Razgovarala: Ilijana Marić

Ona i Zvezdana Vuletić činile su delegaciju Srbije na događaju Youth4Climate koji je pre mesec dana održan u Milanu i na kom su mladi iz 197 zemalja radili na sastavljanju dokumenata koji bio predmet rasprave na konferenciji o klimatskim promena COP26 u Glazgovu.

Кoliko se na samitu UN o klimatskim promenama čuo glas mladih? Кako je primljeno ono što ste poručili u dokumentu Youth4Climate Manifesto?

Delimično, ako je suditi po reakciji predsednika COP26 Alok Šarma koji je jedva zadržavao suze nakon stavljanjа veta Кine i Indije na odluku o ukidanju korišćenja uglja, onda mogu reći da se čuo naš glas, i da je gospodin Šarm u potpunosti pratio naše predloge iznete u Milanu.

To što SAD i EU nisu bile spremne da finansijski podrže ugrožene zemlje, upadljivo je odudaralo od naših predloga iznetih u Milanu. Кonačan odgovor na vaše pitanje je da – jesu pojedini lideri poslušali glas mladih, jesu napravljeni značajni koraci, ali oni nisu dovoljni. Mi smo tražili više i odmah.

Naravno, mnogo toga što smi izneli kao zahtev u Milanu, nije se ispunilo, ali sama činjenica da su ovaj put na samitu bili prisutni i mnogi predstavnici mladih, govori da se na tom polju nešto ozbiljno promenilo, i da to nešto obećava.

Кako komentarišeš stav Grete Tumberg da se i Cop26 sveo na “blah, blah, blah” i da se prava borba protiv klimatskih promena odigrava van konferencijska sala?

Greta je nesumnjivo u pravu, i priča sa pozicije osobe koja u tom pogledu ima pozamašno iskustvo. Budimo realni, klimatske promene i nesagledive posledice koje imaju po životnu sredinu i živote ljudi postojale su i pre Grete, ali tek sa njenim ulaskom u javni život, ceo svet je saznao za njih. Sada gotovo da nema osobe koja bar nije čula za taj globalni problem, i kojoj prva asocijacija na klimatske promene nije Greta Tumberg. S druge strane njeno bla, bla, bla imalo je efekta. Trebalo je videti te svetske lidere kako prate njen govor. Nakon toga učinjeni su značajni koraci na samitu u Glazgovu koji kao što sam rekla nisu potpuno zadovoljili naša očekivanja, ali jesu korak ka napred.

Šta je značajno postignuto u Glazgovu?

Naravno, pomaci su vidljivi. Ono što je Pariskim sporazumom bilo planirano sada je precizno definisano. Usvojen je takozvani „klimatski pakt iz Glazgova“, usaglašeni tekst kojim se pozivaju sve zemlje da ispune svoja svoja klimatska obećanja do kraja 2022. godine, i krenu u „postepeno smanjenje“ uglja kao i finansiranja gubitaka nastalih usled posledica klimatskih promena. To je prva usaglašena odluka iza koje su stale sve zemlje, a koja podrazumeva i postepeno ukidanje subvencija za fosilno gorivo. 

Deklaraciju o zaustavljanju deforestacije do 2030. godine potpisalo je više od 140 država, inicijativu o smanjenju globalne emisije metana za 30 posto u narednih 10 godina podržalo je preko 100 zemalja, a preko 40 država je obećalo da će napustiti ugalj do 2040. godine.

„Glazgovski klimatski pakt” definisao je cilj da svet mora da zadrži zagrevanje planete na granici od 1,5 °C.

U Milanu ste radili na dokumentu Youth4Climate Manifesto, koji je bio predmet i razgovora u Glazgovu. Kako je to izgledalo?

Glavni deo dokumenta sastavljen je u Milanu, nakon čega smo, pre objavljivanja radili na dopunama i revizijama. Na samom događaju smo bili podeljeni u četiri tematske grupe – Zvezdana je bila u grupi koja se bavila angažovanjem nevladinog sektora, a ja u grupi u kojoj se govorilo o tome kako podstaći mlade da se bave klimatskim promenama i ekoaktivizmom. Temi klimatskih promena se prišlo sa različitih strana i taj dokument odslikava glas mladih iz 197 država. 

Do kakvih zaključaka je stigla grupa čiji si ti bila deo? 

Mi smo govorili o tome da treba uključiti mlade u donošenje odluka povezanih sa klimom, da njihov glas treba da se čuje. Potrebno je i uključivanje mladih u različite programe mladih delegata, pravljenje simulacija COP-a, gde će oni moći da osete kako je to donositi odluke o klimatskim promenama na najvišem nivou, potom razgovori između mladih i ministara u kojima mogu da iskažu svoje želje i potrebe, deljenje znanja na nivou mladi za mlade. 

Pokušali samo takođe da iskažemo na koji način animirati mlade. Mi lako možemo animirati na eko-aktivizam one koje to interesuje, ali je jako teško, složili smo se, dopreti do ljudi koje to ne interesuje ili koji nisu upoznati sa temom. 

Na koji način je moguće dopreti do onih koji nisu zainteresovani za eko-aktivizam? Kako to uraditi u Srbiji?

Naša delegacija smatra da je edukacija ključ svega, kada govorimo ekoaktivizmu sve polazi od toga. Srbija je izdala udžbenik o klimatskim promenama, međutim, to je samo za osnovno obrazovanje. Kada smo kasnije na panel diskusiji razgovarali sa predsednikom Generalne skuštine Ujedinjenih nacija Abdulom Šahidom, upravo smo pričali o tome da je potrebno animirati ljude u srednjim školama, da je potrebno na fakultete uvesti smerove koji su fokusirani na održivi razvoj i eko poslove i pružiti plaćenu praksu mladima koji bi da se bave tim poslovima. 

Zanimljivo je da Srbija u budžetu uopšte nema stavku koja se odnosi na mlade i njihovo uključivanje u borbu protiv klimatskih promena. Mi smatramo da bi to bilo korisno i da mladi, koji će posledice klimatskih promena osetiti u najvećoj meri, treba da budu više uključeni u celu priču. Mi možemo da se borimo protiv posledica klimatskih promena ali je potrebno da uđemo u srž problema, da sprečimo dalje nastajanje klimatskih promena, a to možemo samo kroz edukaciju. Mladi provo moraju da budu svesni šta se dešava, koja je njihov uloga i šta mogu da promene u svakodnevnom životu kako bi bili bliže cilju. 

Šta je ono što mladi mogu da promene u svakodnevnom životu?

Ono što svako treba da uradi je da se angažuje u svojoj zajednici. Trebalo bi da vodimo računa da ne zagađujemo životnu sredinu, da kupujemo odeću koja je od održivih materijala, da izbegavamo modu koja se brzo menja, jer to doprinosi problemu. Da se trudimo da recikliramo – ukoliko postoji mogućnost da se nešto reciklira to i uradimo. 

To su sve stvari koje znamo, ali glavno je da mladi koji imaju ideje, oni koji imaju konkretna rešenja ih predstave, da se više priča o ovom problemu i na taj način dolazi do novih konkretnih rešenja. Moramo da sagledamo da klimatske promene nisu samo naš problem lošeg kvaliteta vazduha, ni samo problem globalnog zagrevanja, ni samo problem temperaturnih razlika u odnosu na pre deset godina, već mnogo kompleksiniji problem kome se mora prići sa svih strana. 

Mladima u Srbiji klimatske promene treba prikazati kao nešto što je mnogo bliže nama. Mi često vidimo slike iz raznih delova sveta, hajde da vidimo kako to utiče na Srbiju, kako to utiče na nas i na ljude oko nas, šta će se desiti nakon 10, 20 godina ukoliko se ne osvestimo i kao zemlja se ne okrenemo obnovljivim izvorima energije i manjem zagađivanju. 

Koje su posledice klimatskih promena već sad prisutne? Kakva su zapažanja mladih?

Kada govorimo o klimatskim promenama generalno imamo probleme vezane za pogoršanje kvaliteta vazduha, povećanje globalne temperature i temperature okeana. Zanimljivo je, međutim, da je svaka zemlja pogođena klimatskim promenama na svoj način. 

Kada govorimo o Africi, imali smo priliku da čujemo da je suša i samim tim nestašica hrane donekle uslovljena klimatskim promenama. Kada govorimo o nekim ostrvskim državama, tu je došlo do poremećaja sezona kiša i sezona suša, što i kod njih dovodi do problema u lancu proizvodnje hrane, a siromašne zemlje ne mogu to da nadoknade primenom tehnike.

Na Youth4Climate smo imali smo priliku i da, uz pomoć prevodioca, čujemo dečka koji pripada jednom od plemena koji žive u Amazoniji. On je govorio o tome kako u brazilskom parlamentu hoće da donesu zakon po kom će lokalno stanovništvo izgubiti zemlju, a za bilo kakvu gradnju u oblasti Amazonije neće više biti neophodna licenca od starosedeoca, već samo od Vlade Brazila, zahvaljujući čemu će uništavanje šume postati znatno lakše. Govorio je i o tome da pripadnici njegovog naroda umiru kako zbog seče šume, tako i od toga što zbog kontakta sa brazilskim stanovništvom, sa kojim se ranije nisu susretali, zaražavaju se bolestima na koje nisu imuni. To je zaista bilo emotivno čuti. 

Amazonija je sada stigla do stepena krčenja koji bi ubrzo mogao da dovede do dezertifikacije – šuma će sama sebe početi da uništava, počeće proces pretvaranja u pustinju, koji je u nauci poznat i koji smo imali priliku da vidimo na nekim manjim zelenim površinama. Veliki broj ljudi bori se protiv toga, postovi vezani za to se na internetu nalaze uz haštag #savetheamazonia.

Istraživanje koje je vodio Univerzitet Bath, a koje je sprovedeno u deset zemlja, pokazalo je da četvoro od deset mladih ljudi širom sveta okleva da ima decu zbog klimatske krize. Misliš li da mlađe generacije imaju veću svest o ovom problemu od starijih? 

Smatram da je sve na individualnom nivou, ali da se u poslednjih 10 godina razvija svest mladih. Koleginica Zvezdana bila je predsednica Oikosa (studentske organizacije koja se bavi održivim biznisom). Kada smo o tome pričale rekla je da se sa pojavom Grete Tumberg i pojavom ekoaktivizma u svetu i kod nas menjao i odnos mladih. Ona radi sa mladima dugi niz godina i kaže da ste, recimo pre 5, 6, 7 godina, njima provo morali da objasnite šta su klimatske promene. Sada mladi to već znaju i postavljaju neka druga pitanja. To je korak unapred jer su već upoznati sa problemom, ali još uvek ne znaju kako da mu priđu, koja je njihova uloga, na koji način sami mogu da utiču na rešavanje problema. 

Kakav je tvoj utisak, da li se stariji koji su na poziciji da donose ključne odluke spremni da saslušaju glas mladih i nešto menjanju?

Verujem da jesu. S obzirom na ono što sam ja imala priliku da čujem, više će se raditi na uključivanju mladih u procese donošenja odluka. Youth4Climate jeste bio prvi skup ovog tipa, ali ne i poslednji. Neki mladi koji su učestvovali na njemu bili su i u Glazgovu. Dobili smo obećanje da će Ujedinjene nacije ali i države na lokalnom i regionalnom nivou gledati da mlade više uključe u procese donošenje odluka. Mislim da neće sve ostati na rečima, imamo konkretan dokument koji će kroz istoriju ostati kao dokaz trenutnog gledišta i pozicije. I mi mladi smo se povezali i iz toga su se rodile neke nove inicijative i ideje.