Evropska unija u maju mesecu usvojila je jednu od ključnih zelenih direktiva koja obavezuje kompanije da vrše proces istraživanja i provere (tzv. dju diližens) kada je reč o ljudskim pravima i zaštiti životne sredine – CSDDD.
Provera korporativne održivosti (CSDDD) i Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) čine dva ključna temelja novog zakonodavnog okvira EU.
Dok CSRD kompanijama koje posluju na tržištu EU nameće obavezu nefinansijskog izveštavanja i redovnog praćenja održivosti poslovanja, CSDDD se fokusira na obaveze kompanija u primeni ESG kriterijuma u svakodnevnom poslovanju. Na ovaj način, zakonodavci u EU sveobuhvatno pristupaju problemu uvođenja ESG standarda u svakodnevno poslovanje privrede, što je sve do sada bio (i u većini sveta ostao) glavni problem prilikom pokušaja uvođenja održivog poslovanja.
Drugi veliki problem u primeni bilo kojih propisa, a pogotovo vidljiv kroz ekološke propise, je izbegavanje ispunjenja istih prenošenjem problematičnih ekonomskih aktivnosti u zemlje u kojima takvi propisi ne postoje. Na ovaj način se pro forme ispunjava uslov u matičnoj državi, ali de facto štetni uticaji nisu nestali, samo su sklonjeni malo dalje od očiju javnosti, mahom u zemlje u razvoju ili zemlje trećeg sveta. CSDDD rešava ovaj problem primenom kroz lanac snabdevanja – kompanije će biti dužne da se postaraju da je CSDDD implementiran ne samo u njihovom poslovanju, već i u poslovanju svih direktnih poslovnih partnera, čime se u praksi propis EU prenosi na sve delove planete i ne postoji mogućnost izbegavanja kao što je to do sada bio slučaj.
CSDDD je usvojen u maju 2024. godine, nakon više godina pregovaranja o tačnom sadržaju i obavezama koje će biti nametnute kompanijama, a stupiće na snagu u prvoj fazi primene od 2027. godine. Kao i za sve direktive, neophodno je da svaka država članica usvoji zakon kojim će propisati obaveze u skladu sa direktivom, a očekivano je da će se kao glavni modeli koristiti nemački zakon (usvojen 2021. godine) i francuski zakon (usvojen 2017.), iako će oba morati da budu nekim delom izmenjena radi usklađivanja sa CSDDD.
Šta CSDDD predviđa?
CSDDD propisuje sledeće obaveze kompanija:
Uvođenje odgovornog poslovnog ponašanja u politike i sisteme upravljanja u kompanijama
Identifikacija, procena i prioritizacija stvarnih ili potencijalnih štetnih uticaja poslovnih aktivnosti kompanije na ljudska prava ili životnu sredinu
Sprečavanje, ublažavanje ili uklanjanje identifikovanih štetnih uticaja i sanacija negativnih efekata tamo gde je to moguće
Uvođenje žalbenih mehanizama kojima se omogućava zainteresovanim stranama da ukažu na negativne uticaje na ljudska prava ili životnu sredinu
Da bi se pridržavale pravila, kompanije moraju da poštuju ljudska prava i zaštitu životne sredine u odnosu na svoje poslovanje, poslovanje svojih podružnica i svojih direktnih i indirektnih poslovnih partnera. Ovo važi bez obzira da li se uticaji dešavaju unutar ili van EU.
Takođe, kompanije će biti prinuđene da pored identifikacije štetnih uticaja, na godišnjem nivou kreiraju i sprovode u praksi akcioni plan sprečavanja, ublažavanja ili uklanjanja štetnih uticaja, sa tačno propisanim ciljevima i rokovima za njihovo ispunjavanje. Na ovaj način se sprečava široko rasprostranjena praksa prema kojoj kompanije identifikuju štetni uticaj i obavežu se da će ga rešiti, ali propuste da odrede rok i onda decenijama odgovaraju da „rade na tome“, izigravajući osnovni smisao ovakvih propisa.
Na koga se CSDDD odnosi?
CSDDD se primenjuje na sve kompanije koje imaju više od 1.000 zaposlenih i više od 450 miliona evra godišnjeg prometa, na svetskom nivou (za kompanije sa sedištem u EU) ili na tržištu EU (za kompanije sa sedištem van EU).
Planirano je fazno uvođenje obaveza u periodu od tri godine, sa punom primenom direktive u 2029. godini.
Primena CSDDD u Srbiji
CSDDD se neće direktno primenjivati u Srbiji s obzirom na to da Srbije nije članica EU.
Međutim, za očekivati je da će u procesu pristupanja Srbije EU u nekom trenutku u budućnosti ovi propisi biti uvedeni kao zakoni i u srpskom zakonodavstvu.
Iako CSDDD neće imati direktan uticaj na srpske kompanije, s obzirom na jako visoke pragove primene, srpske kompanije će indirektno biti prinuđene da poštuju pricnipe CSDDD kako bi nastavile poslovanu saradnju sa EU kompanijama i imale pristup EU tržištu.
U praksi to znači da se, najčešće kroz ugovore, srpskim kompanijama nameću obaveze identifikacije i planiranja rešavanja štetnih uticaja koje njihovo poslovanje ima na lokalu. U slučaju da srpska kompanija nije u mogućnosti da ispuni zadate uslove, primenjuje se institut ugovorne kazne ili u ekstremnijim slučajevima – raskid ugovora. Imajući to u vidu, bitno je da srpske kompanije i privrednici ozbiljno shvate ove zahteve i iskoriste priliku tokom trajanja prelaznog perioda pre pune implementacije CSDDD da usklade svoje poslovanje i pripreme se za obaveze koje neminovno dolaze.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *