Studija, u kojoj su učestvovale 92 trudne farmerke u Gambiji, prva je koja meri uticaj toplotnog stresa na fetuse fizičkih radnika.

Nalazi uključuju da je za svaki stepen Celzijusovog povećanja izloženosti toplotnom stresu došlo do povećanja naprezanja fetusa za 17%, na šta ukazuje povećan broj otkucaja srca fetusa i sporiji protok krvi kroz pupčanu vrpcu.

Sve u svemu, tim predvođen istraživačima u jedinici Saveta za medicinska istraživanja (MRC) Gambija na Londonskoj školi higijene i tropske medicine (LSHTM) otkrio je da je čak i skroman porast telesne temperature usled obavljanja ručnih zadataka na ekstremnoj vrućini proizveo dokaze fiziološkog naprezanja i kod majke i kod fetusa.

Istraživanje je objavljeno u časopisu The Lancet Planetary Health.

Dr Ana Bonell, saradnica Vellcome Trust Global Health Clinical PhD na LSHTM-u i glavna autorka, rekla je: „Klimatske promene su dovele do sve ekstremnijih temperatura širom sveta, a podsaharska Afrika je posebno osetljiva na klimatske uticaje. Naša studija je otkrila da su trudne farmerke za samostalan život u Gambiji obično doživljavaju nivoe ekstremne vrućine iznad preporučenih granica za rad na otvorenom i da to može imati značajan uticaj na njihovo zdravlje i zdravlje njihovih beba. Rezultati sugerišu da moramo pronaći efikasne intervencije da zaštitimo ove žene i smanjimo neželjene ishode porođaja.”

Autor studije Jainaba Badjie je rekao: „Uprkos rastućim naučnim dokazima koji povezuju izlaganje toploti majke sa štetnim ishodima porođaja, uključujući prerano rođenje, nisku porođajnu težinu i mrtvorođenje, do sada je bilo malo istraživanja o fiziološkim mehanizmi odgovorni za ove ishode. Hitno moramo da razumemo ove mehanizme kako bismo mogli da pronađemo bolje načine da podržimo majke i bebe u ovim uslovima.”

Za potrebe studije, učesnici u Zapadnom Kiangu u Gambiji su podstaknuti da obavljaju svoje uobičajene dnevne zadatke tokom poseta na terenu i opremljeni su nosivim uređajem za beleženje srčanog rada majke, temperature kože i procenjene potrošnje energije.

Prenosni ultrazvučni uređaji su korišćeni za snimanje fetalnog otkucaja srca, protoka krvi u pupčanu arteriju na početku svake posete (koristi se kao osnovna linija), u sredini tokom smene radnika, a zatim na kraju smene.

Prikupljeni su i simptomi toplotne bolesti kod majke. Mučnina, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica, slabost, bol u mišićima, umor i suva usta, bili su uobičajeni među učesnicima, a više od polovine žena je izjavilo da su iskusile barem jedan simptom tokom poseta na terenu.

Analiza podataka pokazala je jaku vezu između izloženosti toplotnom stresu i toplotnog naprezanja majke, za koju je takođe utvrđeno da je povezana sa naprezanjem fetusa. Toplotni stres majke je takođe bio snažno povezan sa naprezanjem fetusa čak i kada se kontroliše toplotni napon majke, što ukazuje da je potrebno uzeti u obzir druge biološke faktore.

Istraživači sugerišu da je važan fiziološki faktor koji treba uzeti u obzir u budućem radu skretanje krvi iz placente u kožu, što se čini na nižim temperaturama jezgra nego što su istakle prethodne studije. Nalazi takođe naglašavaju potrebu za daljim radom na identifikaciji i proceni intervencija koje će pomoći trudnim poljoprivrednicima u podsaharskoj Africi da se prilagode radu na ekstremnim vrućinama.

POVEZANI ČLANCI

Analiza: Koje su šanse za prekoračenje granice zagrevanja od 1,5C? Ovo su najekstremniji toplotni talasi ikada zabeleženi u svetu Ljudi sve manje zabrinuti zbog klimatskih promena iako pretnja raste Istorijska presuda francuskog suda: Država mora da ispuni obećane ciljeve