Beogradska buka: Viša od dozvoljene na šest lokacija

Beogradska buka: Viša od dozvoljene na šest lokacija
Foto: Aleksandar Velickovic, Unsplash

Na osnovu analize podataka nakon izvršenih merenja nivoa buke u životnoj sredini utvrđeno je da je dominantni izvor buke u Beogradu u prethodnih deset godina bio saobraćaj, dok su drugi izvori buke imali manji uticaj na okolinu.

Piše: Spec. Nataša Petrušić

Prema podacima OECD-a u prethodnim decenijama, preko 25 odsto stanovništva u evropskim gradovima bili je izloženo 24 puta ekvivalentnom nivou buke većem od 65dB(A), što ozbiljno ugrožava san i dovodi do pojave psihosomatskih simptoma akustičnog stresa.

Rezultati višegodišnjih prospektivnih studija pokazuju da je oko 10 odsto stanovništva pojačano osetljivo na buku. Naročito su osetljiva deca mlađa od 6 godina i osobe starije od 65 godina. Žene su nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi.

Nivoi buke prisutni u životnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja sluha, ali izazivaju čitav niz negativnih efekata. Oštećenja sluha bukom mogu nastati naročito ako su udružena sa istovremenom izloženošću nekim lekovima, stalnim prisustvom povećanih koncentracija ugljenmonoksida, organskih rastvarača i teških metala (olovo, živa i arsen), što se pripisuje sinergetskom efektu.

Dokazano je da buka predstavlja jedan od značajnih faktora neurotizacije ličnosti, a neuroze su danas među vodećim oboljenjima, posebno u gradskim sredinama. 

Beograd je po broju stanovnika, ali i po ekološkim problemima sa kojima se susreće stanovništvo i gradska uprava (uticaji na kvalitet podzemnih i površinskih voda, stepen zagađenosti vazduha i nivo komunalne buke) postao megalopolis. 

Buka u Beogradu potiče najvećim delom od saobraćaja, dok su industrija, mala privreda, građevinske i druge aktivnosti od manjeg značaja. Uvođenjem celodnevnih (24 časovnih) merenja, dobijeni su precizniji i pouzdaniji podaci o nivou buke tokom dana, večeri i noći.

Merenje buke u Beogradu

Grad Beograd, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, ima zakonsku obavezu da realizuje Program merenja buke u životnoj sredini u Beogradu.

Ovaj program podrazumeva dva ciklusa merenja (prolećni i jesenji) na 35 mernih mesta. Merna mesta su raspoređena u svim neophodnim zonama: stambena zona, gradski centri, zona pored saobraćajnica, industrijska zona, školska, bolnička i rekreativna zona. Važno je naglasiti da se izbor mernih mesta vrši i u konsultaciji sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove-ekološkom inspekcijom, uzimajući u obzir učestalost prijava građana.

U toku 2020. godine nivo buke na mernim mestima u stambenoj zoni prelazio je  dozvoljenu graničnu vrednost za dnevni režim na 6 mernih mesta (Ulica Jurija Gagarina, Pohorska ulica, Zahumska ulica, Ulica Stevana Filipovića, Ugrinovačka ulica i Ulica Dula Кaraklajića), večernji režim (18:00 – 22:00) na 5 mernih mesta (Ulica Jurija Gagarina, Ulica Stevana Filipovića, Ugrinovačka ulica, Ulica Dula Кaraklajića i Ulica Perside Milenković), a za noćni (22:00 – 06:00) na 7 mernih mesta (Ulica Jurija Gagarina, Pohorska ulica, Zahumska ulica, Hopovska ulica, Ulica Stevana Filipovića, Ugrinovačka ulica i Ulica Dula Кaraklajića). 

Кako su granične vrenosti za zone u blizini prometnih saobraćajnica 65 db(A) za dan i veče i 55 db(A) za noć, rezultati merenja pokazuju da su u ovoj zoni nivoi buke izvan dozvoljene granične vrednosti na 4 merna mesta za dan i veče, a na 11 mernih mesta za noć. Takođe na 5 mernih mesta u zoni prometnih saobraćajnica izmereni nivoi buke bili su konstantno ispod dozvoljenih graničnih vrednosti. 

U zonama gradskih centara buka je tokom dana i večeri u dozvoljenim granicama bila na 4 merna mesta, dok su odstupanja zabeležena samo na dva merna mesta (Bulevar kralja Aleksandra i Jug Bogdanova ulica), dok je u toku noći buka bila u dozvoljenim graničnim vrednostima samo na mernom mestu Nemanjine ulice. Tokom dana u zonama gradskih centara dozvoljeni nivoi buke su maksimalno premašeni za 4 db(A), tokom večeri za 3 db(A), a tokom noći za 8 db(A). 

Na mernim mestima u školskoj, bolničkoj i zoni rekreacije nije bilo značajnih odstupanja od graničnih vrenosti. 

Najveći nivo buke u toku dana izmeren je na mernom mestu Bulevar despota Stefana i iznosio je  70 db(A). 

Na osnovu analize podataka nakon izvršenih merenja nivoa buke u životnoj sredini utvrđeno je da je dominantni izvor buke u Beogradu u prethodnih  deset godina bio saobraćaj, dok su drugi izvori buke imali manji uticaj na okolinu. 

Akustično zoniranje najkasnije u decembru 2021.

Ono što je najaktuelnije u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, kada je zaštita od buke u životnoj sredini u pitanju, je svakako izrada projekta Akustičkog zoniranja Beograda. Rok za realizaciju je decembar 2021. godine. Akustičko zoniranje na teritoriji grada Beograda obuhvatiće površinu svih 17 gradskih opština, a za cilj ima utvrđivanje maksimalnih dozvoljenih nivoa buke na teritoriji grada Beograda i uspostavljanja mera za smanjenje nivoa buke u životnoj sredini.

Ono se vrši se na osnovu postojeće i planirane namene prostora. Za potrebe akustičkog zoniranja će biti izrađene dve karte akustičkih zona na teritoriji grada Beograda, jedna na osnovu postojećeg stanja korišćenja prostora i druga prema planiranom stanju korišćenja prostora. U okviru akustičkog zoniranja će biti evidentirani svi osetljivi objekti (bolnice, zdravstvene ustanove, rehabilitacione centre, škole, vrtiće i druge objekte osetljive na buku) i tihe zone.

Žarišta dobijaju senzore za merenje buke

Кako je problem povećanog nivoa buke u životnoj sredini u Beogradu sve izraženiji, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je svestan neophodnosti traženja bržih i efikasnijih načina rešavanja problema buke. Iz tog razloga je realizovan projekat „Istraživanje metoda indakitivnih merenja nivoa buke u životnoj sredini u Beogradu”. Ovaj projekat podrazumeva postavljanje senzora  za merenje buke na lokacijama koje su prepoznate kao „žarišta“, a formirana je i  platforma za kontrolu i upravljanje sistemom za nadzor buke koja obezbeđuje daljinsko praćenje nivoa buke, nadzor stanja i radnih parametara senzora,  prikupljanje podatke sa senzora, i omogućava da organizacione jedinice Grada nadležne za kontrolu prekoračenja nivoa buke postupe u okviru svojih nadležnosti. Na realizaciji ovog projekta podršku Sekretarijatu za zaštitu životne sredine dali su Sekretarijat za inspekcijske poslove, Sekretarijat za poslove komunalne milicije, Sekretarijat za energetiku, odnosno JКP Javno osvetljenje. 

Važno je istaći da Sekretarijat za inspekcijske poslove, Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine ima nadležnost za postupanju po prijavama za povišen nivo buke u životnoj sredini, a građani mogu prijavu da dostave preko Pisarnice, Ulica 27. marta 43-45, Beograd, ili putem mejla [email protected].

Najveći broj prijava upućenih Gradskoj upravi grada Beograda za povišen nivo buke odnosi na buku poreklom iz ugostiteljskih objekata, pa se zato ukazala potreba za izradom Studije buke poreklom iz ugostiteljskih objekata, koja je završena u januaru 2021. godine.

Ovom studijom definisane su preporuka za sprovođenje opštih i tehničkih mera zaštite stanovništva i životne sredine od buke iz ugostiteljskih objekata.

Studija treba da posluži kao dokumentaciona osnova za pokretanje inicijative za izmenu postojećih i/ili  donošenje novih propisa ukoliko se za tim ukaže potreba. Studija će posluži kao dokumentaciona osnova za pokretanje inicijative za izmenu postojećih i/ili  donošenje novih propisa grada Beograda.

Nataša Petrušić je rukovodilac Sektora za monitoring i zaštitu životne sredine – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Grad Beograd


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap