Istraživanje, koje je predvodio Univerzitet u Bristolu, takođe pokazuje da se predviđa da će toplotni talasi postati topliji u budućnosti kako se klimatske promene pogoršavaju.

Toplotni talas na zapadu Severne Amerike prošlog leta bio je rekordan sa najvišim nivoom u Kanadi od 49,6 °C u Litonu, u Britanskoj Kolumbiji, 29. juna, što je povećanje od 4,6 °C u odnosu na prethodni maksimum.

Nova otkrića, objavljena u Science Advances, otkrila su pet drugih toplotnih talasa širom sveta koji su bili još ozbiljniji, ali su uglavnom bili neprijavljeni.

Vodeći autor, klimatski naučnik dr Viki Tompson sa Univerziteta u Bristolu, rekao je: “Nedavni toplotni talas u Kanadi i Sjedinjenim Državama šokirao je svet. Ipak, istraživanje je pokazalo da je bilo nekih još većih ekstrema u poslednjih nekoliko decenija. Koristeći klimatske modele, takođe otkrivamo da će ekstremni toplotni događaji verovatno porasti u magnitudi u narednom veku – istom brzinom kao i lokalna prosečna temperatura.”

Toplotni talasi su jedan od najrazornijih ekstremnih vremenskih događaja. Toplotni talas na zapadu Severne Amerike bio je najsmrtonosniji vremenski događaj ikada u Kanadi, što je rezultiralo stotinama smrtnih slučajeva. Povezani divlji požari takođe su doveli do velikih oštećenja infrastrukture i gubitka useva.

Koja su tri najtoplija talasa

Ali studija je pokazala da su prva tri najtoplija ikada bila u jugoistočnoj Aziji u aprilu 1998. godine, koja je dostigla 32,8 °C, Brazil u novembru 1985. godine, sa maksimumom od 36,5 °C. C, a južne SAD u julu 1980. godine, kada su temperature porasle na 38,4 °C.

Dr Viki Tompson, sa univerzitetskog instituta za životnu sredinu Kabot, rekla je: „Talas na zapadu Severne Amerike ostaće upamćen zbog njegovog široko rasprostranjenog razaranja. Međutim, studija otkriva nekoliko većih meteoroloških ekstrema poslednjih decenija, od kojih su neki u velikoj meri prošli ispod radara, verovatno jer su zabeleženi u siromašnijim zemljama. Važno je proceniti ozbiljnost toplotnih talasa u smislu lokalne temperaturne varijabilnosti jer će se i ljudi i prirodni ekosistem tome prilagoditi, pa će se u regionima gde su varijacije manje, a manji apsolutni ekstrem može imati više štetnih efekata.”

Tim naučnika je takođe koristio sofisticirane projekcije klimatskih modela da bi predvideo trendove toplotnih talasa u ostatku ovog veka. Modeliranje je pokazalo da nivoi intenziteta toplotnog talasa rastu u skladu sa povećanjem globalnih temperatura.

Iako najviše lokalne temperature ne izazivaju nužno najveće uticaje, one su često povezane. Poboljšanje razumevanja klimatskih ekstrema i mesta na kojima su se oni desili može pomoći u određivanju prioriteta mera koje će pomoći u rešavanju ovog problema u najugroženijim regionima.

Koautor profesor Dan Mitčell, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Bristolu, rekao je: „Klimatske promene su jedan od najvećih globalnih zdravstvenih problema našeg vremena, a mi smo pokazali da su mnogi toplotni talasi izvan razvijenog sveta uglavnom ostali neprimećeni. Opterećenje smrtnosti toplotom na nivou zemlje može biti u hiljadama smrtnih slučajeva, a zemlje koje doživljavaju temperature izvan normalnog opsega su najpodložnije ovim šokovima.”

Univerzitet u Bristolu je 2019. godine postao prvi univerzitet u Velikoj Britaniji koji je proglasio klimatsku vanrednu situaciju.