Iz koalicije Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (SSP, NS, DS, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, PSG, USS “Sloga”, Pokret za preokret, Pokret slobodna Srbija, Vlaška stranka) na pitnja našeg portala odgovarao je dr Igor Radošević, predsednik RO za ekologiju i životnu sredinu Stranke slobode i pravde. 

1. Koje su ključne tačke programa vaše koalicije koje se odnose na zaštitu životne sredine? Koje konkretne mere biste primenili radi poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemlje u Srbiji? 

Resorni odbor za ekologiju i životnu sredinu SSP je napravio Hitan eko plan za spas Srbije gde su predstavljeni ekološki problemi sa kojim se građani Srbije svakodnevno susreću kao i rešenja koja će se primeniti posle aprilskih izbora.

1. Ekološki inspektori – donošenje uredbe kojima će se povećati broj ekoloških inspektora sa ingerencijama da zatvore svaki objekat koji zagađuje životnu sredinu koji ne posluje po ekološkim pravilima EU.
2. Zabrana objavljivanja lažnih podataka o zagađenju vazduha preko Agencije za životnu sredinu jer se podaci objavljeni u dnevnim novinama za isti dan razlikuju od podataka sajta AirVisual.
3. Hitno kažnjavanje svih kompanija koji ne poštuju ekološke propise EU i zagađuju životnu sredinu na teritoriji Republike Srbije. Vlast nije do sada kaznila nijednu kompaniju koja je kršila ekološke propise, a mnoge kompanije je čak i finansijski nagradila (Ziđin je dobio 2 miliona evra).
4. Imenovanje stručnog tima zaduženog za pravljenje „Strategije za ulaganje u obnovljive izvore energije“ (solarni parkovi, vetro parkovi, geotermalni izvori, biomasa koji će biti u vlasništvu države Srbije umesto da se to prepušta privatnim kompanijama).

Vazduh

5. Raskid ugovora za spalionicu u Vinči za koju će građani morati da plate 1,5 milijardi evra u sledećih 30 godina, dok će zauzvrat dobijati 90.000 tona pepela godišnje. Umesto spalionice može se, po ugledu na Ljubljanu, napraviti Regionalni centar za upravljanje otpadom (cena 155 miliona evra, gde je 50% novca dobijeno iz Kohezionog fonda EU) od kojeg danas skoro jedna četvrtina Slovenije dobija prirodni gas za proizvodnju toplotne i električne energije dok se 95% ostataka pretvara u reciklažne materijale i čvrsto gorivo.
6. Smanjiti PDV za kupovinu eko vozila sa sadašnjih 20% na simboličnih 1% kako bi se motivisali građani da umesto dizelaša pređu na kupovinu eko vozila (hibridi, električna vozila). Eko vozila da budu oslobođena plaćanja putarina.
7. Uvesti i kontrolisati poštovanje ekoloških propisa Evropske Unije od strane kompanija Ziđin u Boru i Hesteel u Smederevu jer to nije bio slučaj proteklih godina.
8. Donošenje odluke da će poslovanje kompanije fabrike guma Ling Long u Zrenjaninu morati da se obavlja po istim propisima koji važe za sve slične kompanije u EU na šta smo se obavezali u Poglavlju 27: Životna sredina i klimatske promene.
9. Pokretanje subvencija zamene kućnih ložišta (prelazak na gas) kojih u Srbiji ima 2,1 milion (u Beogradu oko 300.000). Posle elektrana i toplana, kućna ložišta predstavljaju najveće zagađivače.
10. Ukidanje ložišta na mazut koji koriste škole, bolnice, gradska uprava i javne ustanove (prelazak na gas).

Voda

11. Ukidanje dozvole za gradnju kojom se uništava Makiško polje odakle građani Beograda dobijaju pijaću vodu. Umesto zgrada na tom području treba da se organizuje pošumljavanje.
12. Zabrana uništavanja i betoniranja Velikog ratnog ostrva koje predstavlja poslednju prirodnu oazu u strogom centru Beograda (na 210ha površine živi 196 vrsta ptica).
13. Otpadne vode – hitno donošenje mera za rešavanje problema otpadnih voda. Kažnjavanje kompanija koje svoje otpadne vode sprovode u potoke, reke i jezera (primer: Ispušten amonijak u Topčidersku reku kod Ade Ciganlije). Otvaranje malih centara za preradu otpadnih voda.
14. Zabraniti izgradnju mini hidroelektrana na teritoriji Republike Srbije.
15. Oduzimanje dozvole za rad kompaniji Rio Tinto, koja je poznata po uništavanju životne sredine, korupciji i finansiranju ratova širom sveta. Sprečiti otvaranja novih rudnika litijuma od strane inostranih kompanija planiranih u Srbiji na preko 40 lokacija.

Zemlja

16. Donošenje zabrane seče drveća i uništavanja zelenih površina u gusto naseljenim delovima gradova i opština uz organizovanje pošumljavanja. Srbija ima oko 30% pod šumama dok je standard EU 40%. Npr. Džasinda Ardern (premijerka Novog Zelanda koji ima svega 5,5 miliona stanovnika) je za prve dve godine svog mandata posadila 140 miliona stabala dok je Beograd u periodu 2014-2019 zasadio svega 22.000 stabala!
17. Obeležavanje svih GMO proizvoda koji se nalaze u slobodnoj prodaji uprkos činjenici da Srbija ima Zakon koji zabranjuje uvoz, uzgoj i prodaju GMO koji se uporno ignoriše.
18. Organizovanje iskopavanja uglja u Kolubari po pravilima, bez mešanja jalovine sa 40% gline koja se prodaje kao ugalj širom Srbije sa kancerogenim posledicama. Momentalno zabraniti podaju tog lažnog uglja građanima Srbije.
19. Saniranje deponija – otvaranje reciklažnih centara u svim većim opštinama i gradovima. Srbija ima 164 registrovane opštinske i 2.170 registrovane divlje deponije od čega 70% nema potrebne dozvole uticaja za životnu sredinu. Neregistrovanih deponija ima oko 4.500.

2. Koja je vaša strategija u borbi protiv klimatskih promena? Šta mislite o napuštanju uglja kao energenta i šta je po vama prihvatljiva alternativa?

Podaci da TENT Obrenovac i Kostolac zajedno zagađuju kao zajedno sve elektrane u Francuskoj, Poljskoj, Češkoj i Bugarskoj su zastrašujući. Među prioritetima SSP je da se sektor energetike dovede u red, da naše elektrane rade po uzoru na elektrane u EU, bez korišćenja loše pripremljenog uglja (mešavina jalovine i gline) jer su naše elektrane predviđene za korišćenje niskokaloričnog uglja koji mora da bude pripremljen za korišćenje. To se poslednjih 10 godina nije radilo pa smo zbog toga imali ekološku katastrofu, havariju u TENT Obrenovac gde su van pogona bili blokovi B1 i B2, za koju niko nije snosio odgovornost.

Napuštanje uglja zvuči kao idealan scenario pod uslovom da imamo pripremljene alternative za dobijanje električne energije po uzoru na Skandinavske zemlje. Podržavamo smanjivanje korišćenja uglja ali pre toga moramo da razvijemo obnovljive izvore energije kao što su vetroparkovi, solarni parkovi, geotermalni izvori, biomasa koje trenutno nemamo.

Nuklearne elektrane predstavlju glavni izvor energije u nekim zemljama EU. Na primer, u Francuskoj se 80% posto energije dobija iz nuklearnih elektrana, zatim slede Belgija, Mađarska, Bugarska, Češka, Slovačka, kao i Švajcarska. Finska je pre nekoliko dana otvorila nuklearnu elektranu. U SAD 70% istočne obale SAD dobija energiju iz nuklearnih elektrana. Takođe, nuklearke koriste i zemlje poput Južne Koreje i Japana. Italija ima moratorijum na nuklearne elektrane koji će biti ukinut ako pobedi Mateo Salvini.

3. Na koji način bi smanjili negativan uticaj rudarenja na životnu sredinu? Šta mislite o moratorijumu na geološka istraživanja i iskopavanja litijuma i bakra?

Negativan uticaj rudarenja na životnu sredinu bi se smanjio da ako bi se poštovali zakoni, propisi i standardi. Mi imamo dobro definisane zakone ali se ti isti zakoni ne poštuju, preskaču se, karikiraju pod uticajem korupcije. Rudarski i ekološki inspektori ne rade svoj posao. U Boru ekološki inspektor ima ovlašćenja da može da zatvori kompaniju Ziđin ali se ne usuđuje da tako nešto uradi jer se plaši da bi dobio otkaz. Inspektori u kriznim situacijama izbegavaju i da dođu na posao. Da poslujemo kao uređena evropska zemlja mi ovakve probleme ne bi ni imali.

Svaka država treba da zna šta se nalazi ispod zemlje. Sve razvijene zemlje su postale razvijene jer su iskoristile svoje sirovine. Srbiju su rudnici poput RTB Bor i razvili. Problem je što država propisima dozvoljava da se kompanijama omogućava da ne moraju da poštuju procedure i da se rade stvari van zakonskih okvira. Najveća greška je što se to nezadovoljstvo ne usmerava na vlast (koja im je to i omogućila) nego se usmerava na kompanije kao što su Rio Tinto i Ziđin. 

Kad država bude insistirala na poštovanju pravila i zakona nijednoj kompaniji neće biti dozvoljeno da zagađuje Srbiju. Rešenje za sve naše probleme treba da bude da Republika Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, svoje zakone mora da prilagodi ekološkim standardima EU, gde će svaka kompanija morati da radi po standardima EU.