Evropa danas prodaje 10 puta više električnih automobila nego pre samo šest godina, prema Međunarodnoj agenciji za energiju, ali njena flota se suviše sporo čisti da bi ispunila svoje klimatske ciljeve. Vlade širom kontinenta se suočavaju sa cenom električnih vozila, koja mogu koštati nekoliko hiljada evra više unapred u odnosu na slična vozila koja koriste fosilna goriva.

“Šta smo naučili je da nije dovoljno samo stimulisati kupovinu i posedovanje električnih vozila”, rekla je Julia Poliscanova, analitičarka u Transport i Environment za Gardijan. “Takođe morate smanjiti stimulisanje kupovine konvencionalnih automobila istovremeno.”

Prelazak EU na čišće automobile deo je njenog obećanja da će do kraja decenije smanjiti zagađenje koje izaziva zagrevanje planete za 65% u odnosu na nivo iz 1990. godine i postići nultu emisiju do 2045. Međutim, iako je smanjila emisije u sektoru energetike postavljanjem vetroturbina i zatvaranjem termoelektrana na ugalj, emisije iz saobraćaja su neprestano rasle u pozadini.

Transport je “problematično dete” zaštite klime, rekao je Christian Hochfeld, šef Agora Verkehrswende, instituta za čist saobraćaj u Nemačkoj. Zbog toga što su većina alternativa automobilima zahtevale vreme i novac za izgradnju, potpuna tranzicija na električne automobile je “najkritičnije pitanje” za smanjenje emisija u narednoj deceniji, dodao je.

EU planira da smanji emisije automobila za 55% u odnosu na nivo iz 2021. godine do kraja decenije i da ih dovede na nulu do 2035. godine. Međutim, potencijalni kupci su odbijeni visokom početnom cenom električnih automobila, čak i ako se kasnije isplate kroz niže troškove vožnje.

Kako bi to ublažili, zemlje širom Evrope nude kupcima finansijske podsticaje za kupovinu čistijih automobila. Prema Evropskom udruženju proizvođača automobila (ACEA), 21 od 27 članica EU nudi poreske olakšice prilikom kupovine automobila sa niskom emisijom ugljenika, dok 20 nudi novčanu podršku za kupovinu.

Rumunija nudi do 11.500 evra ljudima koji kupe električno vozilo. Belgija ima podsticaje za službena vozila, koja čine veći deo njihove prodaje i služe kao izvor vozila na drugom tržištu koje je dostupnije većem broju ljudi. Italija i Španija doprinose troškovima infrastrukture za punjenje električnih vozila. Francuska nudi bonus od 5.000 evra za kupovinu i oslobađa električna vozila od kazni zasnovanih na težini vozila.

“To nije savršeno, ali ono što Francuzi rade zaista ide u pravom smeru”, rekla je Poliscanova.

Kako bi ubedila siromašnije domaćinstva da koriste električne automobile, Francuska je objavila planove za socijalni lizing program koji bi “onima koji to najviše trebaju” omogućio iznajmljivanje električnog automobila za 100 evra mesečno. Vlada posebno vodi računa o zelenim politikama koje povećavaju troškove za siromašnija domaćinstva, nakon što je pokušaj povećanja poreza na gorivo 2018. godine izazvao masovne proteste i dao povoda pokretu “žutih prsluka”.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je pohvalio ovu šemu pre izbora prošle godine, još nije izneo konkretni plan o tome kako će ona funkcionisati. Međutim, politički signal je već podstakao neke francuske proizvođače automobila da se okrenu proizvodnji manjih i jeftinijih električnih automobila, umesto težih i skupljih, rekla je Poliscanova.

I infrastruktura jedna od prepreka

U međuvremenu, nemačka vlada je smanjila subvencije za električna vozila kako bi se smanjio broj ljudi koji ih kupuju.

“Nije održivo pružati subvencije u visini koje smo davali u prošlosti”, rekao je Hochfeld, “i to takođe nije socijalno fer, jer svi u Nemačkoj – svaki poreski obveznik – plaćaju ovu tranziciju, čak i ako nemaju automobil”.

Nemačka je najveći zagađivač i tržište automobila u Evropi. Dok oporezuje posedovanje automobila i omogućava oslobađanje od poreza za električna vozila, ne oporezuje sticanje vozila, tačku na kojoj potrošači odlučuju da li će kupiti vozilo.

Bilo bi fer oporezivati vozila prilikom kupovine i subvencionisati električna vozila kroz to, rekao je Hochfeld.

“Zašto bi medicinska sestra plaćala za električno vozilo zubara … koji je sposoban da kupi veliki SUV sa subvencijama? To nije fer. Ali ako bi pravnik koji kupuje automobil sa unutrašnjim sagorevanjem plaćao za zubara koji kupuje električno vozilo? Rekao bih da je to u redu.”

Marc Lüers, izvršni direktor onlajn tržišta Carwow, rekao je da se nemačko tržište automobila “okrenulo” od rata u Ukrajini, s padom potražnje za električnim automobilima usled rasta inflacije i smanjenja subvencija.

Osim cene vozila, dodao je, “dve najveće brige kupaca električnih vozila u Nemačkoj su infrastruktura za punjenje i cena struje”.

Samo sedam zemalja EU nudi podsticaje za infrastrukturu za punjenje, prema ACEA.

Da bi se povećala potražnja za električnim automobilima, kvantitet različitih politika takođe je važan kao i kvalitet, rekla je Gracia Brückmann, istraživačica energetike na Univerzitetu u Bernu.

Na primer, u Norveškoj, gde je 9 od 10 prodatih novih automobila električno ili hibridno, vlada je od ranih 90-ih godina pružala različite podsticaje za električna vozila, koje je kasnije postepeno ukinula. Pored poreskih olakšica, vlada je nudila besplatno parkiranje, pristup feribotima i pravo vožnje u trakama za autobuse.

To je pomoglo vladama da pronađu pravi model za svaku osobu, rekla je Brückmann. “Što više politika imate, to se ukupne emisije vašeg voznog parka smanjuju tokom vremena.”

Srbija subvencioniše kupovinu električnih vozila

Srbija je 2020. godine počela da daje subvencije za kupovinu električnih vozila koje iznose od 250 do 5.000 evra. Budžet za 2023 nešto je veći u odnosu na prethodne godine, ali zelena vozila na srpskim putevima su i dalje na nivou statističke greške.

Na samom početku – 2020. godine je za subvencije pri kupovini novih električnih i hibridnih vozila bilo namenjeno 120 miliona dinara, a kupljeno je 113 vozila. U 2021. godini iznos subvencija se nije menjao, ali je prodato 446 vozila, najviše onih sa subvencijom od 2.500 evra. Zvanični podaci o broju prodatih električnih vozila u 2022. ne postoje, ali je u oktobru te godine Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo da je budžet za 2023. godinu uvećan i da je izdvojeno 260.5 miliona dinara.