Kao pojedinici ne možemo mnogo da učinimo kako bismo usporili globalno zagrevanje i poništili štetu kojaje nastala zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. Međutim pojedinačna delovanja poput smanjenja upotrebe plastike, pronalaženje alternativnih vidova prevoza, vršenje pritiska na lokalne političare da unaprede ekološke prakse u opštinama, i recikliranje i sortiranje otpada doprineće boljoj lokalnoj ekološkoj slici.

Poslednje istraživanje sprovedeno 2019. godine u Srbiji pokazalo je da gotovo 70% ispitanika nikada ne odvaja otpad za reciklažu, dok svako treće domaćinstvo bar ponekad odvaja, najcešće plastiku. Međutim, istraživanje je takođe pokazalo da postoji veća zainteresovanost za reciklažu, kao i da bi obavezno odvajanje otpada uglavnom ili u potpunosti podržalo 60% domaćinstava.

Sve više otpada, nivo reciklaže isti

Podaci Izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine SEPA pokazuju da je iza svakog stanovnika Srbije prošle godine u proseku dnevno ostajalo po 1,15 kilograma otpada – 40 grama više nego prošle, 50 grama više nego pretprošle, 80 grama više nego 2017. godine.

Od 2,92 miliona tona komunalnog otpada koji su građani uglavnom generisali u domaćinstvima i na radnim mestima:

• 48% bio je biorazgradiv (ostaci od pripreme hrane, vrtni otpad)
• 8% su fini elementi u koje spadaju pepeo i zemlja
• 6% papir i karton
• 5% plastika
• Po 4% staklo, metal, pet ambalaža, plastične kese

U Beogradu postoji mogućnost reciklaže, međutim izostaju napori gradskih vlasti da istu promovišu. Pa se postavlja koliko zapravo Beograđani znaju o recikliranju.

Kako bismo stvorili jasniju sliku koliko je recklaža rasprostranjena u Beogradu molimo vas da popunite anketu OVDE.