Prošlogodišnji podaci kažu da su prethodnih godina zime u Srbiji su bile za oko dva stepena toplije u odnosu na sredinu dvadesetog veka.

Zima 2020/2021. bila je je treća najtoplija zima od 1951. godine u Srbiji, sa za oko 3.0 °C većom temperaturom od proseka za period 1981-2010.

Međutim, ne pati samo Srbija od ove “boljke”, Climate Central navodi da su se u poslednjih pola veka, zime u SAD zagrejale u proseku za 3 stepena, a u nekim severnim državama i do 5 stepeni.

Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF) predviđa da će zima u Evropi ove godine biti blaga, sa mestimičnim hladnim talasima.

Toplije zime – manje useva, više bolesti

Nagle promene u vremenu, sa kojima se suočavamo ovih dana, nose moguće posledice po naše zdravlje. Promene vremena su u osnovi izazovi za naš imuni sistem.

Dr Aime Brame, lekarka u bolnici London Bridge ističe da nagla promena vremena nas ne čini direktno bolesnim, ali definitivno može da utiče na zdravlje na više načina.

Naša tela mogu da protumače značajnu promenu vremena kao stres, a kada su naša tela pod stresom, naš imuni sistem je oslabljen. To znači da je naša sposobnost da se borimo protiv infekcija ugrožena. Istovremeno, velika promena temperature i vlažnosti može stvoriti savršeno okruženje za početak i širenje infekcija.

Toplije zime mogu biti pogubne i za useve, kojima je hladno vreme za “hlađenje” — važnu životnu fazu koja, ako je odsutna, može dovesti do manje proizvodnje voća i do oslabljenog bilja koje su podložnije štetočinama.

Takođe, toplo vreme zimi može stvoriti ekstremne toplotne talase kasnije tokom leta. Nesezonska toplota može dovesti do preranog topljenja snega i rasta vegetacije, što smanjuje vlažnost zemljišta i povećava verovatnoću ekstremnih i upornih toplotnih talasa sa kakvim smo se suočili ovog leta.

Poremećaj u temperaturi donosi i raniju sezonu alergija, povećava prenošenje infekcija koje se prenose insektima.

Naučnici tvrde i da rastuće temperature izazvane klimatskim promenama doprinose porastu migrene i neuroloških problema, kao i problema kardiovaskularnog sistema.

Ove godine od posledica toplotnih talasa u Evropi preminulo je više od 20.000 ljudi.

Globalno zagrevanje odgovorno i za oštrije zime

Paradoksalno – globalno zagrevanje može prouzrokovati da zime budu hladnije i oštrije. U studiji objavljenoj u časopisu Science 2021. godine, istraživači su otkrili da zagrevanje na Arktiku izaziva poremećaj u stratosferskom polarnom vrtlogu. Ovaj poremećaj vezuju za ekstremne hladne talase koji pogađaju delove Severne Amerike i Azije.

POVEZANI ČLANCI

Vučić na Cop26: Cilj Srbije da do 2050. prilagodi emisije CO2 Izbori 2022: Eko program koalicije Ivica Dačić – premijer Srbije Predstavljen Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. Durmitor se našao u mračnom izveštaju UN