Glečeri, koji služe kao jasni indikatori klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima, smanjili su se za više od pet odsto u proseku od 2000. godine, a taj trend se još ubrzao tokom poslednje decenije.

Studija, objavljena u časopisu Nature, objedinjena je iz niza istraživanja i pruža najopsežniji dosadašnji uvid u stanje glečera. „Područja na kojima su glečeri postojali još od davnina sada gube ove ledene simbole,“ ističe Tyler Sutterley, viši naučni istraživač u Polar Science Centru Univerziteta Vašington, jedan od autora istraživanja koje je sprovedeno u okviru globalnog konsorcijuma stotina naučnika pod nazivom Vežba međupoređenja mase glečera (GlaMBIE).

Ekstremno otapanje glečera dovodi do niza katastrofalnih posledica – ugrožava izvore slatke vode za milione ljudi i doprinosi porastu nivoa mora.

Koliko brzo se glečeri tope?

Od početka 21. veka, glečeri su izgubili preko 6.500 milijardi tona leda, što predstavlja oko 5 odsto ukupne mase – otprilike 270 milijardi tona godišnje. Da bismo to bolje razumeli, glavni autor studije Michael Zemp kaže za BBC da je taj godišnji gubitak leda ekvivalentan ukupnoj potrošnji vode globalne populacije u trajanju od 30 godina, pod uslovom da svaka osoba troši oko tri litra dnevno.

Kako emisije gasova staklene bašte nastavljaju da rastu, proces topljenja se dodatno ubrzava. Istraživači su ustanovili da su, između 2000. i 2011. godine, glečeri gubili u proseku oko 231 milijardi tona leda godišnje, dok je taj broj porastao na 314 milijardi tona godišnje u periodu od 2012. do 2023. godine – što predstavlja ubrzanje od preko trećine. Samo je 2023. godina zabeležila rekordni gubitak od oko 548 milijardi tona.

Istraživači napominju da je gubitak mase glečera za oko 18 odsto veći od onog na Grenlandskoj ledenoj ploči, a više od duplo veći nego što se beleži na Antarktičkoj ledenoj ploči. Alpi, na primer, beleže najbrži gubitak glečera – skoro 40 odsto od 2000. godine, dok su Bliski istok, Novi Zeland i zapadna Severna Amerika takođe zabeležili smanjenje glečera za više od 20 odsto.

Kako topljenje glečera utiče na porast nivoa mora?

Topljenje gotovo 7 triliona tona glečerskog leda od 2000. godine povisilo je nivo mora za skoro 2 centimetra. Ovo otapanje predstavlja drugi po značaju faktor porasta nivoa mora, odmah posle ekspanzije vode usled zagrevanja okeana, što može imati katastrofalne posledice. Profesor Endi Šeperd, šef Odeljenja za geografiju i životnu sredinu na Univerzitetu Northumbria u Velikoj Britaniji, izjavio je za BBC: „Svaki centimetar porasta nivoa mora povećava rizik od poplava za dodatnih 2 miliona ljudi širom planete.“

Prema podacima NASA, globalni nivo mora već je porastao za više od 10 centimetara od 1992. godine, a očekuje se da će u narednim decenijama taj porast biti još izraženiji.

Zbog neizbežnih klimatskih promena, glečeri će nastaviti da se tope i u narednim godinama, čak i ako se preduzmu ambiciozniji napori za usporavanje globalnog zagrevanja, s obzirom na to da sporo reaguju na promene u klimi. Ipak, način na koji čovek odgovori na klimatsku krizu imaće ogroman uticaj na njihovo opstanak. Preduzimanje konkretnih klimatskih mera moglo bi biti presudno – razlika između gubitka četvrtine i gotovo polovine svetskog glečerskog leda, ukoliko se nastavi sa sadašnjim pristupom, ističe studija.

„Svaki desetinki stepena zagrevanja koji uspemo da sprečimo, sačuvaće barem deo glečera i zaštititi nas od ogromnih šteta,“ dodaje profesor Zemp.