Više od 735.000 plastičnih čaša vraćeno je kroz mrežu depozitnih mašina postavljenih širom Orhusa, daleko premašivši početni cilj od pola miliona. Ovaj trogodišnji pilot projekat, pokrenut u januaru 2024, deo je šire inicijative za smanjenje ambalažnog otpada, koji čini gotovo 45 odsto gradskog smeća.

U sistemu inspirisanom modelima reciklaže plastičnih i staklenih boca, građani sada mogu da ubace korišćenu čašu u jednu od mašina postavljenih duž glavnih trgovačkih ulica i momentalno dobiti povrat depozita — pet danskih kruna (oko 70 evro centi). Za razliku od postojećih sistema u supermarketima, ovde nije potrebna nikakva kupovina. Cilj? Zadržati višekratne čaše u opticaju i drastično smanjiti potrošnju plastike za jednokratnu upotrebu.

„Otkriće da skoro polovina našeg otpada dolazi od ambalaže za hranu i piće bilo je prekretnica,“ kaže Simon Smidegaard Rosau, menadžer projekta za kružnu ambalažu u Opštini Orhus. „Shvatili smo da moramo promeniti način na koji razmišljamo o otpadu – ne kao nečemu što treba eliminisati, već kao resursu koji treba recirkulisati.“

Eksperiment koji je preoblikovao ponašanje

U početku, rezultati su bili obeshrabrujući. U prvim nedeljama, tek 25 odsto čaša je vraćano, daleko ispod ciljanih 82 odsto, koliko je potrebno da bi višekratne čaše bile održiva alternativa jednokratnim.

A onda je došao Aarhus Uke, godišnji gradski festival. Tokom tog septembarskog događaja, svi ugostitelji služili su isključivo u višekratnim čašama. U samo sedam dana, vraćeno je 100.000 čaša — dovoljno da napuni 1.200 kanti za smeće. Nakon festivala, stopa povrata naglo je skočila na 88 odsto i od tada je stabilna.

„Vidimo kako se ponašanje menja,“ kaže Rosau. „Ljudi sada donose kese pune čaša, što znači da recikliraju u velikim količinama, baš kao što rade sa limenkama i bocama.“

Evropa prati danski model

Ono što se dešava u Orhusu samo je deo šire evropske borbe protiv ambalažnog otpada. Gradovi poput Barselone, Berlina, Roterdama i Pariza jačaju svoje sisteme ponovne upotrebe, dok Evropska unija postavlja sve strože ciljeve za smanjenje otpada. Prema novom Propisu o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), zemlje članice moraju smanjiti otpad od ambalaže po glavi stanovnika za 5 odsto do 2030. godine, uz dalja smanjenja do 2040.

„Gradovi su preuzeli inicijativu tamo gde su regulative podbacile,“ kaže Natan Dufur, menadžer reuse sistema u organizaciji Zero Waste Europe. „Ovo je trenutak kada nacionalne vlade moraju prepoznati potencijal ovih rešenja i podržati ih kroz ambiciozne ciljeve i finansiranje.“

Šta sledi?

S obzirom na uspeh u prvoj godini, Orhus planira proširenje sistema na još nekoliko manjih danskih gradova, kao i proširenje programa na ambalažu za hranu. U 2025. godini, cilj je prikupiti 1,5 miliona čaša, a do kraja pilot projekta — ukupno 3 miliona.

Politička podrška raste: danski nacionalni budžet već je izdvojio sredstva za proširenje projekta, dok se u drugim delovima Evrope razmatraju slični programi.

Ali, da bi ovakvi modeli postali deo svakodnevice, stručnjaci upozoravaju da su potrebne ozbiljne političke intervencije, poput poreza na plastiku za jednokratnu upotrebu, subvencija za kružne sisteme i proširenja depozitnih programa.

„Plastična ambalaža za jednokratnu upotrebu decenijama je bila podrazumevana opcija. Da bismo to promenili, moramo izjednačiti uslove – što znači da jednokratna plastika više ne sme biti najjeftinije i najlakše rešenje,“ kaže Geir Seter, direktor sektora za višekratnu upotrebu u kompaniji TOMRA.

Ako se ovaj trend nastavi, pitanje više nije da li, već kada će se depozitne mašine za višekratne čaše pojaviti u većem broju gradova širom Evrope.