Generalni sekretar Antonio Gutereš reagovao je na izveštaj UN objavljen u nedelju u kome se kaže da je proteklih osam godina na putu da budu najtoplije do sada.

U ponedeljak COP je nastavljen obraćanjima svetskih lidera u letovalištu Šarm el Šeik na Crvenom moru, a nakon njihovog odlaska nastaviće se pregovori između zemalja o klimatskim akcijama.

„Sat otkucava“, poručio je Guteres publici.

„Mi smo u borbi naših života i gubimo. Emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje rastu, globalne temperature rastu, a naša planeta se brzo približava prekretnici koja će klimatski haos učiniti nepovratnim. Na autoputu smo do klimatskog pakla sa nogom i dalje na gasu”.

On dodaje da su rat u Ukrajini i drugi sukobi imali „dramatične posledice“ širom sveta, ali „ne možemo da prihvatimo da naša pažnja nije usmerena na klimatske promene“.

Predsednik COP27, egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri, pozvao je lidere da ne dozvole da kriza hrane i energije izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu stanu na put delovanju na klimatskim promenama.

Predsednik COP27, egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri, pozvao je lidere da ne dozvole da kriza hrane i energije izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu stanu na put delovanju na klimatskim promenama.

„Svima nama u Šarm el Šeiku je svojstveno da pokažemo naše prepoznavanje veličine izazova sa kojima se suočavamo i našu čvrstu rešenost da ih prevaziđemo”, rekao je Šukri.

Potreba za akcijom je naglašena u i najnovijem izveštaju Svetske meteorološke organizacije UN.

“Ima mesta za nadu”

U njemu naučnici procenjuju da su globalne temperature sada porasle za 1,15 stepeni Celzijusa od predindustrijskih vremena i kažu da je poslednjih osam godina na putu da bude najtoplije zabeležene.

Izveštaj je takođe upozorio na druge široke uticaje klimatskih promena, uključujući ubrzanje podizanja nivoa mora, rekordne gubitke mase glečera i rekordne toplotne talase.

Gutereš je rekao da u svetlu ovih nalaza, COP27 mora biti mesto za hitne i kredibilne klimatske akcije.

Britanski premijer Riši Sunak naveo je da je borba protiv klimatskih promena i moralni i ekonomski imperativ, navodeći rusku invaziju na Ukrajinu kao kritičan trenutak.

On je istakao da usmeravanjem privatnih i javnih finansija ka zaštiti planete, borba protiv klimatskih promena može biti prevedena u nova radna mesta i čist rast.

„Svojoj deci možemo zaveštati zeleniju planetu i prosperitetniju budućnost. Dok smo se danas još jednom okupili u zajedničkoj stvari, zaista ima mesta za nadu, hajde da je zajedno ispunimo“, rekao je britanski premijer.

Problem sa kredibilitetom

Bivši potpredsednik Sjedinjenih Država, Al Gor, takođe se obratio učesnicima COP27.

„Svi imamo problem sa kredibilitetom“, rekao je on, govoreći o potrazi razvijenih zemalja za resursima gasa u Africi.

„Razgovaramo i počinjemo da delujemo, ali ne radimo dovoljno. Moramo da vidimo nalet za gasom kakav zaista jeste, spuštanje niz most u nigde, ostavljajući zemlje sveta suočenim sa klimatskim haosom i milijardama nasukanih sredstava, posebno ovde u Africi”, istekao je Al Gor.

“Izbor je da se nastavi ovaj obrazac destruktivnog ponašanja. Ali imamo druge izbore.”

Finansijska solidarnost

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da se poverenje u svetske lidere ne sme urušiti kada je reč o klimatskim promenama – i pozvao je svetske lidere da izbegavaju „podelu“ oko životne sredine i drugih pitanja kao što je rat.

„Moramo se pomiriti sa konceptom finansijske solidarnosti“, rekao je on – pre nego što je podstaknuo zemlje da urade ono na šta su se obavezale pre 12 godina: da 100 milijardi dolara godišnje usmere manje bogatim nacijama kako bi im se pomoglo da se prilagode klimatskim promenama.

On kaže da su zemlje UN trenutno bliže vrednosti od 50 milijardi dolara – ali to se može promeniti.

„Izvan ovih cifara, moramo imati konkretne akcije… i smisliti partnerstva koja će doneti ovu [klimatsku] pravdu“, rekao je Makron i pozdravio “hrabrost” lidera zemalja u razvoju koji su pokrenuli debatu o finansiranju gubitaka i štete.

Makron je rekao da želi da vidi rad na “promeni pravila” međunarodnih banaka – kao što je MMF – kako bi se obezbedilo više sredstava za ugrožene nacije.

Šta je dogovoreno prošle godine

• da se „postupno smanji” upotreba uglja – jednog od fosilnih goriva koje najviše zagađuje
• da se zaustavi krčenje šuma do 2030
• da smanji emisiju metana za 30% do 2030
• da UN podnese nove klimatske akcione planove

Zemlje u razvoju – koje su na čelu klimatskih promena – zahtevaju da se ispoštuju prethodne obaveze finansiranja.

Ali takođe žele da se vodi diskusija o finansiranju „gubitaka i štete“ – novcu koji će im pomoći da se izbore sa gubicima sa kojima se već suočavaju zbog klimatskih promena, a ne samo da se pripreme za buduće uticaje. Nakon intenzivnih pregovora, ovo pitanje je na zvaničnom dnevnom redu COP27.

Pored svih formalnih pregovora, tokom dve nedelje biće održane stotine događaja sa izložbama, radionicama i kulturnim nastupima mladih, poslovnih grupa, autohtonih društava, akademske zajednice, umetnika i modnih zajednica iz celog sveta.

Protesti – koji su obično živopisna karakteristika samita ZP – verovatno će biti ugušeni.

Egipatski predsednik Abdul Fatah al-Sisi, na vlasti od 2014. godine, nadgledao je široko rasprostranjeno suzbijanje neslaganja. Grupe za ljudska prava procenjuju da je zemlja imala čak 60.000 političkih zatvorenika, od kojih su mnogi pritvoreni bez suđenja.

Šukri je rekao da će u Šarm el Šeiku biti izdvojen prostor za održavanje protesta. Međutim, egipatski aktivisti rekli su za Bi-Bi-Si da mnoge lokalne grupe nisu mogle da se registruju za konferenciju.