Globalni klimatski sporazum postignut je na samitu COP26 u Glazgovu.
Sporazum ima za cilj sprečavanje opasnih klimatskih promena, međutim aktivisti upozoravaju da dogovorene akcije nisu ni izbliza dovoljne kako bi se ograničilo zagrevanje planete na 1,5 Celzijusa.
Sporazum je rezultat dvonedeljnih pregovora, koji je trebalo da budu završeni u petak. Međutim produženi su za dan kako bi se uravnotežili zahtevi zemalja koje su najviše izložene klimatskim promenama, velikih industrijskih sila i onih čije je korišćenje ili izvoz fosilnih goriva ključno za njihov ekonomski razvoj.
„Ovo je trenutak istine za našu planetu“, rekao je predsedavajuću Cop26 Alok Šarma u zadnjim satima konferencije, obraćajući se delegatima. „Svet želi da preuzmemo rizik… Zajedno ćemo ili uspeti ili propasti”.
Šta sve (ne)donosi sporazum
Klimatski pakt iz Glazgova je prvi klimatski sporazum koji eksplicitno planira smanjenje uglja, najgoreg fosilnog goriva sa efektom staklene bašte. Sporazum takođe zahteva hitnije smanjenje emisija i obećava više novca za zemlje u razvoju – kako bi im se pomoglo da se prilagode klimatskim uticajima.
Posvećenost postepenom izbacivanju uglja koja je bila uključena u ranije nacrte pregovora izazvala je negodovanje Indije i Klime.
Indijski ministar klime Bhupender Jadav upitao je kako zemlje u razvoju mogu da obećaju da će postepeno ukinuti subvencije za ugalj i fosilna goriva kada „još moraju da se bave svojim razvojnim programima i iskorenjivanjem siromaštva“.
Na kraju, zemlje su se složile da „postupno umanje“ ugalj, a ne da ga „postupno ukinu“, što je izazvalo razočarenje ne samo klimatskih aktivista već i dela učesnika samita. Šarma rekao je da mu je “veoma žao” zbog toga kako su se događaji odvijali.
“Planeta visi o koncu”
On se borio sa suzama kada je rekao delegatima da je od vitalnog značaja da se zaštiti sporazum u celini.
Britanski premijer Boris Džonson rekao je da se nada da će se svet “ogledati na Cop26 u Glazgovu kao na početak kraja klimatskih promena”.
“Ima još mnogo toga da se uradi u narednim godinama. Ali današnji sporazum je veliki korak napred i, što je kritično, imamo prvi međunarodni sporazum o postepenom smanjivanju uglja i mapu puta za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni”, rekao je.
U međuvremenu, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da planeta “visi o koncu”. „Još uvek kucamo na vrata klimatske katastrofe… vreme je da pređemo u hitni režim – ili će naše šanse da dostignemo neto nulu same biti ravne nuli.
Kao deo sporazuma, zemlje će se sastati sledeće godine kako bi obećale dalje veliko smanjenje ugljenika u cilju postizanja cilja od 1,5 C. Trenutna obećanja, ako se ispune, ograničiće globalno zagrevanje samo na oko 2,4C.
Ako globalne temperature porastu za više od 1,5 stepeni, naučnici kažu da će Zemlja verovatno doživeti ozbiljne posledice, kao što će milioni ljudi biti izloženi ekstremnoj toploti.
„Želeli bismo da izrazimo naše duboko razočaranje što je jezik oko kojeg smo se dogovorili, o subvencijama za ugalj i fosilna goriva, dodatno razvodnjen,“ rekla je švajcarska ministarka životne sredine Simoneta Sommaruga. „Ovo nas neće približiti temperaturi od 1,5 stepeni Celzijusa, več će otežati dostizanje cilja.
Novac za siromašne – problem za bogate
Finansije su bile sporno pitanje tokom konferencije. Obećanje bogatih zemalja da će privredama u razvoju davati 100 milijardi dolara godišnje, dato 2009, trebalo je da bude ispunjeno do 2020. Međutim, rok je probijen.
Ovo obećanje dizajnirano je da pomogne zemljama u razvoju da se prilagode klimatskim efektima i pređu na čistu energiju. U nastojanju da smekša nezadovoljne delegate, Šarma je rekao da će oko 500 milijardi dolara biti mobilisano do 2025.
Ali siromašnije zemlje su tokom sastanka pozivale na finansiranje kroz princip gubitka i štete – ideju da bi bogatije zemlje trebalo da nadoknade siromašnima za efekte klimatskih promena kojima nisu u stanju da se prilagode, a koje suu velikoj meri izazvale.
Nepostizanje ovog dogovora je bilo jedno od velikih razočarenja konferencije za mnoge delegacije. Uprkos njihovom nezadovoljstvu, nekoliko zemalja koje su imale koristi podržalo je sporazum na osnovu toga da će se razgovori o gubitku i šteti nastaviti.
Delegacije koje su se zalagale za veći napredak po ovom pitanju uključivale su zemalje Afrike, kao što su Gvineja i Kenija, kao i iz latinoameričke države, male ostrvskih teritorije i države u Aziji poput Filipina.
“Potpuna izdaja”
Koalicija Cop26, grupa nekih od najvećih svetskih ekoloških organizacija i civilnog društva, izdala je oštru izjavu o ishodu samita.
Portparol Asad Rehman, koji je održao burni govor u konferencijskom centru u okviru završne plenarne sednice, rekao je:
“Ovaj sporazum je potpuna izdaja naroda. To su šuplje reči o klimatskoj vanrednoj situaciji iz najbogatijih zemalja, uz potpuno zanemarivanje nauke i pravde. Britanska vlada je skrenula sa kursa”.
On je dodao da su bogate države odbile da “učine svoj deo, uz još praznih reči o klimatskim finansijama”, te da su okrenule leđa najsiromašnijima koji se suočavaju sa krizom Covida u kombinaciji sa ekonomskim i klimatskim aparthejdom – a sve to izazvano akcijama najbogatijih.
„Nemoralno je da bogati sede tamo i pričaju o svojoj budućoj deci i unucima, kada deca juga sada pate. Ovaj COP nije uspeo da održi cilj od 1,5C u životu, i postavio nas je na put do 2,5C”, neaveo je Rehman.
„Na Cop26, najbogatiji su dobili ono zbog čega su došli, a najsiromašniji odlaze bez ičega. Ljudi se dižu širom sveta da pozovu naše vlade i korporacije na odgovornost – i nateraju ih da deluju.”
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *