Novi izveštaj State of the Climate 2024, koji su zajednički objavili Australijski biro za meteorologiju (BOM) i Organizacija za naučna i industrijska istraživanja (CSIRO) donosi upozoravajuću prognozu o budućnosti klime na globalnom nivou.

Kako globalne temperature nastavljaju da rastu, predviđa se da će ekstremne vremenske prilike – toplotni talasi, suše, poplave i požari – postati sve češći i intenzivniji. U analizi najnovijih klimatskih podataka, stručnjaci naglašavaju da zagrevanje ne samo da destabilizuje postojeće vremenske obrasce već uvodi nove klimatske rizike sa ozbiljnim implikacijama na životne sredine, infrastrukturu i ljudsko zdravlje širom sveta.

Klimatska slika: Globalne temperature i uticaj na vremenske obrasce

Prema nalazima izveštaja, globalna temperatura porasla je za oko 1,5 stepeni od 1910. godine, dok su prosečne temperature okeana od 1900. godine porasle za više od jednog stepena. Dr Karl Braganza iz Biroa za meteorologiju upoređuje trenutnu situaciju sa zdravstvenim stanjem zavisnika, ističući da svet ima ozbiljan „problem zavisnosti od fosilnih goriva” i da je potrebno hitno „odvikavanje.” Braganza ukazuje da postojeće emisije gasova sa efektom staklene bašte već izazivaju nepovratne promene, poput rasta nivoa mora i povećanja temperature mora, što vodi do trajnog narušavanja globalnog klimatskog sistema.

Povišene temperature okeana, kao što primećuje Dr Jaclyn Brown iz CSIRO-a, imaju dalekosežne posledice. Promene u obrascima morskih struja, posebno u Južnom Pacifiku, uzrokuju poremećaje poput ekstrema u padavinama i suša u različitim delovima sveta. U isto vreme, topliji okeani doprinose talasima morskih toplota, što narušava morski ekosistem i izaziva nestanak važnih morskih resursa, poput morskih trava i šuma kelpa.

Ekstremni vremenski uslovi: Toplotni talasi, suše i požari

Prema izveštaju, visoke temperature na kopnu i u okeanima doprinose sve većoj učestalosti toplotnih talasa i suša. Dr Braganza ističe da su toplote opasnije nego ikad, izazivajući više smrtnih slučajeva nego bilo koja druga prirodna nepogoda. „Toplotni talasi postali su tihi ubica,” navodi Braganza, dodajući da ovakvi uslovi narušavaju zdravlje ljudi, dok infrastruktura i ekosistemi trpe ozbiljne posledice. Analiza izveštaja pokazuje da je 2019. godina bila najtoplija u Australiji do sada, dok se osam od devet najtoplijih godina beleži od 2013. godine.

Osim toplotnih talasa, periodi suša i povećane opasnosti od požara postali su uobičajeni širom sveta. Produžena sezona požara postala je pretnja ne samo u Australiji, već i u drugim regionima. Braganza objašnjava da su sušni periodi u Australiji vezani za smanjenje padavina u proleće i jesen, dok su tokom zimskih meseci požari gotovo redovna pojava. Na globalnom nivou, klimatske promene i suše dovode do povećanja opasnosti od šumskih požara, posebno u sušnim regijama Severne Amerike i južne Evrope.

Nivo mora i posledice po obalske zajednice

Jedan od ključnih izazova u izveštaju odnosi se na rast nivoa mora, koji se od 1900. godine povećao za oko 22 centimetra. Ovo je rezultat termalnog širenja vode usled zagrevanja okeana, kao i topljenja leda na Grenlandu i Antarktiku. Braganza upozorava da podizanje nivoa mora nije jednako u svim regionima i da su obalne zajednice posebno ranjive. Na nekim lokacijama dolazi do bržeg porasta nivoa mora, zbog uticaja morskih struja i topografskih specifičnosti.

Klimatska akcija: Smanjenje emisija i tranzicija ka održivim izvorima energije

Iako izveštaj State of the Climate 2024 pruža uznemirujuću sliku klimatske budućnosti, Dr Brown naglašava da hitne mere mogu usporiti najgore posledice. „Naša ekosfera je prilagodljiva, ali brzina ljudski izazvanih klimatskih promena je suviše velika da bi se ekosistemi regenerisali na vreme,” kaže ona. Dr Braganza upozorava da ćemo u narednih sedam godina premašiti klimatski limit postavljen Pariskim sporazumom, ukoliko emisije ostanu na sadašnjem nivou.

Da bi se zagrevanje zadržalo ispod 1,5 stepeni Celzijusa, što bi pomoglo da se spreče ekstremne vremenske posledice, zemlje moraju ubrzati smanjenje emisija i preći na obnovljive izvore energije. Iako su postignuti određeni napreci, Braganza i Brown napominju da globalni sistem još uvek nije na putu ka značajnom smanjenju emisija. Brz odgovor je ključan: ako emisije počnu da opadaju, svet može da produži rok za smanjenje globalnog zagrevanja, ali trenutna dinamika ukazuje na to da se akcija mora ubrzati.godinu služi kao podsetnik da su potrebne brze i odlučne mere kako bi se zaštitila budućnost čovečanstva i ekosistema.