Ali Al-Sha’ar, farmer iz južnog dela Libana, iz al-Hebbariye, odbio je da napusti svoju zemlju čak i dok su komšije bežale, a vazdušni udari tresli tlo oko njega.

Gotovo 14 meseci orao je svoja polja u senci rata, dok je udaljena tutnjava eksplozija neprestano podsećala na opasnost, piše Euronews u reportaži iz ratom pogođenog područja. Sada, uz krhko primirje, trenutna pretnja je prošla. Ali njegovi nekada bujni usevi su sprženi – venu pod slojem prašine i krhotina.

Tokom protekle godine, rat je besneo u Libanu između Izraela i Hezbolaha, primirje je stupilo na snagu krajem novembra, nakon neprekidnog izraelskog bombardovanja južnog Libana i Bejruta.

Sukob je dodatno pogoršao već ozbiljnu ekološku krizu u Libanu, koja je posledica godina korupcije i lošeg upravljanja, izazivajući strahove zbog sposobnosti zemlje da zadovolji lokalne potrebe za hranom, navodi Nacionalna novinska agencija Libana (NNA).

Poljoprivreda u ruševinama

Nakon što su Izraelske odbrambene snage (IDF) ispustile hiljade tona municije na jug Libana – uključujući međunarodno zabranjeni beli fosfor – poljoprivredni sektor, koji čini čak 80% lokalnog BDP-a, ostao je devastiran.

Više od 37 sela, farmi i voćnjaka uništeno je tokom sukoba.

„Sezona berbe maslina poklopila se sa eskalacijom sukoba, sprečavajući mnoge ljude da dođu do svojih voćnjaka“, kaže Husein Ismail, bivši predsednik Udruženja vlasnika uljara na jugu.

Čitavi maslinjaci su spaljeni zbog fosfornih i zapaljivih bombi, prema Ismailu, čije udruženje procenjuje gubitak na 80% širom svih regiona.

„Ova stabla će se oporavljati godinama“, dodaje Ismail. „Većina stabala je uništena ili spaljena u selima uz linije fronta, dok su druga prerano izgubila plodove, ostavljajući masline da istrunu.“

U oblastima poput Maimesa, u okrugu Hasbaya, gde se 90% zemljišta koristi za uzgoj maslina, farmeri su ranije ubrali rod zbog straha od eskalacije nasilja, uprkos tome što je područje pošteđeno direktnog bombardovanja.

Prema Wahibu Madiju, predsedniku Poljoprivredne razvojne zadruge u Maimesu, nagla berba prouzrokovala je smanjenje proizvodnje maslinovog ulja za 20%.

Uticaj se proteže i dalje od maslina. Farmeri uz reku Hasbani obradili su samo oko 20% svojih njiva, što je dovelo do dodatnih gubitaka u proizvodnji povrća i voća.

Za farmere poput Al-Sha’ara izazovi su bili neumoljivi.

„Zbog pretnje smo većinu dana radili samo nekoliko sati,“ kaže on. „Na jednoj parceli u Shebaai, prijatelj i ja smo uzgajali karfiol i kupus, ali vazdušni udari su uništili čitav rod. Izgubio sam najmanje 10.000 dolara.“

Njegovi usevi jabuka i trešanja na planini Sadana doživeli su sličnu sudbinu jer je bombardovanje onemogućilo berbu.

Šume Libana pod pretnjom

Ekološke posledice sukoba protežu se dalje od poljoprivrede, zahvatajući šume i ugrožavajući javno zdravlje, što podiže uzbunu među stručnjacima.

Prema Džordžu Metriju, direktoru Programa za zemljište i prirodne resurse na Univerzitetu Balamand, požari izazvani ratom opustošili su hiljade hektara zelenila.

„Naša početna anketa iz 2024. godine pokazuje da je 5.745 hektara spaljeno, uključujući 2.165 hektara šuma i 908 hektara poljoprivrednog zemljišta“, kaže on.

Hala Kalani, predsednica ekološke organizacije IndyACT, opisuje ovu devastaciju kao i „trenutnu i dugoročnu.“

„Više od pet miliona kvadratnih metara šumskog zemljišta, doma jedinstvenog biodiverziteta, spaljeno je. Ovi ekosistemi su vitalni za ublažavanje klimatskih promena i očuvanje života za buduće generacije,“ kaže Kalani.

Šteta na infrastrukturi i ekološko zagađenje dodatno pogoršavaju situaciju, prema Jalalu Helvaniju, direktoru Laboratorije za ekologiju i vodne nauke na Univerzitetu u Libanu. On napominje da je vodna kriza Libana, već gorući problem u mirnodopskim uslovima, „pogoršana“ tokom rata.

Kolaps snabdevanja vodom u Libanu

„Liban nema vodne viškove“, objašnjava Helvani. „Iako primamo značajnu količinu padavina, loše upravljanje vodnim resursima je narušilo našu sposobnost da ih u potpunosti iskoristimo.“

Problemi sa vodom potiču iz decenija loše infrastrukture za skladištenje, što je rezultiralo iscrpljivanjem podzemnih voda, naročito u obalnim područjima. „U ovim regionima, ispumpavanje vode za potrebe rastuće populacije povećalo je nivo saliniteta,“ dodaje Helvani.

Rat je dodatno opteretio ove resurse uništavanjem ključne vodne infrastrukture, uključujući mreže i rezervoare. Toksične hemikalije iz zabranjenog oružja, poput fosfora i olova, zagađuju okolinu dok kiše nose zagađivače dublje u podzemne vode.

„Ekološko zagađenje u Libanu je višestruko, ali zagađenje vode je najopasnije. Ono predstavlja značajan izazov u obezbeđivanju pijaće vode, rehabilitaciji mreža i obnovi infrastrukture, što bi bilo skupo i dugotrajno,“ dodaje Helvani.

On upozorava na nadolazeću društvenu krizu kada se raseljeno stanovništvo vrati u oblasti sa uništenom infrastrukturom i kontaminiranom vodom.

Magla nad Bejrutom

Nadžat Aoun Saliba, poslanica i stručnjakinja za hemiju atmosfere, vodi napore da razume uticaj ratnih zagađivača na javno zdravlje.

„Trenutno sprovodimo studiju na Američkom univerzitetu u Bejrutu koja se fokusira na zagađivače koje proizvode dizel generatori i hemikalije iz municije korišćene tokom sukoba,“ kaže ona, napominjući da generatori, koji se često koriste zbog nedostatka struje, proizvode toksične emisije.

Kombinovane sa krhotinama iz vazdušnih udara i drugim ratnim aktivnostima, ove emisije stvorile su postojanu crnu maglu nad prestonicom.

„To je koktel štetnih čestica poput dioksina, policikličnih ugljovodonika i formaldehida,“ kaže Saliba, napominjući da magla sadrži toksične čestice, teške metale, nusprodukte raketnog goriva i emisije iz sagorevanja plastike i drugih materijala.

Saliba upozorava da produžena izloženost ovim zagađivačima, koja je u nekim oblastima trajala preko pedeset dana, predstavlja ozbiljne zdravstvene rizike. Preporučuje stanovnicima da preduzmu mere predostrožnosti, uključujući skidanje odeće nakon ulaska u kuću, tuširanje i čišćenje prostora sapunom i vodom.

Ministarstvo zaštite životne sredine Libana započelo je uzorkovanje zemljišta kako bi procenilo zagađenje od fosfornih bombi i druge municije, navodi Mohamed Al-Abjad, savetnik ministra.

Iako zimske kiše mogu smanjiti zagađenje vazduha, sistem za praćenje kvaliteta vazduha u zemlji zahteva ponovno pokretanje, cilj koji ministarstvo ostvaruje u saradnji sa Svetskom bankom i UNDP-om.

„Šteta koja je naneta u protekloj godini zahtevaće decenije za oporavak,“ kaže Kalani. „Ekosistemi su poremećeni, šume uništene, a zemlja i voda kontaminirane. Oporavak će zahtevati dugoročne, koordinisane napore za obnovu biodiverziteta, rehabilitaciju poljoprivrednog zemljišta i rešavanje problema zagađenja – izazove koji su dodatno otežani postojećom ekonomskom i infrastrukturnom krizom u Libanu.“