fbpx

Da li su kriptovalute katastrofa za životnu sredinu?

Da li su kriptovalute katastrofa za životnu sredinu?
Foto: Kanchanara, Unsplash

Postoje različite procene o štetnosti kriptovaluta za prirodno okruženje, jer se za njihovo korišćenje i rudarenje koristi velika količina energije.

Ove godine, kao i svake godine u prethodnih oko pola veka, održao se još jedan skup svetskih lidera u švajcarskom turističkom mestu Davos. Brojne istaknute ličnosti iz sfere politike, biznisa i drugih povezanih profesija i ove godine su diskutovale o svetskim pitanjima i problemima koji muče ili će mučiti čovečanstvo. Osim očekivanih tema u vidu: rata u Ukrajini, opasnosti od ponovne svetske recesije, stanja životne sredine i sličnih učestalih pitanja, ovo okupljanje u 2022. imalo je jednu novinu u svojim temama koje obrađuje.

Ta novina su kriptovalute i analiza ovog novog tržišta kao teme relevantne i za ovaj skup. Davos je od kripto zajednice često percipiran kao finansijski establišment protiv kog se ova grupacija bori, te u prošlosti i nije bilo očekivanja da će ovaj forum previše pažnje posvetiti temi tržišta kriptovaluta. Ipak, navedeno tržište je očigledno postalo (i)suviše veliko da bi bilo moguće ignorisati ga u potpunosti, te je ove godine kripto imao zapaženo mesto u agendi. U krajnjoj liniji, ukoliko su Bil Klinton i Toni Bler mogli da govore na kripto konferenciji na Bahamima, razgovor o istoj temi na Davosu više nije iznenađenje, već očekekivani sled događaja.



Sa druge strane, obrađivanje ove teme nije podrazumevalo najbolji tretman od istaknutih predstavnika finansijskih institucija i dela gostiju skupa u Davosu. Brojne, već poznate kritike prema kriptovalutama, upućene su i u okviru ovogodišnjeg foruma od strane istaknutih ličnosti iz finansijskih insitutucija. Najistaknutije kritike uputile su direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva i predsednica Evropske centralne banke (ECB), Kristin Lagard.

Jedna od njih izdvajala se od strandardnih i već poznatih, a to je efekat kriptovaluta na stanje životne sredine. Na osnovu različitih dostupnih analiza, potrošnja električne energije koju podrazumevaju ove valute disproporcionalno je visoka, a prateće štetne emisije koje se “majnovanjem” proizvode takođe. Da li su kritike iz Davosa prema kriprovalutama iz ekološkog ugla utemeljene i predstavljaju veliku prepreku za ekspanziju ovog tržišta?

Kriptovalute, kritike iz Davosa i ekologija

Kritike u odnosu na kriptovalute od strane predstavnika međunarodnih finansijskih institucija nisu iznenađenje i imaju svoju istoriju i pre skupa. Dok zastupnici kripta najčešće žele da valute poput bitkojna predstave kao “novo zlato”, kritičari ga najčešće predstavljaju kao “novu piramidalnu šemu”, kakvu je formulaciju u Davosu konkretno iskoristila aktuelna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva. 

Srodne kritike uputila je i predsednica Evropske centralne banke i bivša direktorka MMF-a, Kristin Lagard sa rečenicom da “kriptovalute nisu valute“. “One su špekulativna imovina, čija se vrednost tokom vremena enormno menja, i predstavljaju se kao valute, što nisu” rekla je ona u svom izlaganju na Davosu. Mnogi od govornika su ukazivali na primer kojna Terra koji je skorije doživeo potpuni krah, kao argument da su građani već izgubili poverenje u kripto. Takvu kritiku je uputio aktuleni guverner Banke Francuske, Fransoa Vilroj de Galo, pozivajući se na pad vrednosti većine valuta za oko polovinu od kraja 2021. do danas.

Ipak, kritike kriptovaluta u sferi efekata po životnu sredinu jesu nešto novo i svakako vredno dodatne analize. S obzirom da je prošao dovoljan broj godina za istraživanje i izradu statistike, već danas se mogu naći dostupni podaci o uticaju kriptovaluta na svetsko zagađenje i potrošnju postojećih energetskih kapaciteta. Iako može delovati vrlo cinično da kritike prema zagađanju dolaze od skupa na koji veliki broj gostiju dolazi privatnim avionom, što nije naročita poruka efikasne upotrebe zemljnih resursa, određene navedene teze bi trebalo dodatno obraditi i analizirati.



Za početak, takozvano „majnovanje“ (rudaranje) kriptovaluta zahteva ogromnu potrošnju električne energije. Dok je navedeno rudarenje samo jedan od dostupnih metoda za validaciju transakcija kriptovaluta i stvaranje novih kriptovaluta, to je ipak metod koji koriste Bitkojn i Eterijum, dve vodeće kriptovalute. 

S obzirom da je kao metodu koriste dve najveće kriptovalute, na tržištu koje je do pada ove godine bilo vredno po procenama oko 3000 milijardi dolara (veće od ekonomije Ujedinjenog Kraljevstva), razmere ove potrošnje, i ujedno zagađanja, mogu svima biti jasne. Potrošnja električne energije za transakcije i proizvodnju novih kriptovaluta jednaka je potrošnji električne energije čitavih država i to onih ekonomski najrazvijenijih. Naravno, kod većine ljudi ostaje misterija zašto je potrebna tolika energija i koji je stvarna povezanost štetnih emisija i kriptovaluta?

Potrošnja električne energije i kriptovalute

Danas postoje različite procene o štetnosti kriptovaluta za prirodno okruženje, jer se za njihovo korišćenje i rudarenje koristi velika energija. Po pravilu, ta električna energija dolazi iz izvora energije koji nisu obnovljivi, te su štetne emisije koje dolaze sa takvom potrošnjom ogromne. Razlog za to je što se rudaranje bitkojna i drugih sličnih kriptovaluta obavlja mahom u državama koje imaju jeftinu električnu energiju, a to su mahom države koje u proizvodnji struje koriste veoma prljave izvore, poput uglja kao prvog izbora. Iz tog razloga, rudarenje kriptovaluta skoro pa direktno doprinosi dodatnim štetnim emisijama u ogromnim količinama.

Kada se analizira sam proces njihovog stvaranja i realizovanja transakcija, to nije iznenađenje. Rudarenje bitkojna je proces stvaranja, ili ‘pobeđivanja’, novih bitkojna rešavanjem sve težih matematičkih zagonetki. Ovaj proces se zove i dokaz rada (PoW). Dok su na početku ove zagonetke mogle da se rešavaju uobičajnim računarima (CPU), tvorac bitkojna, Satoši Nakamoto, dizajnirao je sistem u kome bi vremenom, kako je konkurencija za rudarenje bitkojna rasla, matematičke zagonetke postajale sve teže za rešavanje. Iz tog razloga, za prethodnih deset godina, kako su cena i mogući profiti od kriptovaluta rasli, bolja tehnologija je postala preduslov za uspešnije rešavanje ovih zagonetki.

Veća procesorska snaga logično povećava verovatnoću da se pogodi rešenje za PoW, što je naknadno podstaklo „rudare“ da ili formiraju rudarske grupacije uređaja, ili da stvore čitave objekte za rudarske farme. Naravno, potrošnja električne energije u takvim okolnostima veoma je visoka, te sam sistem kriptovaluta u svojoj osnovi je formiran sa preduslovom ogromne energije koja ga može podržavati. Ukoliko uzmemo u obzir sadašnje nivoe potrošnje, određene jasne paralele se mogu lako napraviti radi razumevanja obima i nivoa cene merene i u energiji i šteti za prirodno okruženje.

Po različitim dostupnim procenama, samo rudarenje bitkojna, kao najveće kriptovalute, troši na godišnjem nivou električne energije skoro kao tri Švajcarske. Ukoliko se pogleda prosečna godišnja potrošnja bitkojna u brojkama, sa oko 91 teravat sati, to već danas podrazumeva nešto manje od 1% svetske potrošnje električne energije, što je trenutno više od razvijenih ekonomija poput Holandije ili Norveške. Istraživači sa Kembridža tvrde da je ta potrošnja veća i da iznosi oko 121,36 teravat sati godišnje i malo je verovatno da će pasti, osim ako vrednost valute ne padne drastično.  Kada se radi o potrošnji potrebnoj za samo jednu transakciju eterijuma, ona podrazumeva električnu energiju jednaku prosečnoj potrošnji jednog američkog domaćinstva za nedelju dana.

Ako bi se nastavila ekspanzija kriptovaluta i njihove upotrebe u različitim transakcijama, potrošnja električne energija kroz ovaj dodatni način bi samo eksponencijalno rasla. Već danas, da bi se sistem koji koristi bitkojn održao na godišnjem nivou, potrebna je ukupna energija koja je tri puta veća od one koju je proizvodila Elektroprivreda Srbije (EPS) u svojim najuspešnijim godinama. Kada se na to dodaju sve ostale kriptovalute i štetne emisije koje proizilaze iz takve proizvodnje, troškovi održavanja takvog sistema samo dodatno rastu, pa samim tim i šteta koja bi nastala po životnu sredinu.

Kriptovalute i ekološki problem 

S obzirom na to da svet kroz različite inicijative teži da drastično umanji štetne emisije gasova zelene bašte, a prvenstveno CO2, različite vlade imaju strategije da postignu taj cilj. Navedeni ciljevi su usklađeni sa Sporazumom o klimi iz Pariza, koji bi trebalo da garantuje da će se globalni rast temperatura ograničiti na ne više od 1,5 stepeni celzijusa. Iz tog razloga, različite vlade su usmerene ka većem smanjenju štetnih emisija koje dolaze iz fosilnih goriva, a najviše uglja kao najštetnijeg energetskog izvora. Rudarenje kriptovaluta najčešće se obavlja u državama čiji je energetski miks dosta prvljav, odnosno ne koriste previše obnovljivih izvora i gde je energija nešto jeftinija.

Do nedavno, visok procenat farmi kriptovaluta nalazio se u regionima Kine koji su se u velikoj meri oslanjali na sagorevanje uglja, relativno jeftinog izvora energije, koji je bio veliki preduslov profitabilnost, ali je i kontinuirano povećavao emisije ugljendioksida. Kineska vlada je 2021. godine zabranila rudarenje bitkojna na svojoj teritoriji, što je izazvalo premeštanje rudara na druge obližnje lokacije sa jeftinim izvorima energije. Jedna od njih je bio svakako Kazahstan, koji je država čija se proizvodnja električne energije mahom oslanja na prljave izvore. To je jedan od faktora dodatnog globalnog skoka zagađenje iz rudarenja kriptovaluta u relativno kratkom periodu.



Neki zagovornici kriptovaluta primećuju da postojeći finansijski sistem sa milionima zaposlenih i kompjuterima u klimatizovanim kancelarijama takođe koristi velike količine energije. Međutim, kada se pogledaju procene, upotreba samo bitkojna podrazumeva ugljenični otisak koliko i 1/3 celokupnog već etabliranog svetskog bankarskog sistema (H. McCook), a neke procene govore i oko polovine. Trenutne štetne emisije CO2 koje proizvede rudarenje ove najpopularnije kriptovalute približne su štetnim emisijama države Izrael (oko 60 miliona tona CO2). Po nekim procenama one su nešto manje i bliže su Kolumbiji, ali su svakako veoma visoke.

Isto se može utvrditi i za ostale kriptovalute koje su popularne i vredne na tržištu. Ugljični otisak jedne transakcije eterijuma u decembru 2021. iznosio je 102,38 kilograma CO2, što je podjednako ugljeničnom otisku 226 910 VISA transakcija ili 17 063 sata gledanja YouTube snimaka prema Digiconomist. Za uravnotežavanjee svih proizvedenih štetnih emisija bitkojna, potrebno je po procenama posaditi preko 300 miliona novih stabala drveća.

Sa ovakvim trenutnim stanjem i presekom odnosa između potrošene energije i proizvedenog zagađenja, kritike koje adresiraju pitanje efekta kriptovaluta u odnosu na životnu sredinu, prilično su utemljene.

Ekološki rizik kao prepreka

Koliko god ličnosti koje posećuju Svetski ekonomski forum u Davosu bile nepopularne u kripto zajednici, njihove kritike u odnosu na ekološki efekat kriptovaluta imaju utemeljenja. U ovoj fazi (još uvek) ograničene primene kriptovaluta, zagađenje koje se proizvodi predstavlja veliko ograničenje za njihovu ekspanziju. Iako će u budućnosti izvori električne energije biti sve više obnovljivi, a sve manje fosilna goriva, dugo vremena će proći dok zeleni izvori ne postanu glavni izvori. Do tada, dodavanje novih velikih izvora potrošnje električne energije, koja se u svetu predominatno stvara iz fosilnih goriva, ne bi bila održiva politika.

U takvim okolnostima, naročito u vreme krize energenata u Evropi i problema snabdevanja, može se očekivati da će kritovalute i njihovo rudarenje biti predmet brojnih regulacija. Kina, Iran, Katar, Maroko, Alžir i Egipat, između ostalih, formalno su zabranili kriptovalute i rudarske aktivnosti. Dok su neke od ovih zemalja prividno opravdale svoju odluku brigom za životnu sredinu, osnovni razlog za druge može biti zaštita svojih finansijskih sistema, posebno u autoritarnim režimima poput Kine ili Irana. Kada se diktatorske države u analizi sklone u stranu, postoji očekivanje da će tržište kriptovaluta biti predmet regulacija i u demorkatskim i ekonomski najrazvijenjim državama. Teško je očekivati da će ova aktivnost proći ispod radara zakonodavaca, kada gotovo sve sfere života bivaju podvrgnute ekološkim regulacijama u najbogatijim državama sveta.

Sve dok ne dođe do tog konkretnog trenutka kada će vlade širom sveta napraviti promene u ovoj sferi, kripto zajednica će imati ozbiljan zadatak. Taj zadatak podrazumeva pronalaženje dobre argumentacije da kriptotržište ostane što manje regulisano, ali i da se ujedno pronađe način kako da kriptovalute ostavljaju što manji ugljenični otisak. Ukoliko ne dođe do promena u ovoj sferi, teško je očekivati da će buduće regulacije ostaviti trenutni model rada netaknutim i samim tim isplativim. 

Novo tržište koje čine bitkojn, eterijum i druge kriptovalute dovoljno je poraslo da je nemoguće da bude ignorisano od strane establišmenta. Na drugoj strani, zagađenje koje je proizvod njegovog funkcionisanja je takođe dovoljno veliko, da bi u vreme globalne zelene transformacije ne može da prođe ispod radara i bez posledica za one koji ga proizvode.


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap