarni izazov klimatske krize, agitovala je protiv ključnih klimatskih dostignuća prethodnih godina“, kaže Karla Remtsma, portparolka omladinskog klimatskog pokreta Fridays for Future (FFF).

„Klimatska kriza je i ostaje najhitnija kriza našeg vremena. Činjenica da je bila potisnuta i omalovažavana u ovoj kampanji iz taktičkih razloga je pogrešna i neodgovorna“, dodaje i aktivistkinja FFF-a, Polin Brigner.

Da li su Nemci prestali da brinu o klimi?

Prema istraživanjima izborne analitičke grupe Forschungsgruppe Wahlen, bezbednost i ekonomija bile su najvažnija pitanja za birače, dok su socijalna pravda i migracija pratili na listi prioriteta.

Ali bilo bi pogrešno zaključiti da Nemci više ne brinu o klimatskoj krizi.

Kiran Kaf, kopredsedavajući Evropske zelene partije, ukazuje na istraživanja sprovedena na dan izbora koja „pokazuju da klima, životna sredina i energija i dalje ostaju među tri glavne brige nemačkih birača“.

Prema Eurobarometru iz 2023, čak 77 odsto Nemaca smatra klimatske promene „veoma ozbiljnim problemom“.

Zašto je klimatska akcija i dalje u najboljem interesu Nemačke?

Nemačka ima cilj da smanji emisije iz uglja, nafte i gasa za 65 odsto do 2030. i dostigne klimatsku neutralnost do 2045. – relativno ambiciozan cilj koji je zakonski definisan kroz Zakon o zaštiti klime.

„Očekujemo da Nemačka ostane na tom kursu“, kaže Linda Kalher iz berlinskog instituta Strategic Perspectives za AP, ali dodaje da će doći do „promene tona“.

„Mnoge politike nove vlade možda neće biti predstavljene pod oznakom klimatske politike, već kao mere za prosperitet, inovacije i konkurentnost“, ističe ona.

Konzervativni pristup klimatskoj politici deluje ambivalentno. Iako CDU/CSU „čvrsto podržava“ cilj klimatske neutralnosti do 2045, istovremeno ukida politike koje vode ka njemu. Ipak, napredak Nemačke u oblasti čiste energije ekonomski je i bezbednosno logičan, pa će se verovatno nastaviti.

S obzirom na to da Donald Tramp sada demontira klimatsku politiku u SAD-u, „postoji i potreba i prilika da Nemačka nastavi svoju ulogu lidera u klimatskim pitanjima“, kaže Mark Vajsgerber iz think tanka E3G.

„Neophodno je održati tempo, ne samo radi smanjenja emisija, već i zbog dugoročnog smanjenja cena energije i smanjenja zavisnosti od uvoza fosilnih goriva“, dodaje nemačka stručnjakinja za klimatsku politiku Julija Mec iz instituta Agora Industry.

EU sada treba da se osloni na Nemačku kao „pokretačku snagu za odlučniju i hrabriju Evropu“, naglašava izvršna direktorka E3G Brisela, Manon Dufur. „Klimatska akcija će biti ključni stub svake ozbiljne strategije za bezbednost i otpornost, kako za Nemačku, tako i za Evropu.“

Kakve klimatske politike će uvesti nova nemačka vlada?

Zelena industrijska politika postala je ključni način na koji se u EU govori o klimatskim promenama. E3G, na primer, poziva nemačku vladu da aktivno podrži novi Evropski dogovor za čistu industriju.

Ali klimatska akcija podrazumeva i mnogo drugih stvari. „Koncepti za socijalnu klimatsku zaštitu već dugo postoje“, tvrdi Remtsma.

Ona nabraja: „Širenje javnog prevoza, subvencije za toplotne pumpe, razvoj obnovljivih izvora energije i daljinskog grejanja, programi obuke u industrijama budućnosti, direktna pomoć u slučaju klimatskih katastrofa – sve to može biti finansirano porezima na superbogate i investicijama, umesto na račun škola, železnica i socijalnih davanja.“

CDU/CSU manifest je po ovim pitanjima neujednačen. Stranka je obećala da će ukinuti zakon o grejanju koji propisuje da svi novi sistemi grejanja moraju koristiti najmanje 65 odsto obnovljive energije.

Takođe će pokušati da preokrene zabranu prodaje novih benzinskih i dizel automobila u EU od 2035. Socijaldemokrate (SPD), koje tvrde da budućnost automobila leži u elektromobilnosti, mogle bi da ublaže ovaj stav.

Još se ne zna kako će nova koalicija mapirati put ka klimatskoj neutralnosti. Dok SPD favorizuje strože mere za dekarbonizaciju grejanja i saobraćaja, CDU stavlja naglasak na karbonsko oporezivanje.

Konzervativci su takođe najavili stvaranje regulatornog okvira za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS), kontroverznu tehnologiju koju aktivisti pomno prate.

„Fridrih Merc mora da odluči“, zaključuje Remtsma iz Fridays for Future. „Hoće li ostati jedan od ljudi koji spaljuju svet, ili će konačno priznati ekološku realnost i ono što većina ljudi odavno traži?“