Uništavanje ekosistema, uključujući gubitak staništa i ilegalnu seču šuma, kažnjavaće se u EU strožim kaznama i zatvorskim kaznama prema ažuriranoj direktivi EU o ekološkom kriminalu.

Na glasanju u Evropskom parlamentu u utorak, poslanici EU su većinom glasova podržali ovaj korak sa 499 glasova za, 100 protiv i 23 uzdržana. Članice EU sada imaju dve godine da to unesu u nacionalno zakonodavstvo. A kako će nova direktiva uticati na srpske kompanije za Ekologika.rs komentariše advokat Ivo Đukanović.

“Ova direktiva će uticati na sve srpske kompanije koje imaju prisustvo na teritoriji EU, s obzirom na to da će morati da usklade svoje poslovanje i biće odgovorne prema evropskim zakonodavcima u državama u kojima imaju prisustvo”, kaže Đukanović.

Iako nije predviđena direktna primena direktive van teritorije EU, kaže Đukanović, najavljeno da će EU na bilateralnom nivou pregovarati sa pojedinačnim državama kako bi se obezbedila primena zabrane ovih krivičnih dela i van EU, u zemljama u kojima posluju lanci snabdevanja evropskih kompanija.

“Srbija, kao zemlja u postupku priključivanja EU, će u toku postupka svakako biti obavezna da uskladi svoj krivični zakonik sa ovom direktivom”, kaže advokat.

U Srbiji kazne nedovoljne da spreče ekološki zločin

Đukanović ističe da su našim zakonom su već predviđena skoro sva navedena dela – postoji poseban odeljak Krivična dela protiv životne sredine sa ukupno 17 propisanih krivičnih dela.

“Usklađivanje bi moglo biti izvršeno najvećim delom jednostavnim pooštravanjem maksimalnih propisanih kazni i za očekivati je da u skorijoj budućnosti ovo usklađivanje bude izvršeno”, kaže Đukanović.

Nažalost, u praksi, tužilaštvo jako retko postupa u pogledu zaštite životne sredine, a trenutno propisane kazne su nedovoljne da spreče ugrožavanje životne sredine koje se svakodnevno dešava po različitim osnovima upozorava advokat.

“Ovo se pogotovo odnosi na krivičnu odgovornost pravnih lica, koja u Srbiji postoji samo na papiru, iako je Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela donet još 2008. godine. Novčane kazne za pravna lica propisane tim zakonom su zanemarljivo niske i ne predstavljaju nikakvu pretnju kompanijama koje posluju u Srbiji, čime se gubi preventivni faktor kao najbitniji u krivičnom zakonodavstvu”, zaključuje.

Ekološki kriminal: Nova stranica u istoriji Evrope

Prema rečima Marije Tusen, francuske advokatice i poslanice EP za Zelene/Evropsku slobodnu alijansu, EU “usvaja jedan od najambicioznijih zakonodavstava na svetu”.

“Nova direktiva otvara novu stranicu u istoriji Evrope, štiteći od onih koji narušavaju ekosisteme i, kroz njih, ljudsko zdravlje. To znači stavljanje tačke na ekološku nekažnjivost u Evropi, što je ključno i hitno”, rekla je ona za Euronews Green.

Prema Tusen, trenutno EU i nacionalna zakonodavstva ne odvraćaju počinioce od izvršenja ekoloških zločina, jer su prekršaji previše ograničeni, a sankcije vrlo niske.

“Ekološki zločini rastu dva do tri puta brže od globalne ekonomije i u nekoliko godina postali su četvrti najveći kriminalni sektor na svetu”, kaže ona.

Ekološki zločini i dalje se događaju u Evropi. U izveštaju o borbi protiv ekološkog kriminala u Evropi, Evropski biro za životnu sredinu navodi brojne primere ekoloških zločina koji su još uvek nekažnjeni jer nisu bili obuhvaćeni starom direktivom.

To uključuje ilegalni ribolov plavoperajne tune, agroindustrijsko zagađenje u zaštićenim područjima, kao i ilegalne lovačke prakse i prevaru na tržištu ugljeničnih emisija.

Zatvorske kazne od 10 godina za izvršenje ekoloških zločina

Izdvajanje vode, recikliranje brodova i zagađenje, unošenje i širenje invazivnih stranih vrsta, kao i uništavanje ozonskog omotača identifikovani su kao ekološke aktivnosti u novoj direktivi. Međutim, ne pominje se ribolov, izvoz toksičnog otpada u zemlje u razvoju ili prevara na tržištu ugljeničnih emisija.

Za pojedince – poput izvršnih direktora i članova odbora – posledice izvršenja ekoloških zločina mogu biti zatvorske kazne do osam godina, koje se povećavaju na 10 ako prouzrokuju smrt bilo kog lica.

Advokat Antonius Manders, holandski poslanik EP iz Grupacije Evropske narodne partije (Hrišćanski demokrate), opisao je promene kao veoma ohrabrujuće.

“Izvršni direktori mogu da rizikuju novčanu kaznu, ali ne žele da budu lično uključeni. Nikada ne žele da završe u zatvoru”, kaže on.

Pojedinci mogu biti odgovorni ako su bili svesni posledica svojih odluka i ako su imali moć da ih zaustave, objašnjava Manders.

Članice će imati dve godine da implementiraju revidiranu direktivu u nacionalno zakonodavstvo. Između ostalog, biće im dozvoljeno da samostalno odluče da li će uvesti kazne za kompanije zasnovane na procentu njihovog prometa – do pet odsto u zavisnosti od krivičnog dela, ili fiksne kazne do 40 miliona evra.

Takođe će zavisiti od članica da li će se krivična dela izvršena van granica EU u ime kompanija iz EU-a podvesti pod novu direktivu, pošto ovo još nije dogovoreno unutar EU.