Dok temperature beleže rekorde, led nestaje, a suše i poplave postaju deo svakodnevice, pitanje zaštite životne sredine više nije domen budućih generacija. To je izazov našeg vremena.

Ovogodišnja globalna kampanja posvećena je smanjenju upotrebe plastike, pod sloganom “Planet vs. Plastics”. Cilj: eliminacija svih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu do 2030. i postepeno smanjenje proizvodnje plastike za 60% do 2040. godine. To je ambiciozan, ali realan zahtev, u svetlu sve većeg broja studija koje mikroplastiku povezuju sa bolestima srca, plodnošću i zagađenjem okeana.

Klimatska politika na preispitivanju

I dok se naučni konsenzus pojačava, klimatska politika u mnogim delovima sveta ulazi u fazu nesigurnosti. Povratak populističkih lidera, poput Donalda Trampa, koji je već ranije napustio Parisku klimatsku povelju i doveo u pitanje finansiranje zelenih politika, ponovo je aktualizovao pitanje održivosti međunarodnih obaveza.

U Evropi, rast podrške krajnjoj desnici i otpor prema troškovima energetske tranzicije rezultirali su revidiranim verzijama pojedinih klimatskih zakona. Evropski zeleni dogovor, donedavno okosnica strategije Unije, sada se suočava sa političkim otporima, posebno iz poljoprivrednog sektora. Italija je već najavila ublažavanje pojedinih ciljeva, a slični signali dolaze i iz Nemačke.

U isto vreme, izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) iz novembra 2024. pokazuje da trenutne nacionalne politike vode ka zagrevanju od 2,5 do 2,9 stepeni Celzijusa do kraja veka – daleko iznad ciljanih 1,5°C iz Pariskog sporazuma. Ukratko, svet se udaljava od onoga što je sam sebi obećao.

Srbija: između tranzicije i odlaganja

Ni u Srbiji, klimatske promene nisu više teorijska konstrukcija. Tokom 2024. i početka 2025. godine, zemlja se suočila s dužim sušnim periodima, naročito u Vojvodini, što je uticalo na prinose kukuruza i pšenice. Prema Republičkom hidrometeorološkom zavodu, prosečne temperature bile su iznad višegodišnjeg proseka u gotovo svim regionima zemlje, bez dovoljno padavina u ključnim mesecima za setvu.

Zagađenje vazduha ostaje hroničan problem. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2024. i platforme IQAir, nijedno merno mesto u zemlji nije ispunilo nove standarde EU za bezbedan kvalitet vazduha. Beograd, Novi Pazar, Valjevo i Pančevo zabeležili su najviše koncentracije PM čestica. Procene pokazuju da zagađenje godišnje uzrokuje oko 15.000 prevremenih smrti.

Tranzicija u brojevima: između potencijala i realnost

Srbija beleži određene pomake u energetskom sektoru. U 2024. godini, više od 26% električne energije proizvedeno je iz obnovljivih izvora, prvenstveno hidroelektrana. Evropska unija i EBRD su uložile desetine miliona evra u razvoj tržišta biomase, unapređenje daljinskog grejanja i podršku energetskoj efikasnosti u javnom sektoru.

Ipak, najveći izazovi ostaju: termoelektrane na ugalj i dalje čine okosnicu elektroenergetskog sistema, dok zakonski okvir za podršku građanskoj energiji i vetroparkovima i dalje kasni u implementaciji. U nedostatku jasne strategije dekarbonizacije i stabilnih podsticaja, tranzicija ide sporo – i uz povremene političke signale koji nagoveštavaju oprez, a ne odlučnost.

Ekološka pitanja ne smeju ostati na margini

U godini kada se svet preispituje i kada politika koleba, Dan planete Zemlje 2025. nas podseća da pitanja životne sredine ne smeju ostati u senci dnevne politike. Održiva budućnost zahteva više od tehnoloških rešenja – zahteva kulturu odgovornosti, međunarodnu saradnju i hrabrost da se donose odluke koje možda nisu popularne, ali su nužne.

U Srbiji, kao i širom sveta, pitanje više nije da li ćemo se prilagoditi – već kada, kako i po čijoj meri. Odgovori na ta pitanja će, hteli mi to ili ne, oblikovati našu svakodnevicu mnogo duže nego što traje jedan praznik.