Organizator panela je Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Green climate fund (GCF) koji će pokušati da približe javnosti, sa akcentom na privatni sektor, projekat u celosti ,,Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško angažovanje privatnog sektora za klimatsko finansiranje”.

Tokom panela ukazano je da je Srbija veoma izložena i podložna prirodnim opasnostima koje su posledica klimatskih promena, a najranjiviji sektori su poljoprivreda, hidrologija, šumarstvo, kao i zdravlje ljudi i biodiverzitet. Istakuto je da se Srbija obavezala da smanji emisiju GHG u skladu sa Pariskim sporazumom Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i da je podnela svoje ciljeve za smanjenje emisije GHG, obavezujući se za smanjenje od 9,8% do 2030. godine. Poređenje emisije je urađeno u odnosu na 1990. godinu. Ovom obavezom Srbija je ostvarila pravo, ali i dobila mogućnost da koristi sredstva najvećeg svetskog fonda ,,Zelenog klimatskog fonda” (ZKF) koji podržava zemlje u razvoju u ograničenju ili smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i poboljšanje njihove sposobnosti da odgovore na klimatske promene.

Savetnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Igor Grabež, obratio se na konferenciji povodom uključivanja privatnog sektora i učešća u finansiranju klimatskih akcija.

,,Sprovođenje ovog projekta za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izuzetno važno iz više razloga, a pre svega je veliki izazov za sve nas. Sama ideja klimatskog finansiranja nova je u Srbiji, posebno kada govorimo o uključivanju privatnog sektora. Procedura je drugačija i izuzetno zahtevna, ali ukoliko se savlada u startu, dalje je predvidiva i put je jasan” rekao je Grabež.

Milan Popović, Nacionalni menadžer projekta FAO koji sprovodi projekat u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da se radi na pripremi neophodne infrastrukture u Srbiji kako bi sredstva ZKF-a postala direktno dostupna našim institucijama i organizacijama.

,,Osim toga što pomažemo institucijama da prođu kroz prilično težak proces akreditacije, intezivno sarađujemo i sa privatnim sektorom analizirajući ulogu, potencijale i prepreke za učešće privatnog sektora u klimatskim akcijama. Drugi deo se odnosi na identifikaciju zainteresovanih strana iz privatnog sektora sa potencijalom da investiraju u akcije vezane za klimatske promene. Današnja radionica „Put napred – privatni sektor u Srbiji i klimatske promene“ koju realizujemo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, ima za cilj da informiše predstavnike privatnog sektora i zainteresovanih strana o mogućnostima finansiranja, prilagođavanja i ublažavanja posledica klimatskih promena, kao i o ulozi ZKF-a i mogućnostima koje pruža” objasnio je na panelu Popović.

Republika Srbija pripremila je Nacionalni program saradnje do 2025. godine sa Zelenim klimatskim fondom (ZKF) i prepoznala energetiku, poljoprivredu, vodne resurse i hidrologiju i šumarstvo kao prioritetne sektore. Kako bi se postigli ciljevi podizanja svesti u široj javnosti, uključio se i privatni sektor koji je omogućio direktan pristup za sprovođenje prioritetnih investicija projekta.

,,Klimatske promene uticaće na poslovanje u svim sektorima privrede Srbije. One će uvesti direktne i indirektne rizike sa različitim nivoima izloženosti za privatni sektor. Obuhvaćene su štete uzrokovane ekstremnim vremenskim prilikama, ali i politički rizici povezani sa sigurnošću hrane. Bez sprovođenja mera za minimiziranje ovih rizika, izloženost i uticaji takvih rizika će se vremenom povećavati, što bi moglo da nanese značajnu i nepopravljivu štetu privredi zemlje. Preduzeća u različitim sektorima koji emituju gasove sa efektom staklene bašte mogu biti u mogućnosti da ekonomično smanje emisije i iskoriste poslovne prilike koje proizilaze iz efikasnosti goriva, energetske efikasnosti i proizvodnje obnovljive energije, i da to učine kroz odgovarajući lanac vrednosti. Imperativ je da privatni sektor investira kako bi smanjio izloženost riziku, povećao otpornost i iskoristio potencijalne mogućnosti koje mogu proizaći iz smanjenja gasova staklene bašte i prilagođavanja klimatskim promenama. Investicije
mogu da dođu iz međunarodnih donatorskih fondova, kao i direktno iz državnih resursa i aktera iz privatnog sektora kao sufinansiranje ili samostalne investicije” rekao je Riši Bašak, Međunarodni konsultant za saradnju sa privatnim sektorom.

Zaključeno je da su uticaji klimatskih promena sve veći i da postoji jasna potreba uključenja u strategije upravljanja rizicima privatnog sektora kao i da se lanci snabdevanja i proizvodni procesi učine otpornijim i klimatski neutralnijim. Nove studije pokazuju da izbegavanje smanjenja emisije ugljen-dioksida podrazumeva rizik za poslovanje u kome može da se izgubi do 50% zarade. Preduzeća imaju šansu da iskoriste nove prilike za rast i ulaganja koje mogu da zaštitite planetu. Sektori sa najvećim emisijama koji
su istovremeno i najveći potencijal za smanjenje emisije GHG su: energetika, transport, industrija i prerada otpada. Panelisti su podsetili da je Srbija potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (GAWB) koja obavezuje da će se postići neutralnost ugljenika do 2050.godine.

Na konferenciji su govorili i Aleksandar Vesović, savetnik predsednika PKS, Danijela Božanić, Nacionalna tehnička savetnica, FAO, Jelena Nešić, Nacionalna ekspertkinja za privatni sektor, FAO i Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS. Naredna tri panela biće održana 24, 27. i 28. juna u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.