Nakon više od decenije sistemskog rada na ozelenjavanju grada, vraćanju reka i močvara, kao i uključivanju građana u donošenje odluka, Breda je proglašena prvim „National Park City“ gradom u EU – i četvrtim u svetu, nakon Londona, Adelajda i Čatanuge.

Titulu je dodelila međunarodna fondacija National Park City Foundation, čime je Breda ušla u mali, ali rastući krug gradova koji urbani razvoj temelje na biodiverzitetu, pristupačnim zelenim površinama i klimatskoj otpornosti.

Više od estetike: Priroda kao infrastruktura

Za razliku od tradicionalnih nacionalnih parkova, „grad-nacionalni park“ nije zaštićena zona, već ideja da priroda treba da bude svuda – u školskim dvorištima, na krovovima, u planiranju saobraćaja. U Bredi to nije puka vizija, već realnost.

Povezano: Finska ulazi u poslednje faze svoje zelene tranzicije

Grad je poslednjih godina uklonio hiljade kvadratnih metara betonskih ploča kako bi napravio mesta za travnjake, cveće i drveće. Nekadašnja industrijska obala pretvorena je u urbano močvarno stanište. Ulice koje su ranije bile beživotne, danas su prepune zajedničkih vrtova i mikro-šuma koje sade đaci.

Danas čak 60% teritorije Brede čine zelene površine, uključujući i jednu od najstarijih šuma u zemlji – Mastbos. Ambicija gradske uprave je da do 2030. Breda postane jedan od najbogatijih gradova u Evropi po prisustvu prirode.

Zajednički grad za sve

Jedan od ključnih razloga za priznanje nije bio samo urbani dizajn, već i – ljudi. Učestvovanje građana u ozelenjavanju grada bilo je presudno: komšije zajedno sade drveće, prave bašte na krovovima, škole otvaraju „divlje učionice“ na otvorenom.

„Ova titula je priznanje hiljadama ljudi koji već godinama svojim malim koracima čine grad boljim“, kaže Joost Barendrecht iz lokalne inicijative Breda Stad in een Park. „I podstrek da se još više njih uključi. Nekad je i običan vrt dovoljan.“

Signal za celu Evropu

Dok klimatske promene i gubitak biodiverziteta sve više pogađaju urbane sredine, gradovi širom Evrope traže nove modele održivosti. Pariz širi zone bez automobila, Kopenhagen gradi otporne sisteme na poplave, a sve više lokalnih samouprava integriše prirodu u gradsko planiranje.

Breda, sada kao prva „National Park City“ u EU, postaje uzor u tome kako se grad ne mora širiti nauštrb prirode – već uz njenu pomoć.

„Ovo nije samo titula. To je poziv na drugačiji način razmišljanja – gde priroda nije luksuz, već temelj zdravog i pravednog grada“, poručuje osnivač pokreta Danijel Rejven-Elison.