Nezapamćen rast obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj i istočnoj Evropi

Nezapamćen rast obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj i istočnoj Evropi

Sedamnaest zemalja jugoistočne i istočne  Evrope, Kavkaza i centralne Azije, zabeležilo  je do sada nezapamćen rast kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u periodu između 2017. i 2021. godine , pokazuje UNECE izveštaj o stanju obnovljivih energija za 2022. godinu koji su zajedno pripremili Mreža obnovljivih izvora energije za 21. vek (REN21) i Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za  Evropu (UNECE).

Izveštaj pruža najnovije informacije o stanju obnovljivih izvora energije i energetske tranzicije Albanije, Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Kazahstana,  Kosova, Kirgiske Republike, Moldavije, Crne Gore, Severne Makedonije, Ruske Federacije, Srbije,  Tadžikistana, Turkmenistana, Ukrajine i Uzbekistana.  

Tokom  posmatranog petogodišnjeg perioda zemlje u fokusu zajedno su doprinele sa 21 GW kapaciteta od ukupno instaliranih 106  GW3 za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Po prvi put rast je najvećim  delom bio podstaknut dopunama solarne fotonaponske (PV) energije (58%) i energije vetra (25%).  

Faktor kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra u regionu porastao je za 7% dok je  faktor kapaciteta za proizvodnju solarne energije porastao za više od 10% u periodu između 2017. i  2021. 

Ukrajina je instalirala najveći broj fotonaponskih elektrana i vetroelektrana tokom ovog perioda, sa  kapacitetom od 8.3 GW, a prate je Kazahstan (3.7GW) i Ruska Federacija (3.5GW). Pomenute tri  zemlje našle su se na listi 30 najuspešnijih zemalja kada su u pitanju ulaganja u obnovljive izvore  energije tokom 2019. godine, pri čemu je Ukrajina zauzela 17. mesto (3.4 milijarde dolara), Ruska  Federacija 20. mesto (2.3 milijarde dolara) i Kazahstan 28. mesto (0.8 milijardi dolara).  

Energetska sigurnost u prvom planu  

Uprkos revolucionarnom napretku u oblasti obnovljivih izvora energije, zemlje u fokusu i dalje u  velikoj meri zavise of fosilnih goriva i oslanjaju se na ograničeni broj izvoznika energije, prvenstveno  na Rusku Federaciju. Prema izveštaju, čak 13 zemalja u fokusu u velikoj meri zavise of uvoza  električne energije, pri čemu 4 zemlje – Jermenija, Belorusija, Gruzija i Moldavija – uvoze više od  70% ukupne primarne energije za snabdevanje. Obnovljivi izvori energije mogli bi da pomognu ovim  zemljama da povećaju raznovrsnost snabdevanja električnom energijom te da se zaštite od velikih  kolebanja cena prirodnog gasa i nafte.  

Velike subvencije za fosilna goriva i veštački niske tarife za energiju zasnovanu na fosilnim izvorima i  nuklearnoj energiji ometaju brži razvoj i primenu obnovljivih izvora energije u svim sektorima. Iako je  udeo subvencija u bruto domaćem proizvodu (BDP) opao u svim pomenutim zemljama, tokom 2020.  bio je i dalje veoma visok, posebno u Uzbekistanu (6.6%), Turkmenistanu (3.2%), Kazahstanu (2.6%) i  Azerbejdžanu (2.4%).  

“Za rast obnovljive energije u regionu tokom 2021. uglavnom su zaslužne povoljne politike kao i pad  cena tehnologija obnovljivih izvora energije. Međutim, sada je energetska sigurnost apsolutno u  prvom planu. Sada više nego ikada udaljavanje od fosilnih goriva od vitalnog je značaja za ovaj  region,” poručila je izvršna direktorka REN21 Rana Adib.  

“Imajući u vidu da su pregovori Ujedinjenih nacija o klimi (COP27) za svega nekoliko meseci, zemlje i  investitori u regionu UNECE moraju odmah da udvostruče napore u vezi sa primenom obnovljivih  izvora energije kako bi se postigao globalni cilj nulte emisije ugljen dioksida i okončala zavisnost od  fosilnih goriva. Ova akcija je ključna i kako bi se  pomoglo zemljama u fokusu da nastave pravim putem ne bi li ispunile Ciljeve održivog razvoja  Ujedinjenih nacija radi ubrzanog prelaska na održive energetske sisteme. Povećanje ulaganja u  obnovljive izvore energije ključno je za jačanje energetske sigurnosti i pristupačnosti u svetlu  energetskih i finansijskih izazova nastalih nakon izbijanja sukoba u Ukrajini”, rekla je izvršna sekretarka UNECE Olga Algajerova.

Ruska invazija na Ukrajinu podriva napredak u oblasti obnovljivih izvora energije u regionu  

Usled invazije Ruske Federacije na Ukrajinu približno 90% instaliranih ukrajinskih kapaciteta za  proizvodnju električne energije iz vetra i 30% instaliranih kapaciteta za proizvodnju solarne energije  ostalo je van pogona od juna 2022. To je uticalo na gotovo četvrtinu ukupnih kapaciteta vetra i  petinu ukupnih solarnih kapaciteta u regionu s obzirom na to da je Ukrajina poslednjih godina bila  lider kada su u pitanju ulaganja u instalacije sistema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. 

“Ruska invazija na Ukrajinu i njen efekat prelivanja na susedne zemlje podriva proizvodnju energije iz  obnovljivih izvora u kratkom roku. Istovremeno, ovaj događaj baca novo svetlo na prednosti  ubrzanog prelaska na obnovljive izvore energije što bi moglo da dovede do značajnog napretka u  domenu instalacije sistema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u regionu”, rekla je Adibova. 

Potencijal obnovljivih izvora energije u regionu ostaje neiskorišćen  

Uprkos značajnom rastu proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, potencijal obnovljivih  izvora energije u drugim sektorima ostaje neiskorišćen. Građevina, saobraćaj i industrija beleže  najveću potrošnju energije u regionu, pri čemu je udeo obnovljivih izvora energije u ovim sektorima  gotovo nepromenjen. Ukrajina je ostvarila najveći udeo obnovljive energije u saobraćaju u celom  regionu, i to sa samo 2.5% u 2020.  

Politika energetske efikasnosti, posebno u domenu građevine, značajno je unapređena širom  regiona tokom poslednjih pet godina. Međutim, tokom 2019. energetski intenzitet svih pomenutih  zemalja sa izuzetkom Albanije ostao je viši nego u zemljama Evropske unije (EU-27), pri čemu su  najviše stope bile zabeležene u Turkmenistanu i u Ruskoj Federaciji.  

Potreba za povećanjem ulaganja, domaćim lancima snabdevanja i regionalnom saradnjom 

Izveštaj beleži značajan napredak kada je u pitanju usvajanje politika i ciljeva glede obnovljivih izvora  energije i energetske efikasnosti, pri čemu je najmanje 15 zemalja u fokusu uspostavilo nacionalne  ciljeve u vezi sa obnovljivim izvorima energije, dok su 4 zemlje kao cilj postavile postizanje nulte  emisije ugljen dioksida, odnosno postizanje karbonske neutralnosti. Međutim, još postoji raskorak  kada je u pitanju usvajanje politika i akcionih planova, a primena postojećih politika je i dalje spora.  

Usled toga, kombinovana javna i privatna ulaganja u obnovljive izvore energije u zemljama u fokusu  ostaju relativno skromna u poređenju sa svetskim trendovima rasta. Tokom 2016. ulaganja u  obnovljive izvore energije u regionu pala su na 2.7 milijarde dolara pre nego što su se 2018. vratila  na nivo iz 2013. godine kada su iznosila 7.2 milijarde dolara, što je tada predstavljalo 2.2% od  ukupnih svetskih ulaganja. Poređenja radi, Evropska unija je 2018. godine uložila 56.5 milijardi dolara  u obnovljive izvore energije. 

“Kako bi se obezbedila niskougljenična budućnost sa stabilnim troškovima za energiju, sve zemlje već  danas moraju da se obavežu da će uspostaviti energetske sisteme zasnovane na obnovljivim izvorima  energije. To može da se postigne kroz sprovođenje adekvatnih politika, dugoročno finansiranje u  pravcu razvoja domaćih lanaca snabdevanja i snažniju regionalnu saradnju. Energetska sigurnost ide ruku pod ruku sa suverenim lancem snabdevanja. Plan akcije trebalo bi da  promoviše domaću proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i izradu energetski efikasnih  tehnologija te podsticanje projektnih nosilaca da koriste lokalnu opremu,” rekla je Adibova.

Većina zemalja u fokusu uvozi ključne tehnologije kao što su solarni paneli i kolektori, vetrogeneratori  i energetski efikasne toplotne peći. Ulaganje u domaće lance snabdevanja može da unapredi kvalitet  vazduha i zdravlja, da stvori dodatnu vrednost i podstakne ekonomski rast. Raspodeljeni  (decentralizovani) obnovljivi izvori koji su u regionu uglavnom i dalje neiskorišćeni mogli bi da  pomognu u prevazilaženju energetskog siromaštva i podsticanju ekonomskog rasta. Na taj način bi  se osnažile zainteresovane strane (kao što su opštine, zajednice i građani), povećala rodna  ravnopravnost i ojačala otpornost na traumatične događaje kao što su prirodne katastrofe ili vojni  sukobi.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Share via
Copy link
Powered by Social Snap