Međutim, ni papirne kese nisu bez problema. Imaju sopstvene ekološke „zamke“ – baš kao i platnene torbe koje sve češće koristimo kao održivu alternativu.

U nastavku donosimo pregled ključnih činjenica koje mogu pomoći da donesete informisanu odluku o tome kako pakovati svoju kupovinu.

Papirne kese zahtevaju više energije za proizvodnju

Iako naizgled ekološki prihvatljivije, papirne kese zapravo troše više energije za proizvodnju nego plastične. Britanska Agencija za zaštitu životne sredine je još 2011. utvrdila da papirnu kesu treba upotrebiti najmanje tri puta da bi njen efekat na klimatske promene bio isti kao kod plastične kese koja se koristi samo jednom.

Povezano: Šta MI možemo da uradimo za očuvanje planete

Slično je pokazala i danska studija iz 2018. godine: kese od plastike niske gustine (LDPE), koje su među najčešće korišćenim, imaju najmanji ukupni ekološki otisak među osam analiziranih tipova kesa – uključujući papirne.

Šta se dešava sa kesom kad je bacimo?

Iako kraj životnog veka kese ne igra ključnu ulogu u njenom uticaju na klimatske promene, ipak je važno znati gde kese završavaju.

U Sjedinjenim Državama reciklira se svega 10% plastičnih kesa, dok je stopa reciklaže za papirne kese nešto bolja – oko 43%. Ipak, većina kesa – bilo papirnih ili plastičnih – završava na deponiji ili u spalionici.

U Evropskoj uniji, slika je slična, ali nešto optimističnija: Papir je jedan od najčešće recikliranih materijala, sa prosečnom stopom reciklaže od oko 72%, prema podacima Evropskog udruženja za reciklažu papira (ERPA). Plastične kese, s druge strane, imaju vrlo nisku stopu reciklaže. EU godišnje potroši oko 100 milijardi plastičnih kesa, a zbog njihove male težine i kontaminacije, većina završi na deponiji ili u prirodi.

Na deponijama, papirne kese se raspadaju i emituju metan i ugljen-dioksid – dva snažna gasova sa efektom staklene bašte. Plastične kese to ne rade, ali kada pobegnu u prirodu, razgrađuju se u mikroplastiku koja može opstati stotinama godina.

Povezano: Staklo ili plastika: Šta je gore po okolinu?

Još jedna važna stvar, prema mišljenju stručnjakinje za otpad iz Njujorka, Samante Mekbrajd, jeste da korišćenje plastike direktno podržava industriju fosilnih goriva. „Ako želimo budućnost, taj sistem mora da se povuče“, poručuje ona.

Platnene torbe – održive samo ako ih stvarno koristimo

Torbe za višekratnu upotrebu postale su simbol ekološke svesti, ali i tu ima zamki. Kompanije ih dele kao promotivni materijal, konferencije ih nude kao suvenire, a potrošači ih često gomilaju – više nego što mogu da iskoriste.

Problem je što su takve torbe robusnije i zahtevaju više resursa za izradu. Studija iz Britanije pokazala je da torba od pamuka mora da se koristi 131 put da bi imala isti uticaj na životnu sredinu kao jedna plastična kesa. Danska agencija ide još dalje – prema njihovim proračunima, taj broj iznosi 149 puta.

Zašto toliko? Zato što je pamuku potrebno mnogo zemljišta, vode i đubriva za uzgoj, zatim energije za obradu u pređu, a većina takvih torbi se uvozi iz Kine ili Indije.

Najbolje rešenje: lokalne torbe od održivih materijala

Stručnjaci preporučuju da se biraju torbe napravljene lokalno i to od održivijih materijala poput konoplje ili bambusa – ili još bolje, od ostataka tekstila koji bi inače završili kao otpad.

Ključna stvar: koristite ono što imate – što više puta

Bez obzira na to od čega je torba napravljena, svi stručnjaci se slažu: ponovna upotreba je najvažniji korak ka smanjenju ekološkog otiska.

Tu papirne kese gube poene – jer su najmanje izdržljive. „Ako pešice nosite punu torbu iz prodavnice, postavlja se pitanje: ‘Hoće li ova kesa izdržati do kuće?’“ kaže profesor Stiven Koen sa Univerziteta Kolumbija.

Ako ste uporni u ponovnoj upotrebi, platnene torbe su verovatno najbolja opcija – naročito ako su napravljene od recikliranih materijala. Samo, ne preterujte s njihovim brojem.

Jedna studija iz 2020. pokazala je da su višekratni proizvodi uvek bolji od jednokratnih – i da to važi i za kese. „Ako koristite pamučnu torbu stotinu puta, možda će izgledati iznošeno i biće je potrebno oprati, ali to znači da nije proizvedeno 100 plastičnih ili papirnih kesa“, kaže dr Majkl Overkeš, hemičar i direktor neprofitne inicijative Environmental Genome.

„Matematika je jednostavna.“