Najviše poslova vezano je za solarnu i vetro industriju navode istraživači.

Ovo istraživanje objavljeno je u trenutku kada radnici “prljavih” industrija širom sveta, uključujući i one u Srbiji, strepe da će prelaskom na čistu energetiku veliki broj ljudi ostati bez posla. Istraživači, ističu da je neophodno obezbediti tranzicioni plan za ove radnike, kako bi oni postali deo zelene industrije.

„Trenutno se procenjuje da 18 miliona ljudi radi u energetskoj industriji – broj koji će se verovatno povećati na 26 miliona ili za preko 50 odsto ako dostignemo naše globalne klimatske ciljeve“, kaže vodeći autor studije Johanes Emerling, ekonomista za zaštitu životne sredine sa Evropskog instituta za ekonomiju i životnu sredinu RFF-CMCC u Italiji.

„Proizvodnja i ugradnja obnovljivih izvora energije potencijalno bi mogli da postanu oko trećina ukupnog broja ovih poslova, za koje se države takođe mogu takmičiti u pogledu lokacije.

Studija koju su sproveli Emerling i kolege prva je zasnovana na sveobuhvatnom skupu podataka iz preko 50 zemalja, uključujući one koje su lideri u proizvodnji fosilnih goriva. Tim je kombinovao ovaj skup podataka sa integrisanim modelom procene da bi napravio projekcije poslova. Model pomaže da se vidi kako razvoj ljudi i društvena opredeljenja utiču jedni na druge. Gotovo sve prethodne analize oslanjale su se na podatke o radnim mestima u zemljama Organizacije za ekonomsko partnerstvo i razvoj (OECD) i generalizovale su rezultate za ostatak sveta koristeći multiplikator.

Prema istraživačkom modelu, od ukupnog broja radnih mesta u 2050. godini 84 odsto bi bilo u sektoru obnovljivih izvora energije, 11 u fosilnim gorivima i 5 u nuklearnom. Iako bi poslovi za vađenje fosilnih goriva, koji čine 80 odsto trenutnih poslova sa fosilnim gorivima, brzo opadali, ti gubici će se nadoknaditi dobitkom na poslovima proizvodnje sunčeve energije i vetra.