Kako piše Blumberg, otkako su uvedena pre tri godine, ova ograničenja koštaju vozače automobila na dizel i benzin čak 27,50 funti (30,72 dolara) dnevno za ulazak u centar Londona. Broj registrovanih potpuno električnih vozila se u tom periodu povećao više od četiri puta. Udeo dizel automobila je opao za više od četvrtine.

Iako su direktna poređenja između gradova teška, postoje naznake da su londonske putarine uspele da pojačaju tranziciju električnih vozila. Uber, najveća svetska taksi kompanija, sada obavlja veći udeo putovanja električnim vozilima u Londonu nego u bilo kom drugom većem gradu. Putevi su takođe kvantitativno prilagođeniji automobilima sa utikačem: više od 260 punjača se dodaje u proseku svakog meseca, prema podacima Melani Šaflbotam, suosnivača Zap-Map-a, popularne aplikacije za pronalaženje mesta za punjenje.

Što je najvažnije, kvalitet vazduha u Londonu – koji je bio daleko gori od gradova uporedive veličine poput Njujorka i Madrida u 2017. – sada je jednak njima.

„Za mene je to lično pitanje“, kaže gradonačelnik Londona Sadik Kan. 2014. godine, nedugo nakon završetka Londonskog maratona, dijagnostikovana mu je astma, a za koju krivi zagađenje. „Nisam znao ništa o ovom skrivenom ubici“, kaže on. „Nije kao Veliki smog 1950-ih, ne možete videti stvari kao što su čestice. Ali ja sam trčao po putevima, zapravo sam udisao otrov.”

Pokušaj Londona da odbaci dizel automobile

Borba Londona protiv isparenja automobila ima dugu istoriju koja prethodi Kanovom mandatu. Godine 2003. grad je uveo revolucionarnu naknadu za zagađenje – taksu od 5 funti za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem koja ulaze u centar grada. Nezadovoljan svojim rezultatima, Khan je 2019. predstavio dodatnu dnevnu naplatu od 12,50 funti za starija vozila sa većim emisijama. Kontrolni okrug, koji se sada zove Ultra Low Emission Zone (ULEZ), proširen je u oktobru 2021. da pokrije površinu 18 puta veću od površine centralnog Londona za naplatu zagušenja.

Sprovođenje se zasniva na deklarisanim emisijama iz vozila, a ne na njegovoj starosti. Ali standardi auto industrije su se generalno poboljšali tokom vremena. To znači da automobili na benzin i dizel koji su registrovani kod britanske agencije za licenciranje vozila nakon 2005. odnosno 2015. godine imaju tendenciju da ispunjavaju ULEZ standarde. Dakle, pravila nisu samo povećala broj električnih vozila – već su i automobile sa unutrašnjim sagorevanjem na putu učinili mnogo čistijim. Prema podacima Gradske kuće, šest meseci nakon proširenja ULEZ-a, oko 44.000 manje dizel vozila ulazilo je u zonu svakog dana, u poređenju sa nedeljama pre uvođenja nove zone.

Stvaranje ULEZ-a bilo je bez presedana po obimu i politički kontroverzan. „Moji savetnici su bili veoma nervozni“, kaže Kan, koji je prošle godine izabran za drugi mandat. Sve što zvuči kao novi porez nikada neće biti popularno. Vozači su već osećali posledice naplate zagušenja u centralnom Londonu (koja sada iznosi 15 funti). Dodatna ULEZ taksa od 12,50 funti znači da bi neki vozači koji putuju u centralni London mogli da plate čak 27,50 funti (30 dolara) za dan.

Ipak, ove visoke naknade pomogle su da se podstakne bum novih vlasnika električnih vozila širom prestonice. „Voleo bih da mahnem svojom zelenom zastavom i kažem ‘Da, ja sam eko ratnik’, ali moj prelazak na električnu energiju u početku je bio zbog novca,” kaže Čarli Holding, vozač Ubera koji je sada zagovornik električnih vozila u kompaniji .

U 2019. Uber je imao jedva 100 električnih vozila u Londonu. Od trećeg kvartala ove godine, ima više od 7.000 koji obavljaju 15% vožnje po gradu na svom servisu. Kris Huk, Uberov šef globalne strategije održivosti, veruje da je gradska politika bila ključna u promovisanju ove promene – posebno promene pravila iz oktobra 2021. koja je pooštrila naplatu zagušenja tako da su izuzeta samo potpuno električna vozila.

„Nijedan od drugih većih gradova u kojima poslujemo nema ekvivalent zone naplate zagušenja“, kaže on. „Ne postoji ekvivalent tome u Njujorku – uprkos mnogo godina pokušaja sa strane nekih ljudi – ili u San Francisku ili Sidneju.

Zašto je zagađenje vazduha problem?

Drugi gradovi sa sopstvenim šemama cena zagušenja uče iz primera Londona. I postoje slabosti u pristupu Londona. Automobili koji izbacuju izduvne gasove i dalje mogu besplatno da lutaju u mnogim delovima grada, što za neke stvara frustraciju.

„Uvek možete osetiti zagađenje“, kaže Ines Galan, 30, dadilja koja govori sa ivice malog igrališta u zapadnom Londonu dok automobili prolaze. “Čak i kada dođete kući, mirišete na zagađenje.”

Iako se pretvaranje grada u šampiona električnih vozila moglo posmatrati kao pobeda u zelenoj politici za Khana, gradonačelnik verovatno nije imao izbora osim da deluje. Opasnosti od azot-dioksida i čestica privukle su pažnju britanske javnosti pre dve godine kada je mrtvozornik presudio, u značajnom slučaju, da je devetogodišnja Ela Adu Kisi-Debra umrla 2013. od zagađenja vazduha. Godine života pored jako zagađenog londonskog Južnog kružnog puta fatalno su pogoršale njenu astmu. Ellina pluća „izgledala su kao da je pušila 30 cigareta dnevno“, rekla je njena majka Rozamond na događaju u Gradskoj kući ovog leta.

Brojne štetne emisije izlaze iz izduvne cevi vozila. Ugljen-dioksid, ozloglašeni gas staklene bašte, tehnički je netoksičan. Azot-dioksid, s druge strane, direktno šteti ljudskom zdravlju. Visoki nivoi ovog hemijskog jedinjenja će zapaliti disajne puteve i vremenom uticati na rad naših pluća. Postoje i sitni, opasni zagađivači u vazduhu poznati kao čestice koje dolaze ne samo iz izduvnih cevi, već i iz guma i kočionih pločica.

Frustrirajuće, postoje dokazi da su električna vozila nesavršeno rešenje za zagađenje vazduha. Habanje kočnica, uličnih površina i guma ispuštaju emisije PM2,5 i PM10. U nekim slučajevima električna vozila mogu emitovati više ovih čestica zbog njihove relativno velike težine. Gradovi će morati da razmotre načine da smanje emisije bez izduvnih gasova – i obeshrabre vožnju svih vrsta automobila koliko god je to moguće – kako bi nastavili da se bore protiv zagađenja. Nakon 2025. čak će i električna vozila morati da plate naknadu za zagušenje da bi ušla u centar Londona.

Mnogi stanovnici Londona sada žive sa manje opasnim nivoima zagađenja. Prosečne koncentracije PM2,5 u Londonu su približno 19% niže nego 2016. Veći iskoraci su napravljeni u borbi protiv NO2. Broj stanovnika Londona koji žive u oblastima koje premašuju zakonske granice Svetske zdravstvene organizacije za NO2 pao je sa 2 miliona u 2016. na 119.000 u 2019.

Londonska budućnost čistog vazduha

Do 2023. godine, kada će više od 9 miliona ljudi u Londonu biti pokriveno ULEZ-om, može doći do novog političkog povratka. Zona će obuhvatati područja sa nižom gustinom u kojima je svakodnevna vožnja češća, a javni prevoz manje robustan. Ali tokom vremena, argumenti o izduvnim gasovima vozila će izgubiti na važnosti zahvaljujući sve većem broju električnih vozila na tržištu, uključujući pristupačnije modele.

Počevši od 2030. godine, pošto Velika Britanija počne postepeno da ukida prodaju novih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, vožnja sa nultom emisijom će biti jedina opcija. Grad će sigurno postati tiši. Pogled na izduvne cevi će postati ređi. I svi će Londonci lakše disati.