Zabrana prodaje automobila na benzin i dizel je deo širokog paketa mera za borbu protiv klimatskih promena.

Poslanici su podržali predlog Evropske komisije da se uvede 100 odsto smanjenja emisije CO2 iz novih automobila do 2035. godine, čime bi bila okončanna prodaja vozila na fosilna goriva, prenosi Rojters.

Paskal Kanfin, francuski centristički poslanik u Evropskom parlamentu, koji predsedava odborom Evropskog parlamenta za životnu sredinu, rekao je da je okončanje prodaje automobila „istorijska odluka koja će nas odvesti ka novoj eri klimatske neutralnosti. To je velika pobeda.”

Poslanici Evropskog parlamenta i dalje moraju da pregovaraju o konačnom zakonu sa ministrima iz 27 nacionalnih vlada EU. Glasanje u parlamentu, međutim, povećava pritisak na vlade da jasno okončaju kupovinu i proizvodnju motora sa unutrašnjim sagorevanjem na jedinstvenom tržištu EU od 447 miliona ljudi. Poslanici Evropskog parlamenta odbili su amandman desnog centra koji bi isključio 10 odsto automobila iz roka do 2035.

Dva zakona vraćena

Ranije tokom dana, Evropski parlament je odbacio kao preslab centralni deo plana EU za borbu protiv klimatske krize, nakon što su poslanici desnog centra pokušali da umanje ključne predloge.

Usledili su galama i optužbe nakon što su poslanici Evropskog parlamenta glasali protiv predloženog remonta Evropskog sistema za trgovinu emisijama (ETS) koji je imao za cilj suzbijanje zagađenja iz elektrana i fabrika.

Zeleni i socijaldemokratski poslanici u Evropskom parlamentu odbili su tekst ETS-a. Odbijanje izmena ETS-a dovelo je do odlaganja dva povezana glasanja: kontroverznog uvođenja troškova na inostrani uvoz gvožđa, čelika, cementa i drugih proizvoda koji zagađuju; i „fond za socijalnu klimu“, koji ima za cilj da zaštiti siromašnija domaćinstva od troškova poboljšanja energetske efikasnosti.

Predloženi zakoni će sada biti vraćeni odboru Evropskog parlamenta za životnu sredinu, telu koje ima zadatak da pronađe kompromis između političkih grupa.

Ova tri zakona deo su šireg odgovora EU na klimatsku krizu, sa ciljem smanjenja emisije gasova staklene bašte za 55 odsto do kraja decenije.

Poslanici Evropskog parlamenta treba da započnu pregovore sa zvaničnicima zemalja članica, što je poslednja faza pretvaranja obećanja o zelenom dogovoru EU u pravno obavezujuće zahteve. Ali tajming je sada doveden u pitanje.

Glasanja su usledila nakon nedavnih upozorenja naučnika da su nivoi ugljen-dioksida sada 50% veći nego u predindustrijskoj eri i da bi globalno zagrevanje od više od 1,5 stepeni Celzijusa dovelo do katastrofalnog uticaja pogoršanja toplotnih talasa, oluja, suša i poplava.

ETS, kreiran 2005. godine, jedna je od vodećih politika EU za smanjenje gasova staklene bašte. Odbor za životnu sredinu Evropskog parlamenta predložio je da industrijski i energetski sektori obuhvaćeni ETS-om smanje emisije za 67% do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 2005. godine. Evropska komisija je predložila smanjenje od 61%.