Prošle godine, veliki delovi južne Evrope doživeli su produžene periode ekstremnih vrućina sa temperaturama koje su dostizale 48 stepeni Celzijusa i trajale do dve nedelje ili duže. Ovi uslovi su poremetili godišnje odmore tokom letnje sezone, jer su posetioci padali u nesvest zbog toplotnog iscrpljenja na prenatrpanim turističkim mestima, a požari su doveli do evakuacija u Grčkoj, Italiji i Španiji.

„Naši kompjuterski modeli se slažu da će leto ponovo biti neobično toplo, posebno krajem jula i tokom avgusta“, rekao je Tod Kraford, potpredsednik meteorologije u kompaniji Atmospheric G2, firmi za vremenske i klimatske podatke sa sedištem u Mančesteru, N.H. očekuje da će intenzitet vrućine biti sličan onome iz 2022. godine, najtoplijeg leta ikada zabeleženog u Evropi, sa najanomalnijom toplotom predviđenom na jugu, u popularnim zemljama za putnike poput Grčke, Hrvatske i Italije.

Od 1991. godine, Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka. Podazi Svetske meteorološke organizacije pokazuju da se 23 od 30 najtežih toplotnih talasa u Evropi od 1950. godine dogodilo se od 2000. godine, sa pet u poslednje tri godine. Služba za klimatske promene Evropske unije Copernicus navodi da nekoliko faktora doprinosi ranjivosti kontinenta, uključujući udeo evropske zemlje u Arktiku – najbrže zagrevanom regionu na svetu – i promene u atmosferskoj cirkulaciji.

I pored prognoze i rastućeg trenda prekomerne letnje vrućine, potražnja za destinacijama gde su temperature dostizale 37 stepeni Celzijusa ili više tokom proteklih leta je i dalje velika. Generalno, potražnja Amerikanaca za putovanjima u Evropu porasla je od prošle godine, prema podacima sa sajta Hopper. Rim, Pariz i Atina su među najtraženijim gradovima od milijardi godišnjih pretraga za letnje odmore na Kayak i Expedia.

„Destinacije se ponovo rezervišu, a ono što karakteriše ljude je koliko brzo zaboravljaju i potiskuju negativna iskustva“, rekao je Stefan Gösling, profesor koji istražuje turizam i klimatske promene na Linnaeus Univerzitetu u Švedskoj. „Ljudi koji su se našli u životno opasnim situacijama poput požara možda će razmotriti gde će putovati, ali za širu populaciju još uvek ne vidimo velike promene u donošenju odluka zbog vrućine.“

Gradovi se prilagođavaju

Kako se leto približava, popularne destinacije koje su prošle godine bile teško pogođene rade na protokolima kako bi zaštitile stanovnike i turiste. Atina je 2021. godine postala prvi evropski grad koji je imenovao glavnog službenika za toplotu da nadgleda ove napore. Jedan od prvih koraka bio je kategorizacija toplotnih talasa po jačini, poput uragana, kao sistem ranog upozoravanja na potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje. Takođe, toplotni talasi dobijaju imena kako bi se naglasio njihov potencijalni rizik.

„Toplota je tihi ubica i projekcije za naredne godine pokazuju da će biti samo gore, pa redizajniramo naš grad i uvodimo promene kako bismo se prilagodili“, rekla je Elisavet Bargianni, glavna službenica za toplotu u Atini. Pored podizanja svesti, grad planira da implementira dodatne mere, koje uključuju povećanje broja zelenih površina i stvaranje hladnih javnih prostora.

Za posetioce koji planiraju posetu Atini ovog leta, gospođa Bargianni savetuje korišćenje aplikacije Extrema Global koja izračunava najhladniju rutu za prelazak od tačke A do tačke B u zavisnosti od trenutne temperature i gustine drveća. Grad već ima nekoliko klimatizovanih centara za hlađenje koji su besplatni.

Tokom toplotnog talasa prošlog jula, Akropolj je bio prinuđen da se zatvori između podneva i ranih večernjih sati kako bi zaštitio posetioce nakon što su neki od njih kolabirali zbog vrućine. Ministarstvo kulture bi moglo doneti istu odluku i ove godine, rekla je gospođa Bargianni, ako vrućina bude ozbiljna.