Istraživanje koje je predvodio Univerzitet u Bristolu, objavljeno u Nature Communications, pokazuje da ekstremne vrućine bez presedana u kombinaciji sa socioekonomskom ranjivošću stavljaju određene regione, kao što su Avganistan, Papua Nova Gvineja i Centralna Evropa, u veliku opasnost.
Zemlje koje tek treba da dožive najintenzivnije toplotne talase često su posebno osetljive, jer se mere prilagođavanja često uvode tek nakon događaja. Visoke šanse za rekordne temperature, rastuća populacija i ograničena zdravstvena zaštita i snabdevanje energijom povećavaju rizike.
Peking i Centralna Amerika su takođe na listi žarišta.
U svetlu ovog otkrića, istraživači pozivaju kreatore politika u žarišnim regionima da razmotre relevantne akcione planove za smanjenje rizika od smrti i povezanih šteta od klimatskih ekstrema.
Vodeća autorka, klimatska naučnica dr Viki Tompson sa Instituta za životnu sredinu Univerziteta u Bristolu, rekla je: „Kako se toplotni talasi javljaju sve češće, moramo da budemo bolje pripremljeni. Identifikujemo regione koji su možda imali sreće do sada – neki od ovih regioni imaju brzo rastuće stanovništvo, neki su nacije u razvoju, neki su već veoma vrući. Moramo da pitamo da li su akcioni planovi za ove oblasti dobri.”
Istraživači su koristili statistiku ekstremne vrednosti – metod za procenu perioda povratka retkih događaja – i velike skupove podataka iz klimatskih modela i posmatranja kako bi odredili regione na globalnom nivou gde će temperaturni rekordi najverovatnije biti oboreni u najkraćem mogućem roku, a zajednice su stoga u najvećoj opasnosti od ekstremne vrućinu.
Istraživači su takođe upozorili da se statistički neverovatni ekstremi, kada su trenutni rekordi oboreni marginama koje su izgledale nemoguće dok se nisu dogodile, mogu dogoditi bilo gde. Utvrđeno je da su se ovi malo verovatni događaji dogodili u skoro trećini (31%) procenjenih regiona u kojima su posmatranja smatrana dovoljno pouzdanim između 1959. i 2021. godine, kao što je toplotni talas zapadne Severne Amerike 2021.
Koautor Den Mičhel, profesor atmosferskih nauka na Institutu za životnu sredinu Univerziteta Bristol, rekao je: “Priprema spašava živote. Videli smo da su neki od najneočekivanijih toplotnih talasa širom sveta doveli do smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom u desetinama hiljada. U ovoj studiji pokazujemo da se takvi događaji koji obaraju rekorde mogu dogoditi bilo gde. Vlade širom sveta moraju da budu spremne.”
Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom izazivaju povećanje učestalosti, intenziteta i trajanja toplotnih talasa, koji imaju potencijal da dovedu do više hiljada smrtnih slučajeva širom sveta.
Poboljšanje našeg razumevanja toga gde društvo možda nije spremno za klimatske ekstreme može pomoći da se daju prioritet ublažavanju u najugroženijim regionima, navode autori sa Univerziteta u Bristolu koji je 2019. godine postao prvi univerzitet u Velikoj Britaniji koji je proglasio klimatsku vanrednu situaciju.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *