Borba protiv klimatskih promena i zaštita životne sredine u velikoj meri je u rukama država, međutim akcije pojedinaca, iako deluju zanemarljivo, mogu da doprinesu ovoj borbi – kroz menjanje navika, edukaciju ili vršenje pritiska na institucije da se ovim problemom pozabave ozbiljnije.

Edukujte se o problemima i razgovarajte o njima

Uzroci klimatske krize i njeni efekti su brojni i uglavnom su međusobno isprepleteni. Uključuju pokret masovne industrijalizacije koji je zavladao u 18. veku i upotrebu fosilnih goriva, kao i krčenje šuma, pogoršanje zdravlja naših okeana, širenje intenzivne poljoprivrede i rast transporta i infrastrukture.

Posledice toga su da živimo u svetu koji se brzo zagreva, gde nivo mora raste, biološka raznolikost propada, dezertifikacija se povećava i život kakav znamo moraće iz osnova da se promeni na mnogo načina. Razumevanje uticaja koje imamo na našu planetu pomaže nam da znamo kako te uticaje možemo smanjiti ili čak zaustaviti njihovu pojavu.

Povezano: Zašto je vreme sve ekstremnije

Gde pronaći relevantne informacije o klimatskim promenama

Relevantnih izvora za edukaciju o klimatskoj krizi ima dosta, piše britanski Independent. NASA nadgleda „vitalne znakove“ planete, koristeći satelitsku tehnologiju i objavljuje najnovija naučna istraživanja, a njihova veb stranica posvećena klimi takođe sadrži alate za učenje, članke, studije i interaktivne stranice dizajnirane da pomognu da se razume šta se dešava širom sveta i zašto.

Portali, kao što su Grist, Carbon Brief, Climate Home News i Greenpeace’s Unearthed, takođe pokrivaju nauku, politiku i istraživački rad na životnoj sredini i srodna pitanja.

Međutim, pored čitanja, i razgovor o životnoj sredini je podjednako važan.

Zašto je razgovor o klimatskoj krizi bitan

Razgovor sa prijateljima, porodicom i kolegama o klimatskoj krizi je vitalno sredstvo za učenje, podizanje svesti o problemu i pomoć u izgradnji samopouzdanja potrebnog za akciju.

Istraživanje Univerziteta Birkbeck pokazalo je da za ljude koji poznaju nekoga ko je odustao od letenja zbog klimatske krize postoji 50 procenata veća verovatnoća da će i oni sami odustati od korišćenja aviona prilikom putovanja. U Kaliforniji je ista studija otkrila da je mnogo veća verovatnoća da će domaćinstva instalirati solarne panele u četvrtima koja ih već imaju.

Izvršite pritisak na Vladu i druge insistucije

Nakon pandemije koronavirusa, vlade širom sveta obavezuju se da će „raditi bolje“, sa mnogim zelenim inicijativama na vrhu liste za akciju.

Da ovo ne bi ostala samo prazna obećanja, od vitalnog je značaja za građane da podstaknu svoje vlade da donesu teške odluke potrebne za suočavanje sa klimatskom krizom. To možete učiniti kroz vršenje pritiska na institucije i kontaktiranje lokalnih političara ili poslanika u Skupštini.

Pridružite se lokalnim ekološkim inicijativama

Zeleni pokreti u Srbiji jačaju, a interesovanje građana za zaštitu životne sredine je sve veće, pokazao je to i nedavno održani Ekološki ustanak.

Istražite lokalne inicijative i pridružite im se u akcijama. Iako verovatno nećete postati globalni fenomen poput Školskog štrajka Grete Tunberg, možete privući pažnju lokalne zajednice i priključiti se svetskim akcijama lokalno.

Kako da razvijemo bolji odnos sa prirodom

Danas oko 55 procenata globalne populacije živi u gradovima, a UN predviđa da će procenat skočiti na skoro 70 odsto tokom narednih 30 godina. Stoga ne čudi što naša veza sa svetom prirode postaje sve disfunkcionalnija.

I ne morate da odete dalje od lokalnog odmorišta kako biste se uverili da je odnos građana prema prirodi u najmanju ruku neodgovoran. Izletišta i popularna turistička mesta u prirodi zatrpana su đubretom koje posetioci ostave za sobom, što dovodi do ozbiljnih posledica po životinjski i biljni svet.

Povežite se sa prirodom i naučite da je cenite

Razumevanje i uvažavanje prirodnog sveta pomaže nam da shvatimo problem u kojem se nalazimo i pomoći će nam da izađemo iz njega.

Neposredne posledice života u svetu koji se brzo menja prisilile su nas da preispitamo svoj odnos sa prirodom, sa većim fokusom na to da je ekologija postala uobičajena u akademskim krugovima, filozofiji, zdravstvu i našoj kulturi.

Smanjite sopstveni uticaj na zagađenje

Mnogi spiskovi koji predlažu kako se najbolje boriti s klimatskom krizom usredsređeni su na odluke o kupovini, poput smanjenja potrošnje mesa, smanjenja broja letova, manje vožnje i upotrebe manje plastike.

Evo liste načina da smanjite svoj lični štetni uticaj na planetu:

Smanjite otpad – Izbegavajte otpad od hrane, smanjite upotrebu plastike i reciklirajte kad god je to moguće.

Smanjite jedenje mesa i mlečnih proizvoda – Proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda odgovorna je za ogromnih 14 procenata globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Šetajte i vozite bicikl više – Pored toga što ćete biti u formi i izbeći saobraćajne gužve, ovakav vid putovanja smanjuje i emisije fosilnih goriva.

Letite manje – Iako nekada neophodno, letenje u avionima je loše za životnu sredinu. Globalna avijacija čini dva procenta globalnih emisija gasova.

Učinite svoj dom efikasnijim – Poboljšanje izolacije, zamena stolarije i korišćenje energetski efikasnih uređaja mogu smanjiti potrošnju energije.

Kupujte polovnu odeću – Modna industrija je jedan od najvećih svetskih zagađivača, koji proizvodi ogromne emisije gasova sa efektom staklene bašte.