Kako klimatske promene nastavljaju da podižu prosečne temperature, ekstremni vremenski događaji postaju sve češći i intenzivniji. To povećava verovatnoću da će se takvi događaji preklopiti sa i značajno poremetiti sportske događaje širom sveta.

Uticaji klimatskih promena prevazilaze prilagođavanje načinu na koji gledamo, igramo i konzumiramo globalne sportske događaje – posledice po ljudsko zdravlje, pa čak i život, mogle bi biti razorne.

Do 2050. godine, klimatske promene će dovesti do 14,5 miliona smrtnih slučajeva i ekonomskih gubitaka od 12,5 biliona dolara, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma ‘Kvantifikovanje uticaja klimatskih promena na ljudsko zdravlje‘.

Od trčanja maratona noću do premeštanja godišnjih događaja u različite sezone, ovo su neki od načina na koje sport pokušava da ostane korak ispred uticaja klimatskih promena.

Pariske Olimpijske igre i klimatske promene

Dok su se najveći svetski sportisti borili za zlato, planeta je takođe obarala rekorde. Prošla godina je bila najtoplija zabeležena godina, a 2024. je sve verovatnije da će je nadmašiti.

Od poslednjeg puta kada je Pariz bio domaćin Olimpijskih igara pre 100 godina, grad se zagrejao za 3,1°C tokom perioda Olimpijade u julu i avgustu. Kao rezultat toga, organizacioni odbori i sami takmičari morali su da se suoče sa i prilagode realnostima ekstremne vrućine i njenim uticajima na zdravlje.

U suočavanju sa ovim sve većim izazovima, ovo su neki od načina na koje su Igre u Parizu 2024. pokušale da optimizuju performanse i pritom zaštite sve učesnike:

• Praćenje okoline pomoću merenja temperature kako bi se procenili rizici od toplotnog stresa.
• Inovativne hladne zone i područja sa senkom kao što su hladni koridori, uvlačeći krovovi i stanice za raspršivanje magle.
• Fleksibilnost u rasporedu događaja kako bi se izbegli dnevni toplotni vrhunci.
• Prilagođavanje uniformi i opreme za maksimalno raspršivanje toplote.

Preusmeravanje Tur de Frans

Od prve trke 1903. godine, većina Tur de Frans vozi se kroz 23 julska dana. Međutim, kako temperature nastavljaju da rastu, ova tradicija možda će morati da se promeni i preusmeri iz jula u hladniji mesec.

Skijanje u svetu koji se zagreva

Od Švajcarskih Alpa do Stenovitih planina, skijaški centri širom sveta suočavaju se sa uticajima klimatskih promena. Kako temperature nastavljaju da rastu, snežne padavine se tope alarmantnom brzinom – nedavna studija je otkrila da bi do 2100. godine, jedan od osam skijaških centara širom sveta mogao ostati bez snega.

Ali ovo nije koncept budućnosti, centri već sada pate. Više skijaških centara bilo je prinuđeno da zatvori zimus jer su staze postale zelene, topeći se pod neviđenom vrućinom.

Ove staze bez snega ne utiču samo na pojedinačne centre – posledice se osećaju širom čitavih gradova čije ekonomije zavise od skijaškog turizma.

Od većih ulaganja u biciklističke staze, rute za penjanje i pešačke staze do korišćenja veštačkog snega, turistički sektor u ovim područjima mora da se prilagodi sve većim pretnjama klimatskih promena.

Pomeranje maratona

Kako ekstremni vremenski uslovi eskaliraju, maratoni i trke na duge staze širom sveta se odlažu, otkazuju ili se trče u ponoć kako bi se izbegli rizici po ljudski život.

Organizatori Svetskog atletskog prvenstva 2019. godine u Kataru odlučili su da ženski maraton počne u 23:59 po lokalnom vremenu zbog dnevne vrućine u Dohi.

Međutim, čak i noću temperature su dostizale preko 32°C uz vlažnost iznad 70%. Kao rezultat toga, 28 od 68 učesnika nije završilo trku.

Nije samo ekstremna vrućina ta koja menja iskustvo maratona. Serija treninga za Njujorški maraton 18M otkazana je u septembru 2023. godine zbog ozbiljnih poplava.

Nedavna studija je otkrila da bi klimatske promene mogle dovesti do smanjenja broja gradova sposobnih da budu domaćini olimpijskog maratona za čak 27% do kraja 21. veka. Kao rezultat toga, predlaže se održavanje maratona u oktobru kako bi se zaštitila regionalna raznolikost i ljudsko zdravlje.

I šumski požari ugrožavaju sportske događaje

Timovi američkog bejzbola, košarke i fudbala prošle godine bili su ujedinjeni u suprotstavljanju zajedničkoj pretnji: šumskim požarima.

U junu 2023. godine, oko 75 miliona ljudi bilo je pod upozorenjem zbog kvaliteta vazduha jer je dim od šumskih požara iz Kanade prekrio više američkih gradova. Intenzitet dima naterao je Major League Baseball, Women’s National Basketball Association i National Women’s Soccer League da otkažu utakmice zbog zabrinutosti po zdravlje zbog kvaliteta vazduha.

Sve češći šumski požari širom sveta povećavaju nivoe zagađenja, što može pogoršati respiratorne bolesti, kao i kardiovaskularne bolesti. Ove pretnje mogle bi dovesti do čak devet miliona prevremenih smrti godišnje do 2060. godine, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.

Za neke bejzbol timove, klimatske promene imaju drugačiji uticaj. Istraživači su otkrili da su klimatske promene zaslužne za više od 500 home-ranova od 2010. godine, jer više temperature vazduha smanjuju otpor vazduha kroz koji lopta putuje.

To je u proseku 58 više home-ranova svake sezone zbog zagrevanja izazvanog klimatskim promenama.

Budućnost sportskih događaja je ugrožena promenom klime. Mere prilagođavanja postaju sve važnije za zaštitu sportista, navijača i samog sporta kako ekstremni vremenski događaji postaju sve češći.

Mnogi se već prilagođavaju novoj normali kako bi sačuvali svoj sport i ono što on znači za zajednicu i sportski duh za generacije navijača koje dolaze.