Više od 25 vodećih potrošačkih i petrohemijskih brendova povezano je sa frakingom u Permskom basenu u Teksasu, koji se smatra jednom od najvećih svetskih „karbonskih bombi“. Novo istraživanje koje su sproveli Centar za međunarodno pravo životne sredine (CIEL) i organizacija Stand.earth ukazuje na to da proizvodnja plastike ima duboke korene u naftnim poljima, daleko od uobičajene slike plastičnog otpada koji plutaju po okeanima.

Etan iz Teksasa preko INEOS stiže u evropske proizvode

Po prvi put, fraking u SAD direktno je povezan sa izvozom etana u Evropu, preko velikih petrohemijskih kompanija, pa sve do globalno prepoznatljivih brendova. Istraživači su identifikovali kompanije sa najvećim prinosom prirodnog gasa u tečnom stanju (NGL), uključujući EOG Resources, Chevron, Devon Energy, Occidental Petroleum i Diamondback Energy. Najveći transporter NGL je američka kompanija Enterprise Products.

Glavni kupci etana iz Teksasa su indijska kompanija Reliance Industries i britanski INEOS – četvrti najveći proizvođač hemikalija na svetu i najveći proizvođač plastike u Evropi. INEOS etan pretvara u etilen, koji se dalje koristi za izradu polietilena i PET-a – materijala prisutnih u kesama, bocama, odeći i mnogim drugim proizvodima.

Od Procter & Gamble do Coca-Cole: Ko sve koristi plastiku iz frakinga?

Kroz vizualizator lanca snabdevanja Stand.earth-a, INEOS je direktno povezan sa kompanijama poput Procter & Gamble, dok indirektno snabdeva i gigante kao što su Unilever, Coca-Cola i Nestle. Što je više veza u lancu, veća je verovatnoća da plastični proizvodi potiču upravo iz Permskog basena.

Povezano: Shein pod istragom italijanskog regulatora zbog grinvošinga

Etan postaje sve dominantniji u proizvodnji plastike, budući da Evropa proizvodi male količine te sirovine, dok se većina uvozi iz SAD.

Istraživači ističu da je plastika pre svega problem ponude, a ne potražnje. Uz porast frakinga početkom 2000, porasla je i proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu. Jeftin etan omogućava industriji da nastavi s proizvodnjom i otvara nova tržišta.

Politički faktori: Tramp, carine i evropski zeleni dogovori

U kontekstu političkih kretanja, ostaje da se vidi kakav će uticaj imati potencijalni drugi mandat Donalda Trampa na fraking, dok Evropska unija kroz Clean Industrial Deal teži reindustrijalizaciji i dekarbonizaciji. Međutim, projekti poput INEOS-ovog „Project One“ u Antverpenu – najveće fabrike etilena u Evropi, izazivaju oštre kritike ekoloških organizacija.

Aktivisti upozoravaju da se dekarbonizacija evropske industrije ne može ostvariti ako sirovine dolaze iz frakinga ili naftnih bušotina u delti Nigera. Kako navodi Yvette Arellano iz organizacije Fenceline Watch iz Hjustona, „ekološka degradacija i kršenja ljudskih prava se eksternalizuju, dok zajednice na američkom jugu snose posledice“.

Povezano: Korporativni giganti poput H&M i Samsunga optuženi za grinvošing

Organizacije CIEL i Stand.earth pozivaju na smanjenje proizvodnje plastike, naglašavajući da su brendovi svesno izabrali plastiku kao sredstvo pakovanja, i da su zato odgovorni za njen izvor. Uprkos sve češćim obećanjima o smanjenju upotrebe primarne plastike, istraživači upozoravaju da ta obećanja slabe.

Coca-Cola i druge kompanije odustaju od ciljeva smanjenja plastike

Coca-Cola, član Koalicije za globalni sporazum o plastici, povukla je svoje dobrovoljna obećanja o smanjenju upotrebe primarne plastike neposredno nakon što su pregovori o sporazumu propali u decembru. Njena upotreba plastike do 2030. godine mogla bi premašiti 4,1 milion tona godišnje.

Međunarodna agencija za energetiku upozorava da petrohemikalije postaju glavni pokretač potrošnje nafte i gasa. „Bez transparentnosti, ograničenja opasnih hemikalija i jasnih ograničenja proizvodnje, korporativni zagađivači će i dalje profitirati dok zajednice plaćaju cenu“, poručuju iz CIEL-a.

Unilever je saopštio da kupuje primarnu plastiku od više dobavljača petrohemijskog porekla, ali da im je prioritet smanjenje upotrebe primarne plastike. U 2024. godini, navode, koristili su 21% reciklirane plastike – više nego ikada do sada.