U sredu je počela seča na novosadskom priobalju u okviru priprema za izgradnju novog mosta, a aktivisti iz “Šodroš survivor kampa” od tada telima brane stabla.
Radnici Javnog preduzeća „Vojvodinašuma“, kako izveštavaju novosadski mediji, počeli su da seku drveće, iako je Rešenjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode ona izričito zabranjena do 1. avgusta kako se ne bi ugrozile duplje za gnežđenje ptica i hibernaciju slepih miševa.
Daniela Stojković, aktivistkinja koja se nalazi na Šodrošu, podnela je krivičnu prijavu prijavu zbog nezakonite seče šuma. Kako je rekla za 021.rs ona je, za sada, dobila samo usmeni odgovor iz Tužilaštva.
“Interesantno je da je dežurni tužilac koji je zaprimio moju prijavu odgovorio da je tražio rešenja od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i da ih ceo dan nije dobijao. Budući da sam ja u posedu tih rešenja, ja sam mu ista dostavila i jutros sam dobila od njega konačno odgovor, telefonskim putem da on smatra da postoje osnovane sumnje da je došlo do nezakonite seče šuma, jer u sva tri rešenja koja je izdao Zavod jasno stoji da je zabranjena seča šuma u ovom periodu do avgusta meseca”, rekla je Stojković i dodala da se drže toga i zahtevaju od policije da ne štiti “kriminalne radnje” i od “Vojvodinašuma” da povuku radnike.
Kako navodi agencija Beta, jedan od najvažnijih razloga za protivljenje tom “glomaznom projektu” na tom delu Dunava je nepostojanje Studije za procenu uticaja na životnu sredinu, iako je zakonom obavezujuća.
Radi tog propusta je Regulatorni institut za obnovljivu životnu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo krivičnu prijavu protiv direktora Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije Dejana Mihajlovića, a zbog sumnje da je falsifikovao službenu ispravu.
Pošto su jesenas sprečili radnike kineske kompanije “CRBC” da započnu radove, reagovala je i policija koja je mesecima posle toga štitila uspostavljanje gradilišta na tom mestu.
Nevladina organizacija “Svet i Dunav” je otvorila postupak pred Bernskom konvencijom, zbog bojazni da radovi na Šodrošu i Kameničkoj adi mogu da unište staništa zaštićenih divljih vrsta na ovom području. Stojković navodi i da se za dve nedelje očekuje konačna odluka Biroa Bernske konvencije.
“Ustanovili smo da ovde postoji čak 213 strogo zaštićenih vrsta, 50 je na crvenoj listi. To bi značilo da radovi moraju da se zaustave za stalno”, naglašava.
Aktivsti zbog ovog zahtevaju da se seča zaustavi dok ne stigne odgovor iz nadležnih institucija.
Deforestacija pretnja po okolinu i klimu
Gubitak drveća i druge vegetacije može prouzrokovati klimatske promene, dezertifikaciju, eroziju zemljišta, manje useva, poplave, povećanje gasova staklene bašte u atmosferi.
Deforestacija uzrokuje uništavanje staništa životinja, povećan rizik od grabljivica, smanjenu dostupnost hrane. Kao rezultat seče šuma životinje gube svoje domove, izvore hrane – i na kraju, mnoge izgube život. Zapravo, krčenje šuma je jedan od glavnih uzroka izumiranja životnjskih vrsta.
Pored uticaja na životinjski svet, šume imaju veliki uticaj na obrasce padavina, kvalitet vode i zemljišta, kao i na prevenciju poplava. Milioni ljudi se direktno oslanjaju na šume kao svoj dom ili za zarađivanje za život.
Ali rizici od krčenja šuma su još veći. Drveće apsorbuje i skladišti ugljen-dioksid. Ako se šume krče, one oslobađaju ugljen-dioksid i druge gasove staklene bašte.
Gubitak i oštećenje šuma je uzrok oko 10% globalnog zagrevanja. Srbija se sa stepenom pošumljenosti nalazi u proseku sveta i Evrope na oko 30 procenata, uz najave da ćemo dostići više od 40%. Međutim, Vojvodina jedna je od najmanje pošumljenih područja u Evropi, sa samo 7,1 odsto pošumljenosti.
Iz Mreže Pošumimo Vojvodinu navode da je neophodno 60% dodatnog pošumljavanja da bi se postigla optimalna površina pod šumama ove pokrajine.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *