Analiza: Izveštavanje srpskih medija o zaštiti životne sredine

Analiza: Izveštavanje srpskih medija o zaštiti životne sredine
Foto: Ekologika

Portal Klima 101 sproveo je opsežno istraživanje o izveštavanju srpskih mejnstrim medija u oblastima ekologije i zaštite životne sredine.

Istraživanjem su obuhvaćeni portali N1, Blic, Danas i B92. Praćeno je njihovo izveštavanje u periodu od 01.01.2018. – 31.05.2021. godine.

Kako navode iz Klima 101 u opsegu od 41 meseca, proveravali su kako mediji izveštavaju po pitanju termina: klimatskih promena, globalnog zagrevanja, zagađenja vazduha, požara i deforestacije. U istraživanju su pratili broj tekstova koji je posvećen analiziranju, ali i izveštavanju o ovim terminima u navedenom vremenskom periodu.

Klima 101 podseća da u Srbiji postoji nekoliko portala EkoBlog, Balkan Green Energy News, Energetski portal koji se poput bave prevashodno analiziranjem i izveštavanjem u oblastima klimatskih promena, životne sredine, energetike i drugim povezanim temama. Njihov značaj je svakako velik jer predstavljaju mogućnost da se čitaoci upoznaju sa dubljim i ekspertskim analizama koje nisu u tolikoj meri karakteristične za mainstream portale. S druge strane posebni odeljci za životnu sredinu, još uvek se nisu izdvojili kao nešto preterano interesantno u vodećim sprskim medijima, te se se ove teme uglavnom nalaze u odeljcima Život, Društvo i Nauka i tehnologija.

Rezultati istraživanje pokazuju da postoji trend uvećanja broja objava odnosno izveštavanja o pitanjima klimatskih promena i životne sredine u radu četiri portala. Kao i da je iz godine u godinu primećen rast broja članaka o ovim temama

Izveštavanje o klimatskim promenama

U poslednjih nekoliko godina došlo je do promene. Jedan od razloga za to jeste sve veći globalni značaj ovog pitanja, ali i rast interesovanja u Srbiji za ekološke probleme generalno.

Kada se govori o samom broju tekstova primetan je trend rasta u analiziranom periodu. Naime, iako se i tokom 2018. godine izveštavalo o ovoj temi, broj članaka se u narednim godinama samo uvećavao, što je svakako značajno za informisanje građana, kao i podizanje svesti o ovoj temi. Najviše se govorilo o negativnom uticaju koji klimatske promene imaju po planetu i građane. Takođe pisalo se i o uticaju na biljni i životnjski svet, ali i o promenama u načinu života i posledicama koje će nas sustići ako se ne reaguje na probleme. Teme tekstova su i klimatski samiti, ali i kreativna rešenja pomoću kojih se daju doprinosi rešavanju gorućeg globalnog problema.

Kada se govori o topljenju leda, tekstovi su uglavnom posvećeni santama leda, glečerima, njihovom odvajanju i topljenju, ali i negativnim dešavanjima na oba pola. Značajno kada je ovo izveštavanje u pitanju jeste što se ova tema stavlja u kontekst klimatskih promena, te se analizira uticaj ljudskog faktora na porasta temperature i negativno delovanje na lednike. Pored izveštavanja o topljenju leda na polovima, tekstovi obrađuju i druge delove sveta, poput Sibira, Himalaja, Čilea itd.

Domaći mediji redovno izveštavaju o toplotnim talasima koji se dešavaju u regionu, ali i globalno, međutim primetno je da za razliku od topljenja leda, toplotne talase ne povezuju često sa posledicama klimatskih promena.

Termin globalno zagrevanje je pristutan u medijima u Srbiji, međutim u poslednje tri godine nema velike razlike u broju objavljenih članaka koji u naslovu sadrže ovaj termin. Razlog za to bi mogla da bude činjenica da se u medijima sada mnogo češće koristi izraz klimatske promene, te da zato kod njega ne beležimo porast koji je vidljiv u slučaju ostalih termina. Ono što je takođe zajedničko za pretrage globalnog zagrevanja, ali i topljenja leda jeste izveštavanje o ugroženim žvotinjskim vrstama. Na konto toga mediji pišu o sve većem pomoru životinja usled klimatskih promena, ali i o nedostatku hrane i sve izraženijim promenama u izgledu samih ekosistema.

Požari i deforestacija

Sezone požara su poslednjih godina nažalost postale još intenzivnije, tako da su vremenom postale deo standardnog dešavanja na koje smo skoro pa i navikli. Očekivano, analiza je pokazala rast izveštavanja, odnosno da je najveći broj tekstova zabeležen tokom 2019. i 2020. godine kada su besneli požari u Australiji, Amazoniji, Kaliforniji i Sibiru. U poslednjoj godini analize, tekućoj 2021. skoro i da nema članaka, što je posledica srećnih okolnosti manjeg broja požara u dosadašnjem delu godine. Pored pomenutih požara o kojima se puno izveštavalo na globalnom nivou pojedini portali su dosta pisali i o požarima u Srbiji i regionu.

Povezano sa požarima jeste i pitanje deforestacije. O ovom pitanju je naspram požara, daleko manje pisano. Iako ne možemo govoriti o nekom velikom trendu rasta ili pada u izveštavanju, zanimljivo je istaći da najveći broj tekstova prati dešavanja sa sečama u Amazoniji i odnosom tamošnjeg predsednika Žaira Bolsonara po tom pitanju. Sa domaćeg terena, najviše se govorilo o seči u Košutnjaku i planovima za tamošnju gradnju, i povezivanjem ove teme sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem.

Zagađenje vazduha

Istraživanje je pokazalo da je zagađenje vadzuha ekološka tema broj jedan. U datom vremenskom opsegu u kojem je analizirano medijsko izveštavanje primetno je u sva četiri medija uvećanje izveštavanja o problemima zagađenja vazduha. To se najbolje vidi po tome što je tokom 2018. o ovom problemu izveštavano, ali ni blizu kao u narednim godinama. Tako je primera radi došlo do petostrukog, pa čak i desetostrukog uvećanja u slučaju pojedinih portala. O zagađenju vazduha se najviše piše u kontekstu Zapadnog Balkana. Najveći broj tekstova se odnosi na gradove poput Beograda, Sarajeva, Skoplja, Bora, ali i mnogih drugih.

Više tekstova, manjak novinara

Iz date analize se može zaključiti da se o pitanjima klimatskih promena i zaštite životne sredine sve više izveštava u Srbiji. Međutim, mora se istaći i da je početna pozicija bila prilično niska, odnosno da do skoro nismo mogli tako puno da čujemo o ovim temama u domaćim medijima.

Autori izveštaja ističu da je pohvalno to što su mediji prepoznali klimatske promene kao važnu temu za izveštavanje, ali i da je primetno i da se većina članaka zasniva na agencijskim vestima koja prenose pisanja globalnih medija.

“Broj domaćih novinara koji se specijalizuju za ove teme još uvek nije visok, ali očekujemo da se u narednom periodu pojavi sve veći broj novinara koji se na ozbiljnom nivou bave temama zaštite životne sredine i klimatskih promena”.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap