Oko 100 miliona od procenjenih 120 miliona dece rođene 2020. godine suočiće se sa „neviđenim“ izlaganjem ekstremnim vrućinama, ako svet ostane pri trenutnim klimatskim planovima.

To pokazuje novi izveštaj međunarodne humanitarne organizacije Save the Children, koji ukazuje na ogromnu razliku koju bi moglo da napravi pridržavanje globalno dogovorenog cilja ograničenja zagrevanja na 1,5°C u odnosu na predindustrijski period.

Gotovo deset godina nakon što je Pariskim sporazumom ovaj cilj i formalizovan, klimatske politike država vode nas ka prosečnom porastu temperature od 2,7°C. Budući da se čak ni ti ciljevi ne ostvaruju, svet se trenutno kreće ka zagrevanju od oko 3,1°C.

„Deca širom sveta prisiljena su da nose teret krize za koju nisu odgovorna“, kaže Inger Ašing, izvršna direktorka organizacije Save the Children International. „Opasna vrućina ugrožava njihovo zdravlje i obrazovanje; cikloni razaraju njihove domove i škole; dugotrajne suše uništavaju useve i prazne tanjire.

„Uprkos svakodnevnim katastrofama koje ih pogađaju, deca nas mole da ne okrećemo glavu.“

Izveštaj, koji su objavili organizacija Save the Children i istraživači sa Univerziteta Vrije u Briselu, pokazuje da bi dostizanje cilja od 1,5°C smanjilo broj današnjih petogodišnjaka pogođenih ekstremnim vrućinama na 62 miliona – što je 38 miliona manje. To je gotovo trećina dece tog uzrasta.

Kako globalno zagrevanje utiče na decu?

Toplotni talasi nesrazmerno ugrožavaju zdravlje male dece, povećavajući rizik od dehidracije, respiratornih bolesti, pa čak i smrtnosti. Ekstremna vrućina takođe remeti pristup hrani i vodi za piće i dovodi do zatvaranja škola – kao što se desilo ranije ove godine u Južnom Sudanu, kada su neki učenici kolabirali u učionicama.

Ako se svet zadrži na sadašnjim nacionalnim klimatskim politikama – koje vode ka porastu temperature od 2,7°C do 2100. godine – čak će i odrasli rođeni 1960. godine iskusiti toplotne talase kakvi nikada nisu zabeleženi, u Americi, Africi, na Bliskom istoku i u Australiji.

Deca rođena 2020. godine u svim regionima sveta biće izložena neviđenim toplotnim talasima.

Istraživači definišu „neviđeno“ izlaganje kao ono što bi u svetu bez klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem imalo manje od jedne šanse u 10.000 da se dogodi tokom života jedne osobe.

Postizanje cilja od 1,5°C zaštitilo bi milione dece rođene 2020. godine i od drugih najtežih klimatskih posledica – uključujući propadanje useva, poplave, tropske ciklone, suše i požare.

Šta deca kažu o klimatskoj krizi?

Šesnaestogodišnja Denize (nije pravo ime) i njena porodica bile su primorane da napuste svoj dom u Brazilu prošle godine, kada su zemlju pogodile najgore poplave u poslednjih 80 godina.

Njihov dom, uključujući Denizin sobu, teško je oštećen, a ona nije išla u školu skoro dva meseca.
„To me jako pogodilo, i psihički i akademski“, kaže Denize. „Bilo je jako teško nadoknaditi ocene da bih završila srednju školu, posebno u državnoj školi. Ocene su mi značajno pale nakon poplava.“

Deca pogođena nejednakošću i ona u zemljama sa niskim i srednjim prihodima najviše su izložena klimatskim ekstremima. Njihove porodice imaju manje kapaciteta da se nose sa posledicama, a sama deca su već pod većim rizikom od bolesti koje se prenose vodom i insektima, kao i od gladi i neuhranjenosti.

Haruka, takođe šesnaestogodišnjakinja, iz Vanuatua, nedavno je doživela tri najteža tipa ciklona u samo jednoj godini.

„Cikloni su zastrašujući. Meni svake godine unište dom – više i ne pokušavamo da popravimo krov“, kaže ona.
„Poslednjih godina svedočim stalnom razaranju i neprekidnoj obnovi. Taj začarani krug postao je naša realnost. Većina ljudi ni ne zna da ovo nije samo priroda – mi trpimo posledice krize koju nismo izazvali.“

Prema izveštaju, oko pet miliona dece rođene 2020. godine izbeglo bi neviđeno izlaganje tropskim ciklonima tokom života ako svet uspe da ograniči porast temperature na 1,5°C umesto 2,7°C. Sličan broj dece izbegao bi i izlaganje neviđenim poplavama reka.

Kako staviti decu u centar klimatske politike?

„Ova nova istraživanja pokazuju da još uvek postoji nada, ali samo ako hitno i ambiciozno delujemo kako bismo ograničili zagrevanje na 1,5°C i stavili decu u središte odgovora na klimatske promene, na svim nivoima“, poručuje Inger Ašing.

Organizacija Save the Children poziva na brzo ukidanje upotrebe fosilnih goriva, uz vodeću ulogu bogatih zemalja i onih sa najvećim istorijskim emisijama.

Takođe traže i značajnu promenu u načinu finansiranja adaptacije i nadoknade štete od klimatskih posledica, uz novo finansiranje koje bi prioritetno obuhvatilo usluge ključne za decu – kao što su zdravlje i ishrana, voda i sanitarne usluge (WASH), obrazovanje, zaštita i socijalna podrška.

Deca moraju biti u središtu međunarodnih klimatskih planova, dodaje organizacija, uključujući i nova nacionalno utvrđena doprinosa (NDC), koji su planirani za ovu godinu.