Istraživači sa Univerziteta u Kenterberiju na Novom Zelandu prikupili su uzorke sa 19 lokacija na Antarktiku i svaki je sadržao sitne plastične fragmente.

Mikroplastika potiče od erozije plastičnih materijala i manja je od zrna pirinča – ponekad čak i nevidljiva golim okom. Istraživači su pronašli u proseku 29 čestica po litru otopljenog snega.

Identifikovali su 13 različitih vrsta plastike, a najčešći je bio polietilen tereftalat (PET), koji se uglavnom koristi u flašama bezalkoholnih pića i odeći. PET je pronađen u 79% uzoraka.

Odakle dolazi mikroplastika?

„Najverovatniji izvor mikroplastike u vazduhu su lokalne naučno-istraživačke stanice“, napisao je istraživač Aleks Aves u časopisu Criosphere. „Međutim, modeliranje pokazuje da je njihovo poreklo moglo biti udaljeno do 6.000 km“.

Prethodne studije su otkrile zagađenje mikroplastikom u antarktičkom morskom ledu i površinskoj vodi, ali ovo je prvi prijavljeni slučaj u svežem snegu.

Velika studija objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences prošle godine kaže da se mikroplastika spiralno širi širom sveta, često transportovana prašinom, vetrom i okeanskim strujama.

2020. istraživači su pronašli mikroplastiku u blizini vrha Mont Everesta. Takođe su pronađeni u dubokim okeanima.

Zašto je novo otkriće zabrinjavajuće?

Ovaj oblik zagađenja može imati kako lokalne tako i šire efekte.

„Mikroplastika može imati štetne materije zalepljene na površini, kao što su teški metali, alge“, kaže Laura Revel, vanredna profesorka na Univerzitetu Kenterberi.

Stručnjaci takođe kažu da ljudi udišu i unose mikroplastiku putem vazduha, vode i hrane.

Nije rađeno mnogo istraživanja o njihovom uticaju na ljudsko zdravlje. Međutim, istraživanje Medicinskog fakulteta Hal Jork i Univerziteta Hal prošle godine pokazalo je da visoki nivoi progutane mikroplastike u ljudskom telu imaju potencijal da izazovu štetne efekte, uključujući smrt ćelija i alergijske reakcije.

Mikroplastika i klimatske promene

Mikroplastika takođe može da poveća uticaj globalnog zagrevanja.

Snežna polja, ledene kape i glečeri širom sveta već se brzo tope. Naučnici kažu da mikroplastika tamne boje taložena na ovim lokacijama može da pogorša stvari apsorbujući sunčevu svetlost i pojačavajući lokalno zagrevanje.

Čisti snežni pokrivači, ledena polja i glečeri mogu da reflektuju veliki deo sunčeve svetlosti, ali druge zagađujuće čestice, poput crnog ugljenika, takođe su pronađene na ledenim poljima i glečerima Himalaja – i naučnici kažu da one ubrzavaju topljenje ovih masiva.

Glečeri koji se brzo tope na planinskim vencima u različitim delovima sveta sve više postaju opasni, što dovodi do klizišta i lavina i izazivajući izbijanje glacijalnih jezera iz korita.

Brzo proređivanje i povlačenje glečera takođe predstavlja pretnju za snabdevanje vodom i poljoprivredu u planinskim regionima širom sveta.