Kako navode, uprkos njegovom značaju za zdravlje i kvalitet života građana Srbije, proces donošenja nije sproveden u skladu sa važećim propisima, dok predložene izmene ne rešavaju ključne probleme monitoringa kvaliteta vazduha, pravovremenog reagovanja, nadzora i sankcionisanja zagađivača.

Nepravilnosti u procesu donošenja Zakona

Potpisnici saopštenja upozoravaju da je javna rasprava o Nacrtu zakona, započeta 15. januara 2025, trajala svega 20 dana, što nije dovoljno za sveobuhvatnu analizu i diskusiju. Navode i da je organizovana samo jedna hibridna prezentacija u Beogradu, iako je prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine vazduh prekomerno zagađen u više od 20 gradova širom Srbije.

Kako ističu, proces izrade Nacrta zakona započet je u februaru 2024, ali su u Radnoj grupi za njegovu izradu učestvovale samo dve organizacije civilnog društva, dok su druge sa dokazanom ekspertizom bile isključene. Dodatnu konfuziju, navode, izazvalo je i sprovođenje ranog javnog uvida u novembru 2024, ali samo za deo Nacrta zakona, što nije uobičajena praksa u zakonodavnom procesu. Takođe, upozoravaju da Ministarstvo zaštite životne sredine nije izradilo analizu efekata propisa niti jasno definisalo uzroke problema i odgovarajuća rešenja.

Ključni problemi koji ostaju nerešeni

Potpisnici saopštenja ističu da i pored novog zakonskog okvira, neka od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha ostaju nerešena:

• Lokalni monitoring kvaliteta vazduha – Predloženi zakon i dalje omogućava lokalnim samoupravama da samostalno uspostavljaju mreže za monitoring u skladu sa sopstvenim mogućnostima, što znači da neće biti obavezujućeg i kontinuiranog praćenja svih zagađujućih materija.
• Merenja posebne namene u hitnim situacijama – Navodi se da novi zakon predviđa rok od čak pet dana za nadležne organe da odluče da li će pokrenuti merenja posebne namene u slučaju ekoloških incidenata, što u praksi znači da merenja mogu biti sprovedena tek nakon što se eliminiše izvor zagađenja.
• Nacionalni plan za smanjenje emisija – Predloženo je brisanje odredbi koje definišu ovaj ključni instrument za smanjenje zagađenja iz termoelektrana, iako termoelektrane „Elektroprivrede Srbije” emituju višestruko više sumpor-dioksida od dozvoljenog.
• Nadzor i kaznene odredbe – U saopštenju se upozorava da zakon propušta priliku da proširi ovlašćenja inspekcije, čime bi joj se omogućilo efikasnije delovanje. Takođe, represivni mehanizmi i strože kazne za zagađivače nisu predviđeni za svako kršenje obaveza.
• Učešće zainteresovane javnosti – Novi zakon briše pojam „zainteresovana javnost”, umesto da dodatno osnaži njeno pravo na učešće u donošenju odluka, što je predviđeno novom EU Direktivom o kvalitetu vazduha.

Građani zaslužuju bolji zakon

Kako navode potpisnici saopštenja, građanima Srbije potreban je zakon koji efikasno rešava probleme zagađenja vazduha, a ne zakon koji samo formalno ispunjava zahteve usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom. Podsećaju da je Evropska unija 2024. godine usvojila novu Direktivu o kvalitetu vazduha, dok Ministarstvo zaštite životne sredine sada pred javnost stavlja zakon koji tek delimično obezbeđuje usklađenost sa Direktivom iz 2008. godine.