Cilj paketa je pružanja podrške svojoj ekonomiji u svetlu globalnih političkih kretanja. 

Zbog čega se menjaju ESG propisi?

Poslednjih nekoliko godina, EU se u svetu postavila kao pionir u regulisanju materije održivog poslovanja, definisanja i implementiranja ESG principa u svakodnevno poslovanje privrede, pre svega uvođenjem obaveze nefinansijskog izveštavanja i obaveza dužne pažnje u poslovanju. Glavna ideja evropskog Zelenog dogovora (EU Green Deal) je bila da EU povuče prvi potez kojim će naterati i druge globalne sile da implementiraju ESG propise u svoje zakonodavstvo i na taj način stvori zajednički pokret za smanjenje zagađenja životne sredine i povećanje održivosti poslovanja na svetskom nivou.

Povezano:
Šta je CSRD – Evropski zeleni pritisak na korporacije
Šta je CSDDD: EU u borbi za održivo poslovanje

Iako ambiciozni, navedeni propisi su uveli izuzetno komplikovane i, na kraju krajeva, skupe procedure koje privreda nije bila u mogućnosti da primeni u praksi, čak i kada je postojala dobra volja. Takođe, politička volja za implementiranjem ESG regulativa u celom svetu, a pre svega SAD i Kini kao najvećim svetskim ekonomijama je u velikom padu, što ostavlja evropsku privredu u nezavidnoj poziciji da nameće sopstvenim kompanijama terete i sputava svoj privredni rast koji je zbog različitih faktora u padu poslednjih godina. Sa novom političkom garniturom u EU i približavanjem pune primene ESG regulativa, došlo je do ekspresnog zaokreta u politici i objavljivanja predloga Omnibus paketa amandmana kojima se smanjuju obaveze i olakšava poslovanja kompanija u EU u pogledu nefinansijskog izveštavanja i drugih obaveza vezanih za ESG.

Predložene izmene:

CSRD

• Smanjenje obima izveštavanja – Obveznici izveštavanja će biti samo velika preduzeća sa više od 1000 zaposlenih i promet iznad 50 miliona evra ili ukupan bilans stanja iznad 25 miliona evra) 
• Ograničenje lanca vrednosti – Za kompanije koje više neće biti obuhvaćene CSRD-om (do 1.000 zaposlenih), Komisija će delegiranim aktom usvojiti standard dobrovoljnog izveštavanja, zasnovan na standardu za mala i srednja preduzeća (VSME) koji je razvio EFRAG. Taj standard će delovati kao štit, ograničavajući informacije koje kompanije ili banke koje spadaju u opseg CSRD-a mogu tražiti od kompanija u svojim lancima vrednosti sa manje od 1.000 zaposlenih.
• Obaveza Komisije da revidira evropske standarde izveštavanja o održivosti (ESRS) – Komisija će revidirati delegirani akt o uspostavljanju ESRS-a, sa ciljem da značajno smanji broj prikupljanih podataka, pruži potrebna pojašnjenja i poboljša usklađenost sa drugim zakonima.  
• Ukidanje sektorskih standarda izveštavanja.
• Odlaganje primene – Odlaganje primene obaveze izveštavanja do 2028.

CSDDD

• Smanjenje obaveze prema lancu snabdevanja na direktne dobavljače – Kompanije su oslobođene obaveze da sistematski sprovode dubinske procene negativnih uticaja koji se javljaju ili se mogu javiti kod indirektnih poslovnih partnera sem u slučajevima kada kompanija ima verodostojne informacije koje ukazuju na to da su negativni uticaji nastali ili mogu nastati tamo.
• Ažuriranje procene uticaja svakih 5 godina – Produženje intervala između dve redovne periodične procene i ažuriranja sa jedne godine na pet godina, uz pojašnjenje da kompanija treba da proceni sprovođenje svojih mera dužne pažnje i ažurira ih kad god postoje opravdani razlozi da se veruje da mere više nisu adekvatne ili efikasne; ž
• Ukidanje obaveze da se prekine poslovni odnos kao krajnja mera;
• Dodatno smanjenje efekta kapanja ograničavanjem informacija koje kompanije u okviru mogu tražiti od svojih SME (manje od 500 zaposlenih) na informacije navedene u VSME standardu. -Ovo ograničenje se primenjuje ako im nisu potrebne dodatne informacije za sprovođenje mapiranja (na primer o uticajima koji nisu obuhvaćeni standardima) i ne mogu dobiti te informacije na bilo koji drugi razuman način.

Taksonomija

• Dobrovoljna primena Taksonomije – Za velike kompanije (preko 1.000 zaposlenih) sa neto prometom do 450 miliona evra, ukida se obaveza izveštavanja po Taksonomiji, uz mogućnost primene dobrovoljnog izveštavanja. Ova promena ima za cilj da smanji broj kompanija koje su obavezne da usklade svoje izveštaje sa Taksonomijom.
• Delimično usklađivanje sa Taksonomijom – Kompanije mogu dobrovoljno prijaviti svoje delimično usklađivanje taksonomije, pokazujući svoje napore i dobijajući priznanje za svoju posvećenost održivosti, ukoliko nisu u mogućnosti da usklade u potpunosti svoje poslovanje sa zahtevima propisanim Taksonomijom.
• Pojednostavljenje šablona izveštavanja: Smanjenje prikupljanih podataka za skoro 70%.
• Izuzeće za nematerijalne aktivnosti: Kompanije su oslobođene procene podobnosti za aktivnosti koje ne prelaze 10% njihovog ukupnog prometa, kapitalnih izdataka ili ukupne imovine.
• Izmene i dopune ključnih pokazatelja uspešnosti finansijskih institucija – Predložene su promene ključnih pokazatelja učinka, posebno koeficijenta zelene imovine (GAR) za banke, omogućavajući im da isključe određene izloženosti iz imenitelja GAR čime se olakšava finansiranje privredi i finansijskim institucijama.

CBAM

• Izuzeće za male uvoznike – Mali uvoznici, pre svega mala i srednja preduzeća i pojedinci, koji uvoze male količine CBAM robe (ispod 50 tona godišnje, što je ekvivalentno približno 80 tona CO2 u proseku) će biti izuzeti od CBAM obaveza.
• Pojednostavljena usklađenost za preostale uvoznike – Uvoznici koji ostaju u okviru CBAM će imati koristi od pojednostavljenih zahteva za izveštavanje, pojednostavljenih procesa ovlašćenja za deklarante i lakšeg izračunavanja emisija. Promene takođe imaju za cilj da pojednostave poštovanje finansijske odgovornosti.
• Poboljšana efikasnost – Predlog uključuje mere za jačanje odredbi protiv zloupotrebe i razvoj zajedničke strategije protiv zaobilaženja sa nacionalnim vlastima, obezbeđujući efikasnost CBAM-a.

Ove promene imaju za cilj da CBAM učine efikasnijim i manje opterećujućim za preduzeća, a da pritom zadrže svoju efikasnost u smanjenju ugrađenih emisija iz uvezene robe. Plan Evropske Komisije je da oslobodi 90% kompanija obaveza iz CBAM, a da targetira preostalih 10% koji čine 99% uvezenih štetnih emisija i čine najveću štetu po životnu sredinu.

Uticaj na srpsku privredu

Predložene izmene će olakšati poslovanje srpskim kompanijama u budućnosti sa partnerima u EU. Međutim, iako olakšane, obaveze izveštavanja i prikupljanja podataka o održivosti poslovanja ostaje ključni izazov sa kojim će srpske kompanije morati da se pozabave u što kraćem roku, kako bi ostali usklađeni sa propisima EU i dalje razvijali svoj pristup tržištu EU kao najvećem uvozniku srpske privrede. Takođe, neće doći do smanjenja u delatnostima koje imaju intenzivnu štetnu emisiju kao npr. proizvodnja čelika ili cementa.

Omnibus paket tek treba da bude usvojen od strane Evropskog parlamenta, te je moguće da će doći do još nekih izmena u nacrtu ovog propisa, ali ne treba očekivati neke značajnije izmene.