Boš: Ko je odgovoran za loš kvalitet vazduha? 

Boš: Ko je odgovoran za loš kvalitet vazduha? 
Foto: Ekologika

Iako podaci SEPA pokazuju da individualna ložišta i toplane dominantno doprinose zagađenju vazduha u Srbiji, treba imati u vidu da se oko 66% građana greje na čvrsta goriva i da se veliki deo njih nalazi u uslovima energetskog siromaštva.

saopštenju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) objavljenom u utorak, navodi se da je vazduh prethodnih dana, osim u Valjevu, bio dobrog kvaliteta i apeluje se na građane da biranjem ekološki prihvatljivih energenata doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha. Ovakav apel, navode iz Beogradske otvorene škole, smatraju neprihvatljivim jer predstavlja prenošenje odgovornosti za zagađenje vazduha sa donosilaca odluka na građane.  

Ako nemate za ekološki prihvatljiv ogrev, kupite ekološki prihvatljiv automobil 

Iako podaci Agencije za zaštitu životne sredine nedvosmisleno pokazuju da individualna ložišta i toplane dominantno doprinose zagađenju vazduha u Srbiji, treba imati u vidu da se oko 66% (dve trećine) građana greje na čvrsta goriva i da se veliki deo ovih građana nalazi u uslovima energetskog siromaštva. To su građani koji žive u kućama i stanovima bez ili bez adekvatne izolacije, zbog čega im je teško da se ugreju, koji kao grejno telo koriste stare i neefikasne šporete koji proizvode velike količine čestičnog zagađenja uglavnom koristeći sirovo drvo, sirovi ugalj, a neretko i druge materijale koji nisu energenti (poput starog nameštaja, plastike i tome slično). Ovi građani ne mogu da izaberu da koriste ekološki prihvatljivije gorivo, niti da smanje potrošnju energenata jer već troše minimalno energije i za to izdvajaju veliki deo svog kućnog budžeta.   

Upravo zato, odluke koje nadležno Ministarstvo sprovodi treba da budu usmerene na podršku merama energetske efikasnosti i merama za smanjenje energetskog siromaštva koje bi doprinele smanjenju zagađenja koje dolazi iz domaćinstava. Umesto toga, Ministarstvo zaštite životne sredine nastavlja da subvencioniše nabavku električnih i hibridnih automobila. Rebalansom budžeta za 2022. godinu, za subvenciju kupovine ekološki prihvatljivih automobila opredeljeno je više od 260 miliona dinara, dok je za zamenu kotlarnica za grejanje opredeljeno značajno manje – oko 190 miliona dinara.   

Od početka 2022. godine zagađen vazduh građani u Valjevu disali 97, a u Užicu čak 112 dana 

Agencija u saopštenju navodi da je u prethodnom periodu vazduh bio ocenjen kao odličan, dobar ili prihvatljiv u skoro svim gradovima u kojima se vrši monitoring. Međutim, ovakvo stanje je samo trenutno i pretežno rezultat povoljnih meteorloških uslova, što se vidi iz mesečnih izveštaja Agencije koji su objavljeni tokom 2022. godine. Ovi izveštaji govore da je od januara do oktobra 2022.  godine u kontinuitetu beleženo prekoračenje graničnih vrednosti PM10 čestica u Valjevu, Užicu, Popovcu, Čačku, Nišu, Pirotu, Novom Pazaru, Kosjeriću, Smederevu i Beogradu. Iako Zakon propisuje da se dnevna granična vrednost PM10 čestica ne sme prekoračiti više od 35 dana u jednoj godini, do novembra ove godine građani Užica su čak 112 dana udisali prekomerno zagađen vazduh, dok su Valjevci 97 dana bili izloženi nedozvoljenim koncentracijama PM10 čestica.  

Narušen kvalitet vazdzuha dovodi do 15.000 prevremenih smrti u Srbiji i stvara ozbiljne disajne i kardiovasklarne probleme. Odgovornost za prekomerno zagađenje vazduha pre svega je na nosiocima javnih ovlašćenja koji treba da donesu i sprovedu odgovarajuće javne politike za unapređenje kvaliteta vazduha i dosledno primenjuju propise, a pre svega kaznenu politiku prema zagađivačima koji propise krše.   

U vreme energetske krize i kada se gotovo četvrtina građana Srbije nalazi u riziku od siromaštva, prebacivanje odgovornosti na građane kao glavne zagađivače, zanemarujući elektroenergetski sektor, industriju i privredu prema kojoj se propisi selektivno primenjuju, i pozivanje na korišćenje ekološki prihvaltiljih energenata  je u najmanju ruku neodgovorno imajući u vidu da mere koje donosioci odluka sprovode daju nedovoljan podsticaj građanima da unaprede svoju energetsku efikasnost.   

Beogradska otvorena škola je u saradnji sa drugim organizacijama civilnog društva i ranije apelovala na neadekvanost mera koje se sprovode u cilju unapređenja kvaliteta vazduha i pozvala nadležne institucije da svoje odluke temelje na zvaničnim podacima Agencije.  


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap