Ideoekološki aktivizam: Kako je Rio Tinto postao glavni eko problem Srbije

Ideoekološki aktivizam: Kako je Rio Tinto postao glavni eko problem Srbije
Foto: Rio Tinto

Kako je Rio Tinto isplivao kao problem u sveopštem bolu za životnu sredinu dosta je nejasno, al ajde zainteresovala se stručna javnost. Interesantno je da tu istu stručnu javnost uopšte ne možeš zainteresovati za druge aktuelne ekološke probleme

Piše: Dušan Blagojević

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, na tržište Srbije je 2019. stavljeno 39.000 tona ulja i maziva, dok je od toga prema proceduri za posebne tokove otpada ekološki prerađeno samo 2.348 tona, ili oko 6 odsto.

Ostatak, ili 36.652 tone otpadnih ulja i maziva, je završio ili u vodotokovima (legenda kaže da jedna litra ulja može zagaditi milion litara vode) ili je neko koristio za loženje pa je dolazilo do nekontrolisane emisije polutanata (između ostalih i karcinogenih PAHova) zbog čega između ostalog motorna ulja i spadaju u posebne tokove otpada. 

Tih 36.000 tona je oko milion ipo cisterni, koje svake godine neko u Srbiji ispusti u vodotokove ili sprži u privatnoj kotlarnici, stvara zagađenje koje je veće od bilo kog zagađenja iz nekog industrijskog postrojenja.

Da li se može lako sprečiti? Može. Da li postoji procedura? Da postoji, ista kao u Evropi. Pa gde je problem? Ne znam, pitajte direktora gore pomenute Agencije ZŽS. Dobro, on je odgovoran, možda vam ne da tačan odgovor. 

Zašto se o tome ne priča? Pa valjda nije dovoljno zapaljivo.

Koliko smo zapravo zagađeni?

Toliko da je čak i prof Danica Grujičić u svojoj monografiji „Istina o posledicama Nato bombardovanja Srbije 1999. godine“ koja je za cilj imala dokazati da je NATO počinio ekološki genocid u Srbiji kao zaključak napisala:

“Svedoci smo pojava prekomerne zagađenosti životne sredine na pojedinim lokalitetima, ne samo kao posledica NATO bombardovanja nego generalno zbog višedecenijskog nemara i nepoštovanja zakona pri eksploataciji prirodnih resursa, industrijskoj proizvodnji i odlaganju otpada.”

Pre nego što se pozabavimo konkretnim primerima ideološkog aktivizma važno je izvući presek kakva nam je zaista situacija u životnoj sredini:

Vazduh

Pa tu više niko filtere ne troši, u privatnim ložištima sagoreva se lignit najgoreg kvaliteta, saobraćaj bar u gradovima je postao verovatno i najveći izvor karcinogenih materija. U reke se baca sve što se stigne, a i ne čeka se noć više za tu prigodu.

Hijerarhija otpada se ne poštuje, stalo se sa gradnjom sanitarnih deponija, nema separacije nema ni reciklaže. Zakopavali smo mrtvu stoku iza postrojenja za preradu iste jer je to bilo jeftinije. Dozvoljavali smo da nam deponije odnose reke.  



Industrijsko zagađenje

Dosta solidno kad industrija ne radi. Kažu eno Smederevo nema problem sa PM10. Možda niste gledali na pravom meraču, merno mesto na kome se meri uticaj železare nije u Smederevu već u Ralji, selu pored železare, i da, to merno mesto je šampion po srednjoj godišnjoj vrednosti PM10 čestica.

Zagađenje Velikog bačkog kanala i Borske reke je toliko da će se još malo pa isplatiti ekstrakcija teških metala iz njih.

Rio Tinto kao uzdanica eko-aktivizma

Kako je Rio Tinto isplivao kao problem u tom sveopštem bolu za životnu sredinu dosta je nejasno, al ajde zainteresovala se stručna javnost. Interesantno je da tu istu stručnu javnost uopšte ne možeš zainteresovati za druge realno ekološke probleme koji se trenutno dešavaju, ali se jako interesuju za problem koji može nastati 2026, kada se planira početak rada tog rudnika.  

Takođe dosta je interesantno da je fokus inicijative ne na rudniku ili rudarstvu već na procesnom postrojenju. Zapravo rudnikom i rudarskim aktivnostima gotovo se niko nije ni bavio – sem lokalnog stanovništa.

Fama oko Rio Tinta se naslonila na peticiju, koja se naslonila na stručno mišljenje doktora nauka sa Instituta za hemiju tehnologiju i metalurgiju o emisijama iz procesnog postrojenja, koje je najblaže rečeno potpuno netačno, neutemeljeno i nestručno.

Na neka od ključnih pitanja koje aktivisti postavljaju odgovori su jednostavni: 

  • Da li će Srbija ostati bez vode ako se otvori taj rudnik? Neće.
  • Da li će padati sumporne kiše i pržiti kožu i pluća? Neće.  
  • Da li je 200 ha šume značajno u odnosu na 27.000 ha šume koliko Srbija ima u planu da godišnje posadi? Nije.
  • Da li je to lako proverljivo? Jeste.

I dok se stručna javnost brine da li će 300.000 tona sumporne kiseline biti ispušteno direktno u reku – a sumporna kiselina služi za dobijanje sulfata, pa zašto bi neko ispuštao kiselinu u reku – niko ne haje za ono motorno ulje sa početka teksta.

Zašto? Pa ili nisu stručnjaci ili su populisti. Birajte sami.

Otvaranje rudnika Čukaru Peki u zapećku eko-aktivizma

Cukaru Peki

Ono što nas definitivno čeka kao ekološki spektakl je otvaranje rudnika Čukaru Peki nadomak Bora, kao i proširenje kopa kod Krivelja, takođe nadomak Bora ali sa druge strane. 

Svi tehničko-tehnološki parametri pokazuju da će em zagađenje biti mnogo veće, em da će mere sprečavanja istog biti mnogo manje, čak ni u skladu sa ekološkim ugovorima i normama na koje smo se obavezali i koje su implementirane u naše zakonodavstvo. (Best Available Techniques (BAT) Reference Document for the Management of Waste from Extractive Industries in accordance with Directive 2006/21/EC). 

Razlike između projekta Čukaru Peki i Jadar

Kod projekta Čukaru Peki:

  • Ne postoji opis prethodnih radova na izvođenju projekta;
  • Ne postoji opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnološke i druge karakteristike;
  • Ne postoji prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr;
  • Ne postoji prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode, i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materija, posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduh, ispuštanje u površinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja (jonizujuća i nejonizujuća) i dr;
  • Ne postoji prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija;
  • Ne postoji prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja.

Kod projekta Jadar svi ti projekti ili postoje ili su u fazi izrade. I ne, kod Čukaru Peki u ovoj fazi projekta ne mogu biti u fazi izrade, morali su biti završeni do sada)

Kakvi su odnosi onoga što može da se uporedi kod ta dva projekta?

Čukaru Peki se otvara oktobra ove godine i Zijin radi već neko vreme bez dozvola, Rio Tinto će se otvoriti 2026. 

Kod Čukaru Peki se planira iskop od 3,3 miliona tona godisnje dok kod Rio Tinta upola od toga. 

Rio Tinto planira železnički kolosek i proširenje saobraćajnica, Kinezi na Čukaru Peki ne planiraju bar prema trenutno dostupnim podacima ni proširenje lokalnih seoskih puteva kojim se jedino može doći do rudnika, što će lokalnom stanovništvu potpuno onemogućiti život. 

Površina koju sada zauzima rudnik Čukaru Peki je tri puta veća od Rio Tinta, zona uticaja nekih pet puta veća, deo za biodiverzitet ne umem ni da prepričam, ali zvuči znatno gore nego u Jadru, mada akademik Stevanović nije našao za shodno da se obrati. Posečenih šuma biće duplo više nego u dolini Jadra, a tu se prof. Ratko Ristić takođe nije oglasio. 



Takođe, glavni argument profesora Ristića da nove industrije ne treba graditi u predelima gde su ranije industrije značajno zagadile okolinu (Viskoza Loznica), izgleda ne važi za borski predeo koji je inače jedna od ekološki najkritičnijih tačaka na planeti. 

Kako je u Čukaru Peki predviđena stara tehnologija sa flotacijom i flotacijskim jalovištima to će značajno izmeniti izgled krajolika, nevezano od toga što ne postoje podaci o karakterizaciji rudarskog otpada i klasi deponije prema Uredbi o uslovima i postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom. Ne postoje ni podaci o kriterijumima, karakterizaciji, klasifikaciji i izveštavanju o rudarskom otpadu. Takođe, za rudnik Čukaru Peki nije pribavljena dozvola o upravljanju rudarskim otpadom, koga briga.

Kakav je uticaj na životnu sredinu

Ono po čemu se projekti najviše razlikuju su emisije u vazduh, vodu i zemljište.

Kod Rio Tinta su prema projektu svuda predviđene najbolje dostupne tehnike –  bez toga se ne može dobiti integrisana dozvola – dok kod Zijina praktično ništa nije predviđeno. 

Važno je naglasiti da su projekat Čukaru Peki kao i još neki projekti u vlasništvu kineskih kompanija proglašeni projektima od nacionalnog značaja i od tada praktično se ponašaju kao država u državi. Nemoguće je dobiti podatke od javnog značaja, ali iz postojećih podataka jasno je da uticaj na životnu sredinu nije najbitnija stavka u projektovanju.

Još jedna bitna razlika je sadržaj arsena u rudi. Kod Jadarita reč je o 119 ppm, dok je u slučaju rude bakra u Čukaru peki 1285 ppm. 

Rio Tinto je predvideo prečišćavanja vode pre ispuštanja višestepeno sa dvostrukom reverznom osmozom, ultrafiltracijom, nanofiltracijom, jonskom izmenom i na kraju mineralizacijom, dok kod Čukaru Peki predviđaju taloženje i neutralizaciju koje u oba slučaja ne uklanjaju arsen. 

Takva metoda, tipična kod flotacije i flotacijskih jalovišta ima za posledicu povećane koncentracije teških metala u jalovini – praktično nema prerade otpadnih voda – a dodatno karakteristično za sastav ruda u borskom kraju je sadržaj pirita koji dovodi do zakišeljavanja jalovine koja se posle spira u nadzemne i podzemne vode zbog čega i nema života u borskim rekama. Kolika je opasnost od neuklanjanja arsena iz efluenta – koji zbog svog kumulativnog i karcinogenog dejstva i jeste dugotrajno najopasniji – možemo videti iz primera aksidenta jalovišta rudnika Stolice. Sastav rude u Čukaru Peki ima veći sadržaj arsena od rudnika Stolice, a ovaj veći sadržaj arsena od rudnika Rio Tinto. Posle poplava 2014. meren je sadržaj arsena u rekama nizvodno od jalovišta rudnika Stolice i rezultati se mogu videti u tabelama.

Verujem da bi eminentnim stručnjacima i aktivistima trebalo biti jasno da ako ovakva tehnologija na Čukaru Peki prođe, Rio Tinto neće morati ni da instalira opremu za prečišćavanje voda pod pretnjom tužbe međunarodnim sudovima za dvostruke aršine.

Pa ili nisu stručnjaci ili su populisti. Birajte sami.

14 Komentari

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

14 Komentari

  • Dragana Đorđević
    14/08/2021, 21:46

    Ne dragi moji otvaranje rudnika Čukaru Peki nije na zapećku Eko aktivizma već se eko aktivisti uključuju tamo gde lokalno stanovništvo negoduje. Ne mogu Eko aktivisti da znaju gde retardi sve otvaraju rudnike, već to mora lokalno stanovništvo da oglasi pa Eko aktivisti pomažu. Pošto lokalno stanovništvo u Boru ćuti zato što ne želi da se odrekne plata onda i Eko aktivosti smatraju da im taj rudnik ne smeta.

    ODGOVORI
    • Enna Ibis@Dragana Đorđević
      14/09/2021, 22:48

      Gospođo Đorđević, kakve su to nebuloze o Vašoj nezainteresovanosti za problem rudnika Čukaru Peki zbog tobožnje pasivnosti tamošnjeg lokalnog stanovništva? To što Vi radite NIJE eko aktivizam već politikantski oportunizam.

      ODGOVORI
      • Dragana Đorđević@Enna Ibis
        15/09/2021, 22:41

        A gde je vaš doprinos u svemu? U tome što pljujete po ljudima koji i uspevaju po nešto da urade.

        ODGOVORI
        • Darko@Dragana Đorđević
          16/09/2021, 20:32

          A šta ste vi to uradili? Pričate stalno neproverene činjenice bez ijednog egzaktnog podatka.

          ODGOVORI
    • Vesna Nikolić@Dragana Đorđević
      14/09/2021, 23:47

      Мислим да су нама упоредо са поштованим професорима,потребни и правници!Ова Влада је кршећи устав а све у задњих годину дана,усвојила стратегију ,,одрживог"развоја земље,засновану на рударству!Усвојила нови ППРС у коме се планира 40 рудника широм земље,које прати и расељавање становништва са тих подручја!У следећим месецима можемо гледати стихијско усвајање просторних планова у свим локалним скупштинама,које ће преименовати пољопривредно у грађевинско земљиште и одузимати људима земљу! Док власт прича да се ништа неће радити док се не уради фамозна студија!Па они су темељ поставили!Што се текста тиче,шта да кажем осим, имали смо законе али никад институције!

      ODGOVORI
      • Dragana Đorđević@Vesna Nikolić
        15/09/2021, 22:44

        Tako je. Apsolutno se slažem. Ovo je najpre pravna borba. Mada i pravnicima treba ova druga struka da bi znali vrednost onoga zbog čega se bore. Ne mogu ni pravnici sami – verujte.

        ODGOVORI
  • Dejan
    16/08/2021, 07:53

    Hahaha, cuj ti to, cuti lokalno stanovnistvo? Pa kakvi su ono snimci iz Krivelja? Dragana ispadate smesni sa ovakvim komentarom. Cukaru Peki nema uticaja na siru zajednicu i na sire podrucje? Zona uticaja je 4,5x veca, zar to nije problem cele istocne Srbije?

    ODGOVORI
    • Dragana@Dejan
      19/08/2021, 20:18

      Pa Dejane ljudi iz Jadra su nam se direktno obratili. Iz Krivelja nisu. Ali ne brini, neće Čukaru Peki ostati nezapažen, nego toliko problema ste napravili da ni mi, iako nas ima dosta ne možemo sve da postignemo. Doći će na red i Čukaru Peki. Kao što je i Bor dospeo na sud. Samo polako, sve će se raspetljati.

      ODGOVORI
    • Jelena@Dejan
      14/09/2021, 18:43

      Čukaru Peki jeste veliki problem, kao i situacija u Boru i to su odlično primetili i LE MONDE I NY TIMES, kada su prihvatili poziv meštana, ne znam zašto je lakše doći do stranih medija i zašto oni nisu smatrali da su meštani Bora nebitni i da se ne bore …

      ODGOVORI
  • Vesna Pesic
    14/09/2021, 18:04

    Smatram da se treba oformiti strucna grupa za sve ekoloske svinjarije koje se decenijama desavaju u Srbiji.Nije jedino Rio Tinto opasnost, ovo je ekstraktivni rezim, cedjenje od lignita do Bora, motornog ulja koje se baca u reke, do Rio Tinta.Vucicu treba da izvaci novac da bi hranio onih 2 mil glasaca, tako smo stigli dotle da se ono sto se desavalo u staroj JUgoslaviji da nista nije bilo nase nego stranaca i sada ponavlja.Potrebna je odgovorna i good government i onda se tek mogu ozbiljno otvoriti ti problemi.Ivom rezimu bi se trebalo suprodstavljati na svakom koraku, vidite sta radi i koronom.Sve najbolje.

    ODGOVORI
  • Predrag
    15/09/2021, 12:37

    Dušane B., žalosno je što ovaj tekst sa izuzetno važnom tematikom ima tako negativan prizvuk kada su u pitanju aktivisti protiv projekta "Jadar" – mirise na diskreditaciju. Nema potrebe za svrstavanjem tih ljudi u grupe "stručnjaci" i "aktivisti", i još eminentni. Ako ništa drugo oni su na terenu i nešto rade za dobrobit svih nas. Verujte mi, najteže je biti na terenu. Samo jedan primer: proteste u bloku 37 protiv izgradnje zgrade "monstrum" izneli su komšije penzioneri a ne mi mlađi. Stručni ljudi su se bavili pravnim lekom a deke i bake ulicom. To je tako. Teško je žrtvovati porodicu iako znaš da dugoročno gledano to treba uraditi. Zato su ljudi koji su na terenu pravi heroji.

    Da li ima važnijih ekoloških i neekoloških bitaka? Ima. Evo, ja sada to vidim na primeru Čukaru Peki. Da nije ovih aktivista ne bi bilo ni ovog teksta, profesor Teodorović ne bi prilozio link za obaj teks na Twiteru i ja bih i dalje živeo u neznanju ovih činjenica.

    Sa znanjem i činjenicama kojima baratate očekivao bih bolju vidljivost vašeg rada. Upravo nađoh neke vaše tekstove na internetu. Običan čovek će posle tih tekstova reći da Rio Tinto nije veliki problem u odnosu na neke druge. Nažalost, u glavi će im rezonirati prvi deo prethodne rečenice, tj. Rio Tinto nije veliki problem. Da, "od tolike kakofonije praktično ne postoji mogućnost realne diskusije o ovom projektu.", ali i nemogućnost zadržavanja bitnih informacija u glavama običnih ljudi.

    Evo predloga… Da, teško je doći do vidljivosti preko "velikih" televizija, da ne pominjem one sa nacionalnom frekvencijom. Ali zato postoje neki portali koji znaju rado da ugoste ljude koji imaju sta da kazu. Lepo bi bilo da na jednom mestu sedite vi i npr. Aleksandar Jovanovic (ali ne da bude kao sa Glišićem sa "mi znamo ali nećemo da kažemo…", "čuće se kad za to dođe vreme…", "mi smo čuli…"…).
    Šteta je što u Utisku nedelje nije bilo reči o Čukaru Peki (ili mi je promaklo). Da li ste kontaktirali Olju? Dobar, los, zao? Kesića?…

    Pozdrav i svako dobro,
    Predrag

    ODGOVORI
    • Dusan Blagojevic@Predrag
      21/09/2021, 21:44

      Dobri Predraze,
      Nemam ja vremena da se ubedjujem sa nekim ratkom risticem ste je tacno samo zato sto nosi dr ispred svog imena, a da pritom ni jedan broj koji je spomenuo nije tacan. Zasto ljudi biraju da njemu veruju je interesantno, ali je jos interesantnije po kom osnovu je strucan na temu emisija iz procesnih postrojenja. Za gospodina cutu jovanovica, ne bih znao o kojoj temi bi mogli diskutovati

      ODGOVORI
  • Igi
    23/11/2021, 08:41

    Jedna od verzija je: rusofilstvo je pobedilo. Isročnjaci mogubda rovare, a zapadnjaci ne mogu. Tekst koji se poziva na Grujičićku je odmah diskutabilan. Tekst je namenjen teletabisima. U pravnom smislu, ne zanima sudiju što se negde drugde ne poštuju ekološke mere i sl. (kontinentalni pravni sistem), već konkretan slučaj Rio Tinta. Ovde nije fokus na ekološkim udruženjima, već da se otvori kesa za seljake, a ne samo politikante da gađate kovertama u glavu. Svakom domaćinstvu po milion evrića i stvar rešena. Malo donacija eko udruženjima. Budite tehnolozi vlasti! Kada je ovde važio zakon? Na delu imamo tekovine Miloša Kodže Obrenovića.

    ODGOVORI