Naučnici su otkrili mikrobe koji mogu da svare plastiku na niskim temperaturama, što bi moglo biti dragoceno sredstvo u reciklaži.
Mnogi mikroorganizmi koji to mogu da urade već su otkriveni, ali obično mogu da rade samo na temperaturama iznad 30C. To znači da je njihova upotreba u industrijskoj praksi izuzetno skupa zbog potrebnog grejanja. To takođe znači da njihova upotreba nije ugljenik neutralna.
Naučnici sa švajcarskog federalnog instituta VSL pronašli su mikrobe koji to mogu da svare plastiku na 15 stepeni Celzijusa, što bi moglo dovesti do proboja u reciklaži. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Frontiers in Microbiology.
Dr Joel Ruthi iz VSL-a i njegove kolege uzorkovali su 19 sojeva bakterija i 15 gljivica koje rastu na slobodno ležećoj ili namerno zakopanoj plastici koja je držana u zemlji godinu dana na Grenlandu, Svalbardu i Švajcarskoj. Pustili su mikrobe da rastu kao kulture jednog soja u laboratoriji u mraku na 15C i testirali ih da vide da li mogu da svare različite vrste plastike.
Testirana plastika je uključivala biorazgradivi polietilen (PE) i biorazgradivi poliester-poliuretan (PUR), kao i dve komercijalno dostupne biorazgradive mešavine polibutilen adipat tereftalata (PBAT) i polimlečne kiseline (PLA).
Nijedan od sojeva nije mogao da svari PE, čak ni nakon 126 dana inkubacije na ovoj plastici.
Ali 19 sojeva (56%), uključujući 11 gljivica i osam bakterija, bilo je u stanju da svari PUR na 15C, dok je 14 gljivica i tri bakterije bilo u stanju da svari plastične mešavine PBAT i PLA.
Ruti je rekao: „Ovde pokazujemo da su nove mikrobne taksone dobijene iz ‘plastisfere’ alpskog i arktičkog zemljišta bile u stanju da razbiju biorazgradivu plastiku na 15C. Ovi organizmi bi mogli da pomognu da se smanje troškovi i ekološki teret enzimskog procesa recikliranja plastike.
Rekao je da je iznenađujuće da je veliki deo testiranih sojeva uspeo da razgradi barem jednu od testiranih plastika.
Naučnici su takođe testirali najbolje rezultate i otkrili da su to dve nekarakteristične vrste gljivica iz rodova neodevriesia i lachnellula, koje mogu da svare svu testiranu plastiku osim PE.
I ako je plastika u širokoj upotrebi tek od ’50, mikrobi mogu da razgrade polimere jer liče na neke strukture koje se nalaze u biljnim ćelijama.
Dr Beat Frej, jedan od autora studije, objasnio je: „Pokazano je da mikrobi proizvode širok spektar enzima koji razgrađuju polimere koji su uključeni u razgradnju zidova biljnih ćelija. Konkretno, često se navodi da gljive patogene za biljke biološki razgrađuju poliestere, zbog njihove sposobnosti da proizvode kutinaze, koje ciljaju plastične polimere zbog njihove sličnosti sa kutinom biljnog polimera.
Naučnici su testirali mikrobe samo na jednoj temperaturi, tako da još nisu pronašli najbolji za upotrebu. Ipak, kažu da dobro funkcioniše između 4C i 20C.
Frej je rekao: „Sledeći veliki izazov biće da se identifikuju enzimi koji razgrađuju plastiku proizvedeni od strane mikrobnih sojeva i da se optimizuje proces za dobijanje velikih količina proteina. Pored toga, možda će biti potrebna dalja modifikacija enzima da bi se optimizovala svojstva kao što je stabilnost proteina.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *