Globalna cena šećera skočila je na najviši nivo od 2011. godine zbog niskih stopa proizvodnje iz Indije, koja je doživela ekstremno sušni period koji je ugrozio useve, i Tajlanda, koji se suočava s ozbiljnom sušom. Ove dve zemlje su najveći izvoznici šećera, nakon Brazila.

Rastuće globalne temperature – 2023. se očekuje da će biti potvrđena kao najtoplija godina ikada zabeležena – podstiču suše i druge ekstremne vremenske prilike koje utiču na prinose hrane, uključujući i šećer. Ovo poskupljenje već počinje da se odražava na cene čokolade, slatkiša i drugih deserta.

Potrošači u SAD su videli rast cena šećera i slatkiša za 8,9% u 2023. godini, a očekuje se porast od 5,6% ove godine, prema Ministarstvu poljoprivrede SAD-a, što je znatno iznad istorijskih proseka. U novembru je Mondelēz, poslovni div čiji portfolio uključuje Cadbury, Oreo i Toblerone među svojim brendovima, upozorio na povećanje cena svojih proizvoda.

Problemi u proizvodnji šećera pogoršani su pretnjom izvoznih ograničenja od strane zemalja proizvođača šećera, kako bi održale sopstvene zalihe ove robe, i uskim grlima na brazilskim lukama koja su blokirala izvoz.

Cena i uvoz šećera u SAD su pogođeni različitim propisima, što znači da će posledice visokih cena šećera biti manje nego u nekim drugim zemljama. Posledice će se najviše osetiti u zemljama u razvoju i kod poljoprivrednika koji se bave subsistencijom, prema rečima Josefa Glaubera, višeg naučnog saradnika na Institutu za istraživanje politike hrane.

“Neosporno je da su cene šećera vrlo, vrlo visoke i ostaće visoke dok ne vidimo prestanak El Ninja”, rekao je Glauber, aludirajući na periodični klimatski događaj koji će dodatno ubrzati globalne temperature ove godine.

“Pitanje je pristupačnosti. U SAD-u i drugim zemljama visokih prihoda, doći će do povećanja troškova hrane koji će se osetiti u domaćinstvima, posebno siromašnijim domaćinstvima, ali je to drugačija priča za zemlje gde 40% rashoda otpada na hranu, tu će dramatično uticati.

“Postoji zabrinutost zbog uticaja klimatskih promena u dugom roku na kretanje područja za uzgoj i veće nestabilnosti cena stvari poput pirinča i šećera.”

Studije su pokazale da će globalno zagrevanje ozbiljno ometati sposobnost zemalja poput Kine da uzgajaju pirinač u sadašnjim količinama, dok su istraživači otkrili da bi globalna proizvodnja kukuruza mogla pasti za 24% do 2030. Promene u temperaturnim i padavinama obrascima, s druge strane, mogle bi pomoći nekim drugim usevima, poput pšenice, da uspevaju na mestima kao što su Rusija i Kanada, gde je trenutno suviše hladno za uzgoj.

Ukupno gledano, svetska inflacija hrane mogla bi dostići čak 3% godišnje do 2030. godine zbog klimatske krize, ako se ne preduzmu ozbiljni adaptacioni radovi, navodi se u radnom dokumentu Evropske centralne banke objavljenom prošle godine.

Trenutni šok cena šećera podseća da će morati da se odbace prethodna pretpostavljena stanja o proizvodnji hrane, upozorio je Vagner.

“Naši usevi su suštinski optimizovani za vreme koje je bilo u poslednjih 10.000 godina – relativno stabilnu klimu koju sada napuštamo”, rekao je. “Napuštamo ovaj opseg temperature, i to će vršiti pritisak na dostupnost i cenu hrane.

“Neki od glavnih useva hrane neće opadati linearno s povećanjem temperatura – oni će pasti niz liticu zbog ekstremnih vremenskih uslova. Manje me brine to što veliki prehrambeni konglomerat čini Oreo skupljim, a više sam zabrinut za potrošače koji žive na marginama i siromašne poljoprivrednike kojima će životi i sredstva za život biti uništeni”, zaključuje Vagner