Koalicija 27 predstavila je novi Izveštaj iz senke u kome je, između ostalog, analizirala finansijska ulaganja za životnu sredinu u periodu od otvaranja pristupnih pregovora Srbije sa EU od 2014. do 2023. godine.
Jesmo li danas, bliži ili dalji EU i koliko smo kao država odmakli od 2014. godine do danas?
Ovogodišnji Izveštaj nosi naziv „Godine prolaze, mi stojimo”, jer je to ujedno i ocena koju Koalicija 27 daje napretku u Poglavlju 27: Životna sredina i klimatske promene tokom prethodne decenije. Novina ovogodišnjeg Izveštaja iz senke jeste ta da, pored toga što se bavi ključnim događajima u oblasti životne sredine i klimatskih promena, pruža i odgovor na pitanje koliko je Srbija od otvaranja pregovora uložila u zaštitu životne sredine?
Analiza pokazuje da je u prethodnoj deceniji država u životnu sredinu uložila tek oko 30% sredstava koje je planirala da uloži u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju (NEAS) u oblasti zaštite životne sredine, a samo 20% u investicije u infrastrukturu. To je daleko ispod nivoa ulaganja potrebnog da bi se postigao značajan napredak u oblasti zaštite životne sredine. Ako je ulaganje u životnu sredinu luksuz koji Srbija ne može sebi da priušti, možemo li priuštiti luksuz bolničkog lečenja, devastiranja životne sredine i sporog napretka?
Koalicija 27 naglašava i da je ovaj dokument donet 2011. godine, te da je reč o poprilično konzervativnoj proceni finansijskih ulaganja, a podaci u novijim strategijama i planovima potvrđuju da je konačna suma daleko veća. U oblasti upravljanja vodama, recimo, za poboljšanje kvaliteta voda uloženo je manje od 10% predviđenog iznosa. Kod drugih oblasti zaštite životne sredine, kao što je upravljanje otpadom, postoje stvarni troškovi i ulaganja, ali nedovoljno kapitalnih izdataka, zbog čega Srbija uprkos značajnim troškovima još uvek nije ni blizu uspostavljanja efikasnog sistema za upravljanje otpadom koji bi počivao na principima cirkularne ekonomije. Uzmimo u obzir i da iznos koji se prikupi na ime naknada za životnu sredinu, prema podacima iz nacrta dokumenta Strategije zaštite životne sredine (septembar 2024. godine) iznosi 3,9% BDP-a, dok iznos koji Srbija ulaže u zaštititu životne sredine od 2021. godine jeste oko 1% BDP-a godišnje.
Koalicija 27 podseća i da Vlada Republike Srbije još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale, iako se dugo ističe da je Poglavlje 27 jedno od finansijski najzahtevnijih. Takođe, ovo je jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije koja se ponavlja u njenim izveštajima za Srbiju. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je 2009. godine, kao institucija nadležna za poslove prihodovanja sredstava od ekoloških taksi i naknada i njihovo ulaganje u projekte unapređenja životne sredine.
Time se institucionalizovalo načelo „zagađivač plaća”, jer su firme obveznice direktno uplaćivale naknade u budžet Fonda, odakle su sredstva usmeravana u projekte putem tendera.
Od 2012. godine, Fond za zaštitu životne sredine prestaje da važi, ekološka taksa tada postaje prihod republičkog budžeta, a od 2021. godine Zeleni fond više ne postoji ni kao nezavisna institucija, niti kao budžetski fond. Ovo je u velikoj meri smanjilo transparentnost i onemogućilo praćenje na koji način država troši sredstva koje je naplatila po ovom osnovu.
Kako bi javnost, i u realnosti, mogla da utiče na procese donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom – pored rešavanja problema zatvorenosti institucija, netransparentnih procesa i donošenja i izmene postojećih zakona, od ključne važnosti jeste i podrška, kao i otvoren odnos ka civilnom društvu u Srbiji. Sa tim u vezi, Koalicija ne deli optimizam iz Izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu, i smatra da je Srbija u mnogim oblastima ostvarila napredak – nerealan i nepravedan. Naša zemlja bi trebalo i da značajno da ojača administrativne kapacitete u sektoru zaštite životne sredine na svim nivoima vlasti, uključujući inspekcije i pravosudne organe.
Takođe, Koalicija 27 ponovo poziva na usvajanje preporuka navedenih u novom Izveštaju iz senke, a koje se odnose na oblasti kvaliteta vazduha, vode, šuma, upravljanja hemikalijama, otpadom, zaštite prirode, buke, industrijskog zagađenja, ali i horizontalnog zakonodavstva u ovoj oblasti. U njima su dati jasni pregledi postojećeg stanja, strateškog i zakonodavnog okvira, kao i sprovođenja propisa u praksi.
Kao odgovor na pitanje jesmo li bliže EU ili se odaljavamo, u odnosu na takav cilj, bez strateškog pristupa, jasnih ambicija i ulaganja u njih, skromni napredak je nekada samo tapkanje u mestu, posebno ako uzmemo u obzir da čak trećina ukupnog zakonodavstva EU koje zemlje kandidati moraju najpre da primene, odnosi upravo na Poglavlje 27. Pored očiglednog manjka političke volje i (ne)uključivanja stručne javnosti, verovatno glavni krivac za ovako razočaravajuće rezultate je to što su finansijska ulaganja u životnu sredinu u ovom periodu, uprkos ambicioznim planovima, ipak ostala na konstantno niskom nivou.
Izveštaj iz senke Godine prolaze, mi stojimo pokriva period od aprila 2023. do aprila 2024. godine i sadrži detaljne preporuke za svaku oblast Poglavlja 27. Izveštaj možete preuzeti ovde.
Koalicija 27 organizovala je predstavljanje Izveštaja iz senke na događaju koji je okupio predstavnike civilnog sektora, EU delegacije, stručnu javnost i medije u Privrednoj komori Srbije. Događaj su otvorili predstavnici Koalicije 27 i Antoan Avinjon, ispred Delegacije EU u Republici Srbiji, koji je istakao značaj i kvalitet Izveštaja. Prisutnima se obrstio i Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije, a svoj doprinos dali su i ekonomski stručnjaci i profesori.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *