Emisije gasova sa efektom staklene bašte kompanije Google porasle su za 11% u 2024. godini u odnosu na prethodnu. Amazonove emisije porasle su za 6%. Emisije Microsofta su se blago smanjile, ali su i dalje 10% više nego 2021. godine. Najnoviji podaci kompanije Meta još uvek nisu javno objavljeni.

„Njihove emisije stvarno skaču u nebo, zbog novih data centara i upotrebe veštačke inteligencije“, rekla je za New York Times Silke Mooldijk, analitičarka klimatskih politika iz Instituta NewClimate , koji je u junu objavio izveštaj o ciljevima tehnološkog sektora u pogledu dostizanja neto nula emisija.

Povezano: Koja je ekološka cena uspona veštačke inteligencije?

To je velika promena u odnosu na pre samo dve godine, kada je ista analiza pokazala da tehnološke kompanije zapravo dobro napreduju, dodala je.

Ipak, Google, Meta i Microsoft i dalje tvrde da će dostići neto nula emisija do 2030. godine, dok je Amazon postavio cilj za 2040. Eksperti su sve skeptičniji.

„S obzirom na ovaj rast emisija, stvarno nije jasno šta ti ciljevi uopšte znače, jer su kompanije potpuno van puta koji vodi ka njihovom ispunjenju“, kaže Mooldijk.

Dakle, da li se tehnološke kompanije i dalje drže neto nula ambicija koje im sve više izmiču?

Eksplozivni rast veštačke inteligencije

Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, pokreću se u ogromnim data centrima, koji već sada troše između 4% i 5% ukupne električne energije u SAD. Očekuje se da će taj broj u naredne tri do četiri godine porasti duplo ili čak troduplo – do 12% ukupne potrošnje struje u SAD do 2028. godine.

Amazon gradi postrojenje u Indijani koje će koristiti dovoljno energije da napaja milion domaćinstava. Meta planira data centar veličine Menhetna.

Pogledajmo samo ulaganja: Alphabet i Microsoft su najavili da će svaka od tih kompanija ove godine uložiti između 75 i 80 milijardi dolara u kapitalne investicije, što uključuje izgradnju data centara. Nedavno je i Meta saopštila da procenjuje svoje kapitalne troškove za 2025. na između 66 i 72 milijarde dolara.

Ovi brojevi su podstakli spekulacije među analitičarima da je potrošnja na veštačku inteligenciju značajan faktor ukupnog rasta američkog BDP-a.

Kapaciteti obnovljive energije ne prate rast potražnje

Prema najnovijem izveštaju o održivosti kompanije Google, najveće smanjenje emisija u narednih pet godina trebalo bi da dođe iz kupovine obnovljive energije za njihove data centre.

Ali potražnja za energijom koju stvara AI raste mnogo brže nego što se grade obnovljivi izvori energije, a novi zakon o domaćoj politici koji je predsednik Tramp usvojio prošlog meseca dodatno ugrožava obnovljive izvore u SAD jer ubrzano ukida poreske olakšice za vetroelektrane i solarne panele.

Drugim rečima, u naredne tri do četiri godine, očekuje se da će data centri dodati potrošnju struje koja je jednaka dvema trećinama ukupnih kapaciteta obnovljive energije koji su dodati američkoj mreži između 2010. i 2023, kaže Vijay Gadepally, viši naučnik u Superkompjuterskom centru Lincoln laboratorije pri MIT-u.

Nekoliko kompanija najavilo je ulaganja u nuklearnu energiju kako bi se nosile s opterećenjem, ali tim projektima će trebati vreme.

„Ne potpisuju ugovore o obnovljivoj energiji istim tempom kojim im rastu emisije“, kaže Mooldijk. Neke tehnološke kompanije čak ulažu i u gasne elektrane, dodaje ona.

Meta i Google nisu odgovorili na zahteve za komentar za potrebe ovog biltena. Predstavnici Microsofta i Amazona rekli su da su njihove kompanije ostvarile napredak i da nastavljaju da traže načine za smanjenje emisija.

Šta je sa efikasnošću?

Dok se izgradnja data centara ne usporava, a obnovljivi izvori teško da će pratiti tempo, postoji izvesni potencijal za povećanje energetske efikasnosti.

U jednom eksperimentu, dr Gadepally je naložio ChatGPT-u da skraćuje svoje odgovore u periodima dana kada je veća verovatnoća da mreža koristi energiju iz fosilnih goriva.

Na primer, umesto da na pitanje „koliko se kuva beli pirinač“ generiše odgovor u tri pasusa, chatbot bi odgovorio u jednoj rečenici: „Kuvati 18–20 minuta.“

Tokom dva dana, ova jednostavna promena dovela je do smanjenja emisija za 70%, tvrdi dr Gadepally. I kvalitet odgovora nije se značajno pogoršao, dodao je.

Postoje i druge, tehnički složenije metode za uštedu energije u data centrima. Neke koriste veštačku inteligenciju da procene, na primer, da li će podešavanje klime za 2 stepena dovesti do uštede veće od potrošnje za hlađenje.

„Mnogo toga možemo da uradimo kako bismo odgovornije upravljali energijom koju već imamo“, rekao je dr Gadepally.

Naravno, čak ni značajna poboljšanja u efikasnosti neće nadoknaditi ogroman skok u potražnji. Ipak, efikasnost je jedno od retkih mesta gde su ekonomski i ekološki interesi gotovo uvek usklađeni, kaže on.