Fosilna goriva su proizvela samo 33 odsto električne energije u EU u prvih šest meseci ove godine.
Energija proizvedena fosilnim gorivima u EU dostigla je rekordno nizak nivo u prvoj polovini 2023. godine, pokazao je novi izveštaj.
U prvoj polovini 2023. godine, 27 država članica sagorelo je 17 odsto manje fosilnih goriva za električnu energiju nego u istom periodu 2022. godine.
Studija istraživačkog centra za čistu energiju Ember otkrila je da su između januara i juna fosilna goriva proizvela samo 33 odsto električne energije – njihov najmanji udeo u energetskom miksu EU.
„Smanjenje fosilnih goriva znak je vremena“, kaže analitičar Ember i autor izveštaja Met Even. „Ugalj i gas su preskupi, previše rizični, a EU ih isključuje”.
Zašto je proizvodnja fosilnih goriva opala u EU?
Ovaj pad snage fosilnih goriva uglavnom je izazvan padom potražnje za električnom energijom, navodi Ember.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, EU je uvela niz mera za smanjenje potražnje nakon što su cene gasa porasle. Blaga zima je takođe dovela do pada potrošnje energije za 5 odsto u prvoj polovini 2023.
Iako je ovo povećanje energetske efikasnosti moglo dovesti do kolapsa u upotrebi fosilnih goriva, Ember kaže da to „nije održivo ili poželjno“.
Upotreba energije vetra i sunca je takođe rasla širom bloka, što je doprinelo padu. Međutim, istraživački centar kaže da se rast čiste energije mora ubrzati ako želi da zameni fosilna goriva.
U izveštaju se ističe da će potražnja za energijom rasti kako se blok trudi da elektrifikuje sve sektore. Ovo povećanje uzrokovano inicijativama kao što je povećana upotreba električnih automobila mora biti pokriveno obnovljivim izvorima, a ne fosilnim gorivima ako EU želi da ispuni svoje ciljeve za dekarbonizaciju.
Koje zemlje EU su zabeležile najveći pad snage fosilnih goriva?
Kolaps fosilnih goriva bio je širom Evrope, a proizvodnja električne energije pala je za najmanje 20 odsto u 11 zemalja u poređenju sa 2022.
Pet država članica – Portugal, Austrija, Bugarska, Estonija i Finska – zabeležile su pad snage fosilnih goriva za više od 30 odsto.
A, od januara do juna ove godine, proizvodnja energije iz fosilnih goriva bila je najniža u istoriji u četrnaest zemalja EU.
Tokom letnjih meseci, neke zemlje su znatne periode bile bez upotrebe goriva koja su tradicionalno bila osnova njihovih elektroenergetskih sistema, navodi Ember.
Holandija je, na primer, koristila ugalj samo pet dana i bila je rekordnih 17 uzastopnih dana bez upotrebe uglja u junu.
Koja fosilna goriva su doživela najveći pad?
Energija uglja je najdalje pala u EU. Proizvodnja energije iz ovog fosilnog goriva opala je za 23 odsto u prva tri meseca 2023.
Uprkos zabrinutosti da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla da izazove „povratak uglja“ prošle zime, to se nije ostvarilo. Prvi put u maju ugalj je iznosio manje od 10 odsto proizvodnje energije u EU.
Snaga gasa je takođe opala za 13 procenata, a uvoz ruskog gasa je smanjen za 75 procenata. Ember kaže da je EU pronašla alternativne izvore gasa i napunila svoje zalihe, što je dovelo do pada cena. Ovo je takođe doprinelo kolapsu energije uglja.
Da li čista energija raste dovoljno brzo u EU?
Solarna energija nastavlja da raste u EU, proizvodeći 13 odsto više električne energije u prvih šest meseci godine nego u istom periodu 2022.
Sve u svemu, brza ekspanzija ambicija obnovljivih izvora energije dovela je do toga da blok nastavlja da obara rekorde. Prva polovina godine nije bila izuzetak sa vetrom i solarnom energijom koji su činili 30 odsto proizvodnje energije po prvi put u maju i julu.
Pojedine zemlje su takođe zabeležile rekordne nivoe obnovljivih izvora energije, pri čemu su Grčka i Rumunija prešle 50 odsto proizvodnje, dok su Danska i Portugal prešle 75 odsto. U Portugalu se ovo prvenstveno odnosi na vetar i solarnu energiju, koji su činili polovinu ukupne proizvodnje električne energije u aprilu i maju.
Ali, kaže Even, moramo da vidimo da čista energija zamenjuje fosilna goriva čak i brže nego što su sada.
„Hitno je potreban ogroman pritisak, posebno na solarnu energiju i vetar, da bi se podržala otporna ekonomija širom Evrope.
Emberov izveštaj poziva vlade da povećaju brzinu kojom grade i instaliraju solarne panele i vetroturbine. Takođe se kaže da su poboljšanja električnih mreža i skladištenja baterija „hitno“ potrebna.
Naučni centar ističe potrebu da se pojednostave procesi uključeni u dobijanje dozvola za izgradnju infrastrukture čiste energije.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *